Полицијски гласник

116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15 и 16

Разуме се по себи, да Марко не треба да буде осуђен на ово плаћање, ако би докзао, да је уступљени дужник Ранко у тренутку уступаља био сасвим сигураи да илати дуг, на да је после преноса пропао само каквим случајем или из небрежења пријемника, који би пропустио учинитн оно. што би требао учинити. Такав случај ослобођења уступитељева предвиђа § 871. грађ. зак. Иресуда ошит. суда, која би Марка и тада осуђивала, не бн била нраведна и жалба би била умесна. Надлежност оишт. судова при лотврђењу танија и убаштињења. II. У ирошлом броју нашег листа донели смо образац, како треба да се врше убаштињења на она имања, која се притежавају — држе — по стариии п на која сопствепик нема тапије, по је исто ио наСлеђу права на државипу, ирелазило са колена на колено. Сада хоћемо да донесемо образац за убаштињења друге врсте, т. ј. како ће се убаштињавати наследници неиокретних добара, која су паследили по законом стеченом праву. И код ових убаштињења имају извесну процедуру оишт. судови. Онде где на насле^ено имање није ностојала тапија сопственика, од кога се ираво наслеђа доводи, мора иостојати решење старатељског судије ко је наследник и које је имање поименично наследио. Дакле пре него што би се приступило убаштињењу, нужно је имати решење о наслеђу од стране старатељског судпје надлежног суда. Када се овакво решење Добпје иредаје се молба падлежном оппгг. суду, која треба да гласи овако: Суду општине ваљевске. Као што ово решење старатељског судије првостепеног ваљевског суда од 1 \. јануара ове године № 719. гласи, оглашен сам за наследника непокреч^ног имања мога нокојног стрица Павла Петрови-ћа, бив. трговца овдашњег. Ово имање иостоји у улицн Његушевој, и то : плац са кућом од тврдог материјала са осталим на п.ему нодигиутпм зградама. Имање се граничи од истока лицем улице, од заиада до имања Иетра Педељковића терзије, од југа до имања Пиколе Грбића, трговца, од севера до имања Марка Леонтијевпћа, абаџије овдашњег. Како на ово наслеђеио имање мој стриц није имао тапије, а ја сам рад да се сада на исто као правпи сопственик убаштиним, то молим учтиво општ. суд, да законо изволи изићи на лице меета и исто у присуетву граничара премери, како би могао даље законо за убапгшњење код суда утврднти. 20. Фебруара I 900. год. Ваљево. понизаи суду Мплош Марковић бакалин. Када општински суд добије овакву молбу , дужан је изаћи на лице места и законо у присуству граничара н сопственика извршити премер и резултат овога свогч рада предати сопственику ради његовог управљања за састав убаштпњења. Оно гласи овако: Убаштињење. Па основу решења старатељског судије првостепеног суда од 14. јануара 1900 год. Л« 719. оглашен сам за паследника непокретног пмања мога покојног стрица Навла Петровића, бив. овдашњег трговца. Како од овога пмања немам тапије, то се овим у то право сопственооти убаштињавам. Ово имање иостоји*у овим границама: Плац са кућом од тврдог материјала са једном кућом у авлији и осталим зградама, граничи се од истока лицем улице Његушеве (15) петнаест метара ширине, са запада до Петра Недељковића, терзије (18) осамиаест метара ширпне, од југа до Николе Грбића, трповца (54) метара дужпне; од севера до Мирка Леонтијевића, абаџије овд. (59) недесет и девет метара дужине. Ово убаштињење вршим ради увода у право сопствености на основу § 292 грађ. закопа. 28. Фебруара 1900. год. Ваљево. Сопственик Милош Марковић бакалин.

Следује потврда општ. суда која има да гласи: Суд сшштине ваљевске 'изашао је на лице места непокретног имања ГЈавла Иетровића, бакалина бив овд., које је на основу решења старатељског судије првостепеног ваљевског суда од 14. јануара 1900. г. № 719, наследио његов синовац Милош Марковић, бакалин овд. а које постоји у Његушевој улици, па је цашао у присуству граничара и сопственика, да мером није заузето ничије туђе, општинске, државне ни опште народне земље и да противу мере грапичари нису имали ништа да примете, тако исто мером заузетом у овом убаштињењу нема никакве парнице, према оваквоме стању суд општински својим иотписом и печатом ово убаштињење утврђује. 1. Маја 1900 године. Ваљево. Председпик Суда Кметови. Ову потврду треба да утврди полициска падлежна власт, са овером да је истинитост потписа и печата па п садржине потврде истинита у свему, па тек тада се предаје убаштињење ирвостепепом иадлежном суду.

Питање. По § 6. грађ. суд. пост., општинскп судови надлежни су: а., да суде спорове до 200 дин., а о непокретностима и меничинм потраживањима до 100 дин.; б., да суде о службеиостима пољским пз § 335 грађ законика; в., да иарничаре иоравнају и за всће суме, било о ненокретности, покретности пли дуговима, кад им сами тога ради нредстају п жељу изјаве; г., да, по сагласију парничара одобравају изабране суднје у споровнма из тачке под а. Јављају нам, да општински судови неједпако поступају у погледу наплате таксе у случајевима равнања иод тач. в. С тога обраћамо се овим општинским иисарима с иитањем: која се такса код општинскпх судова наплаћује у случајевима тач. в. $ 6. грађ. суд. пост. и зашто, као и да ли у корист општинске касе или у таксеним маркама за рачуи државе и зашто ? Одговоре треба послати у року најдаље за 20 дана, а по том казаћемо и сами шта мислимо и именоваћсмо оне нисаре чије је поступање правилно у овој ствари.

ИЗ 0УДНИЦЕ Разлика и:шеђу § 103 и § 104 Крнв. Закопика Одлума Опште Седнице НЗасационог Суда Државнн тужилац ирвостепеног суда за варош Београд онтужио је истом суду II. адвоката из Београда за то што је у своме акту упућеном на председпика пом. суда нанео увреду у службеној дужности једном судији у истом суду. Инкриминнсани су изрази ови: »Јер само један луд или иијан човек не би могао вндети да је онаква пресуда општинског суда иезакона и да је ие поиишти, код онаквих јасних доказа, с моје стране, а камо ли један судија са дугогодишњом праксом". Државни тужилац траашо је да се II. за ову увреду осуди на казну ио § 104. I. Одељ. Крив. Закона. Првостепени суд за вар. Београд усвајајући квалиФикацију државне тудгбе пресудом од 16. декембра 1899 године Бр. 27396. осуди оптуженог на два месеца затвора. Апелациони Суд по изјављепом незадовољству оптуженог и његових бранилаца, нађе да у изнетим изразима стоји дело из § 103 а ие из § 104. Крив. Зак. као што је први суд квалиФиковао п под 30. декембром 1899 год. Бр. 502.8 осуди оптуженог са 300 дии. новчапе казне у корист државне касе. Али по жалби државног тужноца, онтуженог и његових бранилаца Касационп Суд примедбама свог I. одељења од 31 јануара 1900 год. Бр. 918 поништи горњу нресуду Апелационог Суда са ових разлога: ј>3а дело из § 103. Крив., Законика траже се, поред осталог, карактерни знаци: