Полицијски гласник

ВРОЈ 13

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

101

— Самоубиство! пазите добро шта говорите. — Рећи само истину. Ја сам могао полудети под утиском који не могу спречити; али разум ми се повратио, и сада ми је све јасно; сеКам се. Милер, својим мирним и чврстим држањем, својим узбуђењем, задобио је целу публику за се. Жељио су га слушали. —■ Као што се сви сећате, она ноћ била је ужасна, отпоче младић; ветрина са леденом кигаом, ГЈШљавином и муњама беснела је над варошицом, и у суседству се није могло ништа чути што се дешавало код мога господара. »Самуел ШтауФер вратпо се око девет часова у вече са тим часовником, који је донео на једним колицима, јер је био тежак; ја сам га закуцао и обесио о зид према постељи господаревој. »Мој господар изгледао је блажен због те куповине, и ненрестано ми је о њему говорио. Учинио је, признао ми је, изврстан пазар, златну трговину, у којој се показао вештији од свога сународника од кога је купио тај часовник: — Непрестано је трљао руке, и све му се лице светлело од среће. »У десет часова ја му помогох да навије кукавицу и да легне у поотел.у. У десет и по она први пут закука и часовник одсвира арију коју сте мало час чули. Тога тренутка ја сам помагао Г. Самуелу ШтауФеру да се свуче и легне у постељу. Он се брзо окрете ка мени, као да га је нешто пренеразило: — Изгледа ли ти чудна та музика? „Ја му одговорим да она одиста р1)аво утиче на моје живце, и томе се он насмеја. Вез сумње му је било смешно да један слуга, његов слуга, буде осетљив као жена: —■ Де, де! продужио је он, иди спавај, момче; то ће те умирити. »Ја га дакле оставих сама и сиђох у моју собу која је испод његове. Лако ћете разумети кад вам кажем, да, како је кућа била стара и рабатна, патос који је делио моју собу од његове, био је расточен, и кроз широке пукотине, ја сам леио могао видети шта се дешава у соби мога господара. »Хтео сам да легием у постељу, кад избише једанаест часова: музика онет започе. '1ух како се Г. Штауфер претура и стење у својој иостељи; то ме узнемири и погледам шта је тамо. У кошуљи, стојећи и са запаљеном свећом у руци, он је љутито и плашљиво посматрао своју кукавицу. Ја легох и после десет минута дубоко сам спавао. »У једанаест и по часова кукавица ме диже из постеље; зној ме је био облио и осећао сам се врло рђаво. Чуо сам мога господара и његов танак глас који је љутито одјекивао: — Проклета, проклета кукавицо! викао је он. Хоћеш ли умукнути једном. — И у гневу он ју је ударао штапом и њене звучне шупљине чудно су одјекивале. »Све се ућута, и ја падох у грозничав полу сан. »У по ноћи кукавичино кукање помеша се са треском разбивене чаше; Јеврејин је лупао песницом по столу и падао у беснило, кричући; — »Та ме песма убија, убија" ! Напољу је бура непрестано беснила; стари зидови тресли су се под нападима ветра; ветреушка је шкрипала и мене спопаде невероватан страх. Ја забих главу у јастуке да не бих чуо ту ђаволску музику. »Од поноћи до два часа несношљива иесма редовно се чула, пискава, злокобна, гњечећи душу и ломећи тело. — Ја сам ударао главом о зид, у неком лудилу коме се нисам могао отети, и ос.ећао сам како ми се разум губи. »Мој господар, обузет ужасним страхом, почео је бесно викати, јурити по соби полу го, обарајући столице, ломећи све око себе. Покушавао је да својим гласом угупш Паиг Лез Уасћеа коју је кукавица свирала, и која се чула кроз грмљавину и звиждање ветра. »Нисам више могао спавати, обучем панталоне и прслук, и изиђем на поље да ми ладна киша мало освежи врелу главу; али јак ветар ме опет утера у собу. „Време је протицало, и три часа је откуцавало. Тада чух праву експлозију крика, и тада видех страховит призор. „Самуел ШтауФер, са пеном на устима , исколачених очију, накострешене косе. показа песницу часовнику вичући му : -— Ти ћеш ми живот одузети, проклетнице, проклетнице! али више нећеш певати !"

