Полицијски гласник

ВРОЈ 15 и 1( ј

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

119

јега гаднога заната. Они излагаше и сакатише своју сопствену децу, као и ону коју су за тај посао крали, да тиме измаме што од милосрдних грађана." »У великим градокима нросјаштво је било ностало организовано друштво за пљачкање и обману, које је имало своју засебну унраву и полицију. Бивало је да се борбом решава оио на шта их је неколицина полагала право, а није ретко било да је добра иљачка била прћија или златно наслеђе."

, »Он је увидео да није довољно било да се само законом просјаштво забрани, или затварањем спречава. Просјаци се нису бојали ни једнога ни другога. Енергични Јенки и државник приступи том питању као што би и каквом проблему у природним наукама. Он стаде проучавати просјаштво и просјаке. Шта би чинио са једним просјаком? Послати га у затвор на месец дана, да се после тога опет у њ врати, чим из њега изађе ? Тиме се ово зло не лечи. Очигледно је да би му ваљало забранити нрошњу, али у исто време дати му прилике да ради, научити га на рад и подстаћи у њему вол 3 у за честитим занимањем. И мудри се управник даде на носао да набави храну, удобносги и рада за свакога просјака и скитницу у Баварској, и он то учини. »ГроФ Румфорд, мудар и паметан човек узме сам усвојеруке да преобрази цео ред иросјака и скитница, и преобрати их у корисне грађане, на чак и оне који су се заглибили у нороку и злочину. Оп се питао: „иошто се подмире прве потребе глади и жеђи, шта је после тога арва иогодба за удобан живот'?*• Чистота, коју цене и саме животиње, која уздиже у човеку његово морално биће, а која је извор побожности. Од вајкада је утвр!>ен у свету појам: да нечистоћа душу каља и води на странпутицу. Никада не станују дуго заједно врлина и сметљиште. Паше тело ратује са свим оним што жели да га каља. Пошто је разгледао ствар са сваке стране, нрви му је корак био, да у Минхену и на свим-нужним таччама подигне простране, зрачне, на чак и елегантне радионице , да их снабде справама (халатом) и материјалом онаквих заната, за које се знало да требају, а који би били од највеће користи. Уза сваку је такву кућу ишла пространа трпезарија и једаи апарат за кухање, којим се могло спремити јела за све раднике. За сваку врсту радника били су набављегга учитељи. Топлота, светлост, удобност, чистота у тим кућама и око њи!х учинише да са тога беху те куће јако посећене. Сваки дан је ручак био беспиатан, што је у почетку подмиривала влада, а доцније су то подмиривали нрилози од грађана. Хлебари су доносили заостао хлеб, месари домерке од меса, грађани заостало јело, уживајући што им иеће досађивати иросјаци. Држава је била иабавила учитеље и мајсторе. И док је све то било бесплатно, свакому се плаћала потиуно његова зарада. Нећете просити. а ево вам удобности, хране, рада^ плате. ПиЈе било злоставе ни ружних речи; за пет годнна није ии једно дете ошамарио никоји учитељ. »Кад су биле у тишини довршене нринреме за тај велнки покушај, војска (десна рука управе, коју је он сам за тај посао упутио и с тим га уиознао) буде позвана у помоћ, а тако исто и полиција и онштинска власт. .Коњанички пукови били су тако распоређени да су дали скаком граду и градићу но један одред, са натролама на сваком друму, а омањим одредима по селима. Све је било у најлепшем реду и дисциплини одајући највећу пошту властима и клонећи се ма какве увреде иароду. Војска је била обучена чим се изда заповест, да ухвати сваког иросјака, скитницу или том слично, и да тера у општину. Та војна полиција није коштала ништа више до нешто мало трошка око кантонирања, а тај трочиак у земљи износио је мање од 75 хиљада динара на годину. »Првог јануара 1790, о новој години, том иразнику нросјачком од незапамћених времена, кад они врве улицама нричекујући свет ради дара, сви оФицири из све три регименте пешадиске бејаху зором распоређени по разним тачкама у Мипхену, очекујући заповест. Мудри Ђенерал гроФ РумФорд скупио беше све поглавице у својој канцеларији, све шеФове официрске и градске општинаре и саоишти им план за борбу. После у својој пуној гали, у сјајним орденима, дајући ири-

