Полицијски гласник

120

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСШШ

СРОЈ 15 и 10

мену у начину, навикама и самом спољњем изгледу у најнануштенијега и најпониженијега дела становгшштва у краљевини, »Јесу ли сиромаси незахвални? Гро® РумФорд не налази да јесу. Кад се изнурен овим великим послом, опасно разболе, онда се овај сиромашни народ, којега је ои избавио беде и стида, без ичијега позива скупио и држао једну литију; дошло је све живо у цркву те се молило Богу да он оздрави. Кад је после био у Италији, а чуло се да је опасно болестан, они су се после рада удаљивали за неко време да се помоле Богу за својега добротвора. После одсусгва од Петнаест месеци, врати се ГроФ РумФорд окреичао у Минхен, у град, у којем је било посла за свакога, а никога не беше, коме се у невољи није помогло. Кад је носетио војну радионицу, дечак, који га је тамо очекивао, измамио је свакому сузу из ока. После неколико дана, примио их је он тисућу и осам стотина у Енглеском врту, којој је свечаности било присутно тридесет тисућа минхенских грађана®.*)

КРАДЉИВИЦА — ппшоветка написао Доменико Иамполи Муж јој је отишао у Америку и оставпо је голу и босу без игде ичега. — Кроз два три месеца обогатићу ле, па ћу ти куиити лепше —• казао јој је, кад јој је скинуо из ушију минђуше, а с прста венчану бурму. Али како минђуше и бурма нису дали колико је требало, машио се: душека, кухињског иосуђа, столова и сандука, те и кућа оголе, као и бедна жена. Да је у њу ушао слепац, не би се имао о што сиотаћи. Муж јој је отишао на пут једног од оних хладних новембарских дана када с лишћем падају по бреговима и прве снежне пахуљице. Он се кренуо иа пут весео, а у очима и у срцу могао си му прочитати велику наду. Дроњава деца седела су му на крилу, а жена га је грлила; али га све^то није могло одвратити од пута. Казао им је „збогом«, без да је просуо и једну сузу, а када стиже на савијутак не извади мараму, да их последњи пут поздрави. Можда му је изгледало излишно то дангубљење, јер треба да иде далеко, далеко. У том тренутку он није мислио ништа, али није ни хтео да мислн. У механи код „Здатме гране, дзе миље далеко му од села. пио је и пио све на искап, иа је наставио даље пут, и не окренувши се за собом. Чинило му се, ако погледа на брдо, да ће на ивици још видети жену, како му пружа увеле руке и показује најмлађе дете, док се остало четворо гурају око њених ногу. А она је заиста ту остала, да га види када прође друмом, који је ирав и који се губио у даљини. Укоченим очима, стегнутим зубима и помодреним уснама, посматрала га је, како одмиче: испрва јој се чинило да бива све мањи и мањи, после се претворио у црну тачку, док га је на послетку нестало у далекој даљини. За тим уђе у кућу — пусту и хладну, у којој беху две собе. Кроз прозоре, залепљене масном хартијом, продираше ветар и маглуштина. Деца плакаху. Мајка нервозном жестином извуче Фијоку из једног стола, који се једва држао на ногама, и извадн кору бајата хлеба те је даде најстаријем детету. — Једите, — рече им, а док деца халапљиво дељаху хлеб, она седе на сламњачу, прострту на земљу и која ће од сада замењивати кревет, па поче хранити најмлађе, пруживши му модру брада.вицу увеле дојке. Своје црне очи очајнички је упрла у таваницу. Сада је сама, без игде ичега, па чак и без наде на скору смрт. Нема јој ни остарелог оца, који је умро од туге, што је оиа пошла за »своје злато". Мало по мало па јој се памет вину к оним

*) Овај је чланчић изишао као приложак књизи Јп Вагћев1 Епд1апЛ а пЛ 1ће м>ау пи1 1)у Оепега1 ВооШ. 1,оп<1оп , која је изишла пре деоет година. Неће бити на одмет да га прочитају читаоци к 11олициског Гласника". Преводилац.