И тада скочи на столицу, дохвати један ланац, омота га око врата, и, одгурнувши ногом столицу на којој је стајао, оста обешен. „Часовник одмах застаде на три часа. »Блед од ужаса ја сам га гледао, не могући му помоћи ; лудило ми је мутило главу, и осећао сам неодољиљу жељу да учиним исто што и мој господар. »Отићн до њега, зн&чило је за меие ићи у сигурну емрт, и од те помисли ноге ми се одсекоше. После тога, све до данашњега дана не сећам се ништа шта је било. »То је цела истина, господо, и ви сте као и ја осетили чудан утисак који чини песма кукавичина. коју је само ђаво могао начинити. Када је он завршио, закуца пола, кукавица закука, песма се зачу, и цео свет понова се стресе од некога непојмљивога страха. И саме судије се стресоше и на себи осетише истинитост приповетке оптуженога. — Појав је чудноват, али извесно је да овај човек говори истину, шапутао је хирург председнику. —• Можда је то само измишљотина, добацио је Глак, бесан због овога новога открића. — Да ли би вам било по вољи да вас затворе за неко време са кукавицом ? упита хирург. — Нема места шали, господине. —- Ако не верујете у ђавола, верујте у нервне болести, и смрт Самуела ШтауФера биће вам сасвим јасна. Поротници се повукоше на решавање, блажени што ће се бар за неко врзме удалити од онога опаснога часовника. Када се вратише, председник објавп: — Јован Милер пушта се као невин. Одобравање се захори по сали. Председник нареди да Јеврејии ВолФман приђе ближе. — Шта хоћете од мене? упита он подсмевачким тоном. —■ Ви сте, узе председник строго, навили и покренули кукавицу. Откуда ви знате њену тајну ? — Ја сам је и продао старом Самуилу. — Али откуда вама? — Од једне скорашње продаје. — Јесте ли знали за чудновате особине те музике. — Каиг Ле Уаскеа није ништа необично. — Можда за вас, јер ви у опој ствари више знате него што сте вољни казати. — Ништа не знам. Чујте, додаде ггредседник, онај је чопек можда на вашој души. —- Ја сам невин. — Можда. — Ја се кунем... — Ви ћете сместа бити огправљени ван атара варошкога, и никада амо не смете ногом крочити. Ваша куиовина ШтауФерове куће поништена је, а онај паклени часовник биће јавно спаљен. Пљескање поново одјекну у сали. Само се хирург, не одобравајући, осмехну и рече једном своме пријатељу: — То је мало као у средњем веку; спалити један ванредан часовник зато што је био узрок смрги једнога човека. Ако претпостављају врачарство, онда треба сналити и Јеврејина. Јеврејин ВолФман саже главу пред таквом пресудом, и последњи пут исиод очију иогледа кукавицу. Часовник опет закуца, пли га иредседник заустави. Јеврејин ВолФман никада се више није јавио, а кукавица је јавно спаљена на тргу пред тамницом. Бакалин Блох тврдио је да је ђаво саградио знаменигу кукавицу, и његов сусед Херман, који је још сујевернији постао после тога догађаја, није му више спорио, и стресао се када се спомене име нечастивога. Мала кућа Самуела ШтауФера све се више рабатила. Иајзад је на име накнаде дадоше Јовану Милеру, и он је са свим сруши. . На истоме месту у скоро се подиже нова зграда, и сваки је радо куповао код ваљанога младића, који тргује са гвожђем, и у своме дућану прича историју о смрти Јеврејиновој и страховитој песми кукавичиној.