Полицијски гласник

БРОЈ 15 Ц 16

НОЛИЦПЈСКИ ГЛАСНИК

Као аредмет, објекат наиадаја : уређења државна или закона наређења власти или појединих чиновника ; и као средство овога нападаја јавно потврђиџање измишљеиих или изопачених ствари или јавно опорочавање и исмевање уређења државних или законих наређења власти или појединих чиновника, чиме се ова уређења одиосно иаре^ења мрзости и ирезрењу излажу. И повреда части и клевета мОгу послужити као средство за извршење дела из § 103. Крив. Зак. ако су оне јавно учињене. Према томе, кад Апелациони Суд није констатовао ове карактерне знаке, који се за примену § 103. Крив. Зак. траже; кад инкримини изрази, које је Апелациони Суд цитирао у сво.јој пресуди не нредстављају оиорочаваи,е ни шмевање уређен>а државних или занонских наређења власти или иојединих чиновника веК су напротив управљене против личности судије и овога вређају у службеној дужности, и кад је дело учињено у писменом акту, упућеиом председнику суда, а не јавно, онда се ово дело не молсе подвести под одредбе § 103. већ овде стоје карактерни зиаци дела из § 104. Крив. Зак. но коме се пропису увреда или клевета и » нецечатаним иисменим саставом № може учинити." Апелациони Суд није усвојио ове примедбе Касационог Суда већ је 7 Фебруара 19 )0 год. под Бр. 531. дао ове противразлоге: »11о разлици, која је пресудом Аиелационог Суда од 30 декембра пр. год. Бр. 5028. повучена између дела из § 103. и преступа из одредбе § 104. Крив. Зак. јасно је, да се у овом конкретном случају, не појављује директна увреда судије као званичног лица, него омаловажавање његовог званичног рада, непристојиим нспоређењем што обелодагБује кажњиво дело иобијања важ-ности званичног рада судијина јавним оиорочавањем и исмевањем. Ова правилна квалиФикација има ослонца у тексту одредбе § 103. Крив. Зак. јер је злоиамера у означеном правцу доказана потпуно јачином непристојних израза који су у пресуди првостепеног одпосно Апелациоиог суда цитирани, и од стране последњег суда нравилно оцењени. Карактер јавности, па коју се скреће примедбама иарочита пажља за обележје дела из § 103. Крив. Зак. не губи у овом конкретном случају иишта од своје важности тиме, што је дело извршеио »непечатаним писмеиим саставом", ниТи овај начин писмеие погрешке мо;ке сам по себи преипачити дело, које је иравилно оцењено као кривица § 103. а не § 104. Кривичног Законика. Та је јавност овде довољно обелодањела самом пнсмспом представком, која је добила карактер јавностп одмах чим је званично иримљена, као акт, који по природн ствари пролазп кроз судсие књиге и нреко руку званпчиих радипка". Опнгга Седница Касацпоног Суда одлуком својом од 1"2 Фебруара 1900 год. Бр. 1434. одржала је у важпости прпмедбе свог I. одељка, а одбацила иротивразлоге Апелационог Суда. Марта 1900 год. Саопштио у Веограду. д. н. с. МАТЕЈА ФАЛК0Н — Проспер Мериме (СВРШЕТЛК) Бођ извуче из свога шпага један сребрн сат, који је вредео најмање шест талира; и приметив каКо се засијаше очи маломе Фортунату када је видео сат, рече му држећи сат о крај челична ланца: — Неваљалче! Зцам да би радо имао овакав сат о своме врату и с њиме шетао по улицама Старог ПриСтаништа, поносит као паун; а људи би те запиткивали: колико је са/ги? а ти им одговарао: погледајте па мој сат. — Мени ће ујак дати сат, кад порастем. — Тако је; али син твога ујака већ има сат...истина није овако леп као овај... А он је млађи од тебе. Дете уздахну. — Ха, хоћеш ли овај сат, мали рођаче 9 Фортунаго, посматрајући сат испод ока, личио је па мачка коме бисте изнели цело целцато пиле. Па како осећа да му се

