Полицијски гласник

100

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 13

вид равнања, које би онда дошло под тачку в. §. 6, грађ. судског поступка. Кад се од нас тражи и Формулар како треба да се изврши састав изборног суда, онда да и то дамо, то треба да буде овако: Парничари који траже избрани суд, долазе пред општински суд и траже да исги изберу. Саслушање: Рађено у суду општ. Врањске 15. јануара 1900. х'одине. Предсташе суду Мијаило Јанковић, пиљар и Стеван Марковић, магазаџија овдашњи, па изјавише: Ми смо до сада радили заједничку радњу пиљарску у коју смо уложили кагштала по сто динара. Сада хоћемо да се раздвојимо. То хоћемо да учинимо избраним судом. .Зато предстајемо суду и молимо га да састави суд на основу закона. Ја, Мијаило Јанковић бирам за судију: Илију Петровића, пиљара. Ја, Стеван Марковић бирам за судију Николу ЈосиФовића, магазаџију. За замењенике бирамо: Марка Наумовића и Петра Марковића. За преседника по споразуму узимамо Јована Петровића, трговца. Оверава кмет. Решење: Суд општински као надлежан, примио је ово сагласије парничних страна знању и према њиховом захтеву одобрава избрани суд, па на основу § 6: тач. г. грађ. судског поступка Решава: Да овај избрани суд оглашава за важећи. Избрани суд за расправу овога спора има се састати ради суђења на дан 30. јануара ове год., спор извидети и расправити. Пресуде ће се издавати парничарима ради њиховог равнања. Сав рад о своме раду по овоме спорном предмету заједно са пресудом, предаће суду општинском, ради чувања у општинској архиви, како то наређује § 15. грађ. судског поступка. Од суда општине Врањске, 15. јануара 1900. године у Врањи №.... Преседник суда Писар. Кметови. Пошто се парничари саслушају треба наплаћивати за судије по три динара ако су из истог места, а ако су из других општина онда по пет динара. После овога донетог решења општ. суд предаје овај акт избраном суду и наређује му да парничаре у одређени дан позове и да им њихов сгхор расправи. Кад то учини, да се са актима предаје пријави суду.

К0БНА КУКАВИЦА ПРИПОВЕТКА превод с францЈгокога (СВРШЕТАК) Висок, плав, мршав, блага лица, тих, мутних очију и оборене главе, он је несвесно ишао не знајући шта ради. Доведоше га до његове клупе; он се сруши на њу. Његови пратиоци морали су га подизати и посађивати, према наредби председниковој. Ни једна реч не измаче се са његових уста; покрети су му били као у идиота, његов поглед губио се пред њиме. Испитивали су га Форме ради. Докази су се ређали противу њега. Сви су закључци ишли на његову штету, и поред ранијег доброг владања. Он је био сам у кући са својим господарем; био се сакрио када је прва истрага чињена. Он није ни признавао ни порицао убиство. Остаје само једно питање, и оно ће решити његову судбину: Да ли је убиство учинио присебно и свесно, или у наступу лудила ? Јован Милер није ни очи подигао; нигде није гледао, ништа није разумевао, ништа није чуо; то је била угашена

буктиња, мртав дух. Махинално, и само гуран жандармима, кретао се; као прикован седео је на своме седишту. Од једном, са једнога краја сале, зачу се шумор који је растао, ширио и напослетку дошао до судија. Један човек прогура се кроз гомилу, размахујући песницама и лактовима да би начинио себи пут. Он се заустави крај оптуженога, погледа га и некако се чудно насмеја, затим прескочи преко ограде која је делила публику од судија, и обрати се судијама: — Господо, хоћете ли ми допустити један мали покушај да повратим разум овоме беднику? — Који је ово човек? узвикну председник, зачуђен дрскошћу незнанчевом. •—■ Елија ВолФман, госнодине судија; име ми је Елија ВолФман, и ја сам продао онај часовник покојном Самуелу ШтауФеру, моме часном једноверцу. Иговоривши те речи, он показа прстом согрпз с1еПс1;1 који је Глак узео. Дрхтавица прође кроз слушаоце, радозналост се удвоји, уши се наћулише, чуло се како мушица лети. Јеврејин ВолФман, следбеник ШтауФеров, јесте дугачак и кошчат човек, сув као трска ; жута брада, раздељена у две стране, лепрша се по грудима; нос му је повијен, оштар и сија се као крив нож; сиве, Фине, живахне очи скривале су се под густим обрвама, неки необјашњив, непрекидан и жив смех лебдео је на ивицама његових уста. Мрк, широк огртач био је притегнут око његова стаса кожним појасом са великим челичним пређицама. У томе оделу и са таквим лицем он је остављао врло рђав утисак, и становиици X... попреко су га гледали, и никоме није било право што је Волфман постао њихов суграђании и заузео кућу покојнога телалина. — Говорите, суд вас слуша, рече председник, пошто се посаветовао са својим колегама. — Ја молим само за једну ствар, допуштење да навијем ову кукавицу. — Је ли то ваш начин лечења? — Једини и најбржи, ја вам за то добар стојим. Ви ћете у осталоме видети, и ја пристајем да ме казните како хоћете, ако не буде оно што ја кажем. — Учините дакле. Пошто је из коса погледао оптуженога, Јеврејин се попе на једну столицу, нави часовник и шеталица се иоче кретати. После неколико покрета шеталице, гнездо се расклопи, кукавица се иоказа, и закука три пута. Чим је она свршила, ииструменат, скривен унутра, отпоче свирати Напг сЈев Уасћез, али тако оштро, тако чудновато, тако Фантастично да језа подиђе свакога слушаоца. У тренутку када је кукавица закукала, оптужени Јован Милер поскочи као пробуђен из тешкога и рђавога сна, трудећи се да поврати своја чула. Он је посматрао часовник, раширених руку, отворених уста, изражавајући изненадни страх. — Ох! ох! ох! учини он три пута, ужаснут и скривајући лице рукама. Затим се сруши на своју клупу, трудећи да се скрије између два жандарма. Јеврејин погледа судије и публику : — Јесам ли вас преварио ? Часовник поче монотоно куцати, и сказаљка лагано се кретати. — Усправите оптуженога! нареди председник. — Али Јован Милер подиже се сам собом чим је музика престала, и рсче сигурним гласом, погледајући судије : — Шта хоћете од мене? Зашто сте ме затворили? Ја сам потпуно невин, ја се овим заклињем. И пружи руку на крст који је био пред судијама. — Шта значи ваше ћутање? — Не знам. Изгледа ми да сам данас понова почео живети; али ја нисам сањао, ја сам оптужен због једнога одвратнога злочина, на који када помислим коса ми се диже и срце ми се стеже. — Па ко је онда убио вашега господара, ако нисте ви? — Он се сам убио. Комесар Глак слеже раменима видевши како се хирург осменуо на тај одговор. — Испитивање се продужи.