Полицијски гласник

БРОЈ 11

НОЛИЦИЛСКИ ГЛАСИИК

V* ■ 111

— Разумем, разумем... без сумње... Ви разгледате моју собу ? Мама тако исто вели да личи на гробницу. — Јуче сте истрошили све због нас! одговори Соња промуклим и рапавим гласом, оборпвши на ново очи. Уста и брада поново јој заиграше. Наста ћутање. Очи Дуњине посташе светлпје, а Пулхерија Александровна ба.ш је умиљато погледала Соњу. — Рођо, рече она устајући, — време је да заједио ручамо. Дуњечка, хајдемо... Али, Рођо, ваљало би да изиђеш, да се ирошеташ; за тим ћеш се мало одморити и доћи ћеш код иас што је могуће пре... Бојим се да те иисмо уморили... — Јест, јест, доћи ћу, похита да одговори такође устајући... У осталом имам нешто да учиним... — Та ви нећете ручати сваки за се, стаде се дерати Разумихин, гледајући са чуђењем у Раскољњикова; ти не можеш то учинити! — Не, не, доћи ћу, зацело, зацело... Али ти остаии за часак. Он вам није. потребан одмах, мама? Ја вам га одузимам? — Ох! не, не! И ви, Димитрије Проковићу, будите тако добри.да ручате код нас! — Молим вас, дођите, додаде Дуња. Разумихин се поклони. За часак, сви осетише неку чудновату забуну. — С Богом, Рођо, то јест до виђења; не волим да кажем , »с богом". С Богом, Настасија... Гле, ја онет то рекох! Пулхерија Александровна беше намерна да поздвави Соњу, али, покрај све своје добре воље, не мога се на то решити и нагло изиђе из собе. Али то исто не учини Авдоћа Романовна, која као да је с нестрпљењем очекивала тај моменат. Кад, за својом ма^е.ром, прође поред Соње, она јој се, по рвима правплпма, поклопи. Сирота девојка сс збунн. поклони се. страшљиво, и на. лицу јој се указа болан израз, као да је учгивост Авдође Романовне тешко дирну. — Дуња, с Богом! рече Раскољњиков у ходнику. Дај ми руку! — Па дала сам ти већ, зар си заборавио ? одговори Дуња умиљато, ма да се беше збунила. —■ Па добро, дај ми још једанпут! И он снажно стеже руку своје сестре. Дуња се осмехну поцрвеневши, за тим истрже руку н пође за матером. Била је сва блажена , ма да није умела рећи за што. Ах! како је добра! рече младић, врађајући се Соњи која је остала у соби. У исто време погледа је светлим изгледом. Нека Господ дарује мир умрлима али нека подари и живот живима! Је л' те? Соња изненадно примети да лице Раскољњиковљев-о беше наједаред постало разведрено; за неко време посматраше је ћутке: све што му је Мармеладов причао о својој ћери наједаред му беше пало на памет... — Ево о чему сам хтео да ти говорим.., рече Расколлвиков вукући Разумихина удубљењу прозорском... ■— Дакле, рећи ћу Катарини Ивановној да ћете доћи. Рекавши то, Соња се спремагае да се опрости. — Одмах сам ваш, СоФија Семеновна, имамо пеку тајну, ви пам не сметате... Желео бих вам рећи још неколико речи... И, прекинувпш на.једаред, обрати се Разумихину: — Ти познајеш онога... Како се зове?... ПорФирија Петровића ? — Да л га познајем! па то је мој рођак! Па? одговори Разумихин, јако љубопитан шта ће то да буде. — Јуче, зар не рекосте вп да он ислеђује... онај догађај... догађај који се односи на оно убиство? — Јест... па ? запита Разумихин разрогачивши се. — Испитује, рекосте, људе који су што заложили код старице: дакле, и ја сам заложио сам тамо нешто; не заслуЈкује ни да се говори о томе: један прстен који ми је сестра поклонила кад сам пошао у Петроград, и један сребрн очев сахат. Све не вреди пет до шест рубаља, али ја ценим за то . што је то поклон. Шта ваља сад да радим? Нећу да се те ствари погубе, нарочито сахат. Мало пре сам сав задрктао да мати не заиште да га види, кад се оно говораше о Дуњечкином сахату. То је једина ствар што нам је остала од оца. Иа ако се изгуби мама ће се разболети за то! Шене ! Па научи ме шта ваља да радим па да га узмем! Знам да би се требало