мера и последњем војнику, поведе их у улице. и тек пгго је ушао, кад му се приближи један просјак и пожеле му »Сретну нову годину®, очекујући уобичајени поклон. »Ја му приђох", вели гроФ РумФорд, 8 мегнух му учтиво руку на раме, рекох му : да ће од данас бити забрањена прошња у Минхену, да ће му се пружити помоћ, ако је у невољи, а ако га још који иут ухвате у прошњи да ће бити строго кажњен". Тада је био спроведен у општинску кућу, где му је узето име и презиме, као и где станује, и заведено у списак и сутрадан упућен иа поиравку у Војничку Радионицу, где је добио ручка, рада и плате. Сваки ОФицир, општински чиновник и војник чинили су то исто; похапшени су сви просјаци, и за један дан стало се ногом за врат нросјачењу у Баварској. Оно је прогнато било из те краљевине. ,)Да видимо сад како је напредовао и докле је дотерао тај покушај. Изгледало је доста непоуздано поверити сиров материјал, вуну, лан, кудељу, и т. д. обичним просјацима; разуздан и неупутан свет дотерати у ред и учинити корисним радеником, било је смеоно иредузеће. Разуме се да их је већина лоше радила у почетку. За неколико месеци они су више штете наносили него користили. Више су рогова покварили него што су направили кашика. У иочетку су употребљавани за грубље работе; што су били вештији упапређивани су за боље, и у почетку им је плаћано више него што би привредили, само да им се даде воље, сиаге и истрајности. То је коштало новаца. Сиротиња озети да се с њом поступа пре милостиво него правично. Јасно је било да се то све клонило њихову добру. У почетку је било мало забуне, али не и неиослушности. Били су запуштени, али пису били и неосетљиви према учињеној им доброти. Временити, слабуњави и деца добшпе лакше радове. Малишанима се плаћало само за то што ће стајати и гледати како се ради, и молили су да им се да рад, који им се чинио као игра. Све је око њих било удешено чисто, мирио, уредно и иримамљиво. Живели су у својим засебннм становима, а долазили у тачно одређено време у јутру. Имали су о ручку тонле, хранљиве чорбе и хлеба. Намирнице су или добијане нли куиоване на велико, и кухинска економија достигла је била савршенство. ГроФ РумФорд био је тако удесио кухарски апарат: да су три жеие кухале за преко тис/ћу душа, и да је коштало само 0*45 дин. од једие ватре и ако се дрвима грејало, а целокупан трошак за ручак (за 1200 душа) није пзносио више него око 36 динара или огнрилике 04)3 динара од сваког лица! Владао је савршен ред при раду, при обеду и свуда. Чим би једна партија села за постављене столове, сви би очитали кратку молитву. „Можда би ми ваљало затражити опроштаја пгго помињем овако стародреван обичај", вели ГроФ РумФорд, „али сам и ја старински, те ми доликују такве ствари. „Овоме се сиромашному свету дарежљиво плаћало за послове, а нешто јаче него што је каса могла поднети. Ваљало је изазвати осећање утакмице, жељу да иеко постапе бољ.и, осећање достојанства, љубав за одликовањем. Заслужнијима су се давали не само плата. већ и награде и одликовања. На децу се обраћала особита иажња. Њима се плаћало нрво што су само стајали па гледали, и са сузама у очима молили да се пусте на рад. »Како су ми слатко пале те њихове сузе" вели гроФ РумФорд, »може свако замислити«. Она су извесне часове проводила у школи, код учитеља за њих најмљепих. »Последице ових мера биле су врло видне. Ма како да је то био запуштен свет, опет није био глуп, научи се на рад неочекивано брзо. Још је чудноватија била промеиа у њихову понашању, изгледу, па и у самим цртама лица. Радост и задовољство изби на лицима и замени тугу са беде, и мргодност са очајања. Омекшаше срца. Захваљивали су добротворима до неба због себе самих, а још више због своје деце. Она су радила поред својих родитеља образујући мале радничке групе, чија оданост послу одушевљаваше свакога посетиоца. Родитељи су се тонили од радости гледећи своју децу како корачају у вредноћи и разуму све више напред, а деца су се поносила својим сопственим иослом.® »Велики иокушај испао је као сјајаи успех. Кад је ГроФ РумФорд писао свој извештај о њему, било је већ пет година у животу; Финансиски је то било већ предузеће које се рентира, и не само да је изагнало просјаштво, него је унело нотпуну из-