ругате, не усуђује се да пружи шапу, и с времена на време окреће очи, да не би подлегао искушењу; али облизује сваки час своје брке, и као да би нроговорио своме господару: »Ала је ваша шала свирепа!" Међутим во!) Гамба се показгЉао добре воље нудећи свој сат. Фортунато не пружи руке ; алп му рече са горким осмехом : „Зашто се спрдате са мном ?" — Тако ми Бога, ја се не ругам, реци ми само где је Ђането, па је сат твој. Фортунату се оте један осмех певерице; п упрв своје црие очи на вођа, хтеде да прочита у његовим очима да ли треба да му верује речима. — Нека ми еполете скину! викну во1ј , ако ти не дам сат под тим условом! Ево сведока, мојих другова; и ја не могу одрећи. Говорећи тако, он је иепрестано примицао сат, толико, да је готово додиривао благе образе детиње. На лпцу детип.у огледала се борба која се догађала у његовој дупш између пожуде и поштовања дужна гостопримству. Његове голе груди снажно се надимаху; готово да се угуши. Међутим сат је куцао, окретао се и пО кад и кад додиривао му врх од носа. Најзад, мало по мало деспа му се рука подиже к сату : врхови његових прстију додирнуше га; и готово сав је бпо у руци његовој, али вођ ипак не пушташе крај од ланца... кадран је био азурно плав... кутија пак углачана... иа сунцу чииила се сва од ватре... Искушење је било и сувише јако. Фортунато подиже и своју леву руку, и налцем преко рамена озиачи пласт сена на који се био паслоиио. Во^ га разумеде одмах. Пусти крај ланцу; Фортунато се осети сам господар сату. Диже се лако као тица, п удали десетак корака од нласта, који волтижери Почеше одмах да обарају. Наскоро видеше какО се сено креће; и један крвав човек са мачем у руци, пзиђе из њега : али како је огледао да стане па ноге, охладнела му рана не даде да се одржи на ногама. Ои наде. Бођ скочи к љему, и истрже му мач. Одмах га чврхГго везаше, у пркос његову одупирању. Ђаието, лежећи иа земљи а везап као сноп, окрете главу Фортунату, који се био примакао. Дете му баци новац којије од њега добило, осећајућнда га више ,ие заслузкује; алп злочинац као н да није оиазио тај иокрет. И са пуно хладиокрвностн рече во!)у: Драгн мој Гамба, ја ие могу да идем; мораћете ме одиети у варогп. — Мало час сп трчао брже него коза, одговори свирепн победилац; али не брнни се; ја сам тако задовољан што си мој, да бцх те иосио читаву маљу на овојим леђима а да се не уморнм. У осталом, друже мој, ми ћемо ти сад направити носила од грања; а у замку Креснолију наћи ћемо коња. — Добро, рече заробљеннк, метнућете, ваљада, и мало сламе на носила, да би ми било згодније. —• Док су волтижери бавили се, једни да начине носила од грана кестенових, а други да превију раиу Ђанету, Матеја Фалкон искрсну са својом гкеном на савијутку па стази. Жена ,је лсурила напред погрбљена нод теретом огромне вреће нуне кестенова, док њеи мулг иђаше погу пред погу, иосећи једну пушку у руци, а другу о рамену, јер недостојно је човек да носи други тејзет сем орулгја. Кад је сагледао војнпке, прва му мисао би да су дошли да га затворе. Али на што та мисаоУ Је ли Матеја нмао каква носла са влашћу? Не. Он је уживао добар глас. То је био, као што се велн, грађанин на гласу; али био је Корзиканац п Планинац, а нема ни једпог нланиица Корзиканца који. кад се добро размпсли п поприсети, нема какву грешчицу, тако као, да је иуцао на кога нз пушке, да је неког ударио мачем и друге какве сптнице. Матеја, више него икоји други, имађаше савест чисту; јер више од десет година, он пије управио цев своје пушке ни на кога; али при свем том био је обазрив ; и принреми се да да лепу одбрану, ако буде потребе. — Жено, рече Ђузепи, скини врећу и буди сиремна. Она сместа иослуша. Даде јој иушку која му је била о рамену, и која би му могла сметати. Нануни ггушку коју је дрл-;ао у руци и пође полако иаиред својој кући, дуж дрвља које је било и с једне и с друге стране стазе, а спреман, па и најмањи знак ненријатељства, да скочи за пајдебље стабло, одакле би, заштићен, могао да иуца. Жена му иђаше на иетама, држећи