изјаснити код полиције. Али зар не би боље било да се обратим самом ЦорФирију? Шта мислиш ти о томе ? Журим се да уредим ту ствар. Видећеш да ће ме мати још пре ручка-пптати о сахату. — Па не треба ни ићи у полицију, већ баш код ПорФирија! повика Разумихин, необично узнемирен. — Ох! ала сам задовољан! Та можемо још одмах ићи, то је на два корака одавде; сигурни смо да ћемо га паћи! — Дакле... хајдмо... — Извесно ће бити обрадован да се с тобом упозна! Ја сам му много говорио о теби у више прилика... па баш и јуче. Хајдмо!... Дакле, ти си познавао старицу? Све се то чудновато слаже! Ах! да... СоФија Ивановна... — СоФија Семеновна поправи Раскољњиков. — СоФија Семеновна, ово је мој пријатељ, Разумихин, красан човек. — Ако хоћете да изиђете... поче Соња, коју то представљање још више збуни и не усуди се да погледа у Разумихина. — Дакле, хајдмо! рече одлучно Раскољњиков: код вас ћу провести дан, СоФија Семеновна, само ми реците где седите. Он изговори те речи, не збуњено, али с неком извесном ужурбаношћу и избегавајући погЛеде девојчине. Она му рече њихову адресу поцрвенивгаи. И сви троје изиђоше. — Ти не закључаваш своја врата? запита Разумихин док су слазили низ степене. — Никад!... У осталом, има већ две године како се каним непрестано да купим браву, рече немарно Раскољњиков. — Срећни су, је л? људи који немају шта даметну под кључ ? додаде весело обраћајући се Соњи. На прагу уличних врата застадоше. — Ви ћете десно, СоФија Семеновна? Збпл.а: како сге нашли мој стан? Видело се да што је говорио не бетпе онб што би. желео рећи; и непрестано пиљаше у јасне и слатке очи девојчине. — Иа јуче сте дали вашу адресу Полечки. — Којој Полечки? Ах! да... она мала... то је вагаа сестра? Дакле дао сам јој своју адресу? — Зар сте заборавили ? — Нисам... сећам ое... — Слугаала сам већ о вама од покојника... Само тада нпсам знала ваше име,. а и он га сам није знао... Дошла сам сад... како сам јуче дознала ваше име... запитала сам данас: Седи ли овде г. Раскољњиков ?... Нисам знала да живите у тако намештеном стану... С Богом... Рећи ћу Катарини Ивановној. Задовољна јако што може најзад да се удали, Соња оде ужурбаним корацима и с обореним очима.. Беше нестрпљива да само замакне за први ћошак те да умакне погледима младића да би могла без сведока мислити о овој посети. Никад се није тако осећала. Цео неки непознатн свет нејасио јој изађе пред очи. Сети се паједаред да је Раскољњиков обећао да ће их данас посетити: молзда ће доћи пре подне, а можда сваког часа. — МоЈке данас и не доћп ! прошапта она очајно. — Боже! Код мене.... у оној соби.... видеће.... 0 Боже ! Била је јако забринута, да није ни приметила да је неки непознати, од изласка из куће, прати. У тренутку кад су Раскољњиков, Разумихин и Соња, застали на тротоару да се за тренутак разговоре, случај хтеде да бага у том тренутку прође поред њих неки господин. Речи Соњине: „Занитала сам:седи ли овде г. Раскољњиков ? (( дођоше му случајно до ушију и он готово задркта. Погледа крадом све три личности, а нарочито Раскољњикова, коме се девојка беше обратила; за тим разгледа кућу да би је у нужди могао опет познати. Све то беше учињено за тренутак да није било ни могуће опазити; за тим се тај човек удали лаганим кораком као да некога ишчекује. Очекивао је Соњу; наскоро опази је да се окрете младићима и упути се своме стану. »Где ли станује? Ја сам ово лице негде видео, мислио је он; мора да је знам. с< Кад дође на угао улице, пређе на другу страну тротоара, осврну се и опази девојпу да иде у истом правцу у коме и он: она није примећавала ништа. Кад дође иа савијутак улице и она пређе на ту страну. Он је стаде пратити, идући све иротивним тротоаром, и не испусти је из вида. После једно педесет корачаја пређе преко улице, стигне девојку и иође за њом на једно пет корака.