данима, када јој је отац, торбар, доносио свакојако Божје благо. Како ли се она радовала, када се старац враћао с пута, обилазећи по тридесет или четрдесет села у срезу! Увек јој је донео по неку ситницу: или амајлију, или мараму или ниску мерџана, а она га је љубила, волела, мазила. Али је дошао и дан — ах, тога ће се дана вечито сећати! — који учини крај њеном миру. Пеии тетка Бете, вратио се из војске. Био је то круиан и гарав војник, а при том весео п неваљао. Како и зашто га она заволе ?... Ко зна? -— можда и с тога што су га свн оговарали. или г тога што га је видела како се пијан ваља. Једне вечери када јој отац није био код куће, дуго јој је Пепи говорио о љубави, а другом једном придиком на самом кућњем прагу, обећао јој је да више иеће пити, да се неће коцкати и да ће бити добар и честит. И одржао је реч за неко време. Али једнога дана, када је звезда била припекла и када се цело село било придигло у планину, а она и Пепи остадоше сами и поред притворених ирозора говораху о љубави, њега као да је наишло неко лудило, те је снажио пригрли срцу, обасу пољупцима и — присвоји. Од тога тренутка она није имала ии часа мира. Нити је пристала да се код оца мази, ни да се драгана одрекне. Једнога се бојала другога је волела. Најрадија би била да их види у љубави као оца и сина; али то је немогуће, јер се они мрзе, јер би један другоме крв попили. Страшан ли је био онај тренутак, када је морала оцу признати, да ће постати мајка и да се с тога мора удати за Пепа, који јој је оцу крв пред очима! Свадба се преломила на двоје на троје. без икаквог весеља. Старац је упртио торбу и отишао својим путем, а Пепи је отишао с друговима у механу. Она остаде сама да нариче своје јаде и да се купа у сузама. Девојке нису дошле да јој свадбу развеселе, а комшинице од неког времена њу нпсу ни гледале. Осети колико је самохрана на свету без игде икога, који је воле. Па и он, Пепи, за њу више и не мари. Бол^е је вино од жене — казао јој је. — У механи ми није тако досадно као код куће. — И као што је растао Пепов иорок, тако је расла и очева мржња нрема њему, те један оде у гроб да се смири, други у Америку, а она остаде да мучи муку са петоро деце, јер ко нема хлеба, има деце, која га траже. Ах, Америка!... Колико ли пх је тамо отишло, а одатде су донели само јаде и болест. Али тетка Бетпн Пепи није хтео ни да чује за такво брбљање. Каква права имају иоп и кмет да се мешају у његове ствари! Он сам води бригу о себн и нико више!... Чекајте само док се он врати из Америке. Купиће он за готове иаре цело село, само му не сметајте да оде!...— И оде, а шта ћу ја сада ? — нитала се бедна жена са слабуњавим дететом на прсима, док се остала деца прибише уз њу, да се, ками, одбраие од зиме, која је пробијала кроз разбијене црозоре. Целу је ноћ провела плачући, онако шћућурена на сламњачи, а деца бледа п слабуњава снаваху тврдим сном. Иије угасила фитиљ , јер је било страх, а сваки час хтела је да их иробуди, бојећи се да нису умрла. Нагињала се над њима да им чује дисање, пипала им је чело и груди, па се опет мало умирила; али очи су јој једнако биле пуне суза. Овако су протекла три дана; три дуга и горка дана. Хлеба јој није још нестало, јер је још имала неку пару од продатих ствари. Тешки и очајнички бол није јој се толико читао на лицу, јер се оп био скаменио у срцу. Њу, која је толико претрпела, ова је нова несрећа утукла. Изгледала је као какво болешљиво девојче са великим црнпм и сањалачким очима. Па инак овако мајушиа, овако слабуњава, борила се као десет људи, а препатила је као двадесет мајка. По некада на њеним упалим јабучицама разлије се нека лепа ружичаста боја, а њене сјајне очи, које нису некада биле орошене сузама, одавале су чудан израз. На њеним увелим уснама разлије се кад кад неки страшан осмех, а цело јој тело задрхти, као да га је ошииуо север. Четвртога дапа пробуДила је тешка мисао, да више нема хлеба за децу, а те је ноћи био завејао снег, чија бела боја одсеваше по кући. — Шта да радим?... Шта да радим, Боже благи ?... У селу живела је све сама сиротиња, као што је и она, при том те године и летина је била оманула, те је свак штедљиво чувао за зиму ако му је што год претекло. Таквих било је доста мало. Устала су и деца и гледала су тужну мајку укоченим