Полицијски гласник

130

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

У централи берлинској, у Хамбургу и још неким полицијским управама узима се скоро увек картон обрасца В., који садржи Фотографију измеренога лица, а остале полициске управе служе се махом картоном образац .1.. који место Фоторрафије има пространији опис. Ту, као и код записивања нарочитих знакова, неминовна су многа скраћивања. Ако су ова узета од самих речи, лакше их је разумети, јер ј'е њихово бележење појединим словима грчке азбуке још далеко од спремности органа који врше мерење да, би се одмах умели наћи. У централи пак има једна таблица, у којој су на хартији разних боја поређена скраћивања на разним језицима, како су тамо уобичајена, а редом немачке азбуке, те је тако централа у могућности, да свакој землзи саопшти и достави картон са скраћивањима која су код ове убичајена. Ако би све централе међусобно измењале, једна другој послале картонске Формуларе онако како су код њих заведене, свака би централа имала картоне свију земаља њихова језика, те-би се тако међународни саобраћај уредио на начин најпростији, а да нижи органи, који се мерењем баве, не буду оптерећени да уче речи туђих језика и да м.рају разумевати и памтити скраћивања свих тих језика. Тиме ће бити поможено баш и у случају кад рубрике картона појединих држава не иду потпуно истим редом, какав је случај кад се пореди картон немачки и француски. У осталом да би се измени картона прокрчцо пут и саобраћај између централа стално уредио, Хилесем нредлаже, као нешто понајбоље, интернационалан конгрес један којим би руководио сам' Бертилон. Најпосле Хилесем не пропушта свратити пажњу и на то, како у Берлину, нарочито у мере1ву младих лица (а то су у Немачкој картони лица од 18 — 20 година), има врло добрих ресултата од отиска прстију с погледом на диференције растењем проузраковане, и како апсолутно подударање папиларних линија увек пресудно и с највећом сигурношћу решава ствар идентиФикације. Код прстију нужно је само, вели претходно их добро очистити од зноја и прљотина, и да је боја, која ће се с плочице притиском њиховим узети, превучена у врло танком слоју на истој. — -•♦<>-♦ ♦ • - ОПШТИШЖИ П0010ВИ Забрана код оиштинсеог суда. Као што је познато, општ. судови решавају и о стављању забрана, разуме се до суме, за коју су надлежни по § 6. грађ. суд., пост. По § 19, ист. пост., има места жалби на решење општ. суда о забрани: 1., ако дужник није никако саслушан, и 2., ако поверитељ нема никаквих доказа за своје тражење. Ове две тачке повод су многом ногрешном схватању при тражењу и решавању забране код општинских судова. Многи хоће, да суд оиштински не може никако одобрити забрану, пре него што би саслушао дужника о дугу, мислећи да ће свака забрана, нри којој није било претходног саолушања дужника морати бити поништена од стране судије првостепеног суда по тач. 1. § 19. грађ. суд. пост. То, међу тим, не стоји. Смисао тач. 1. § 19. грађ. суд. пост. може бити само тај, да је општ. суд при тражењу забране дужан нретходно саслушати дужника о дугу у колико се то покаже само као потребно и могуће. Но и без тога саслушања општ. суд може одобрити и ставити забрану у случају кад дужника не може да добави а иоверилац ириноси доказе за тражење своје. Чекати и у том случају на дужника да се претходно саслуша, значило би давати му право да избегава саслушање, а то ће рећи ићи му на руку да оштети свога повериоца, да уклони оно, на шта се забрана има да стави. Наравно тим се не каже, да општ. суд, у случају кад поверилац већ приноеи доказ за своје тражење, не треба никако ни да добавља дужника ради тога саслушања, јер је поступак код општ. суда усмен и сав упућен иомирљивоети, те у сваком случају и при забрани треба покушати да ли је могуће обе стране сложити у оном што се тражи и дугује. Али ако се дужник не може да добави, треба само то констатовати, па забрану решити и без саслушања дужника по принесеном доказу од стране повериоца.

Тач. 2. § 19. грађ. суд. пост. одређује, да се решење о забрани може по жалби поништити, »ако поверитељ нема никаквих доказа за своје тражење«. Та одредба даје повода, да по неки кмет, нарочито у каквој варошкој општини, хоће да замоли суд у коме ради раван првостепеном или окружном суду, те да од повериоца, који хоће забрану н. пр. на ствари и примање свога кирајције за неплаћену кирију, тражи увек какву »исправу«, нризнаницу или сведоке о дугу. И ово је тако исто погрешно, као и оно мишљење о тач. 1. § 19. гра1). суд. пост. У ту погрешку управо не може ни да надне какав прост а здравога разума човек, него какав сујетни ћата или паланачки кмет, коме је стало до тога, да се прави важним и већим него што је и да покаже неку мудрост своју као »законозналац". Како ово није ни мало лепо, ми га и помињемо само тога ради, како би се сваки чувао да не гтдне у ту погрешку. Ево, дакле, како ваља радитп. Марко дође општ. суду, изјави како Јанко седи у његовој кући под кирију по 30 дин., месечно од 1. новембра 1899. год. али је кирију платио само за први месец, те више никако не плаћа, дакле да му дугује до сада за протекла четири месеца 120 дин., а кад протече и овај садањи, април месец, да има платити још 30 дин. Пошто се дужник Јанко, нарочито овако на измаку полгођа, може неосетно и иселити, а да кирију не плати, то Марко тражи за обезбеду 120 дин. кирије за протекла четири месеца забрану на извесну покретност Јанкову. Кмет, који би га одбио за то што „не подноси никаквих доказа®, показао би одмах да мало мудрости има, да је неозбиљан и недорастао за место на коме је. Он је дужан да добави —- разу-ме се шго је могуће пре — дужника Јанка, Да узме његово признање да у Марковој кући *седи под кирију а да од њега затражи доказ о плаћеној кирији, па, ако га нема, да за неплаћену кирију према тражењу Марковом одмах стави забрану. Или, Марко, тражећи забрану, приведе сведоке који потврде да Јанко седи код њега под, кирију по 30 дин. месечно. Суд је дужан одмах да добави Јанка, јер може овај одмах и платити или ма како намирити се с Марком, (а помирљивост треба увек да је циљ општ. судовима), те га о том и саслушати, разуме се, ако га могадне добавити. Ако га пак не могадне добавитн што се склања и крије, суд ће то констатовати и одмах, и без саслушања дужника, а према оном што смо раније рекли, решити о забрани. И пошто је поверилац Марко приведеним сведоцима доказао да Јанко седи код њега иод кирију 110 30 дин. месечно, а овај има дужност да докансе да је кирију платиО, то-се за неплаћену кирију по тражењу има ставити забрана. Не треба никако сметнути с ума, да закунодавчева дужност никако није да он докаже да му кирија није плаћена. Он има да докаже само уговор закупа и но њему обавезу плаћања дужникова, а овај док је год у закупном добру стоји као дужник за сву кирију, у колико он — закупац — није у стању доказати да је кирију плаћао. Поверилац у опште не доказује да му нешто није плаћено, него дужник има да докаже шта је платпо.

Ово је пространије објаглњење и образаца оних пресуда, које смо раније донели у листу о кирији, а према овоме могу се удесити обрасци и за све врсте оваких случајева.

Надлежност оншт. судова нри нотврђењу тапија и убаштињења. III. Нри убаштињавању дешава се и такових случајева, да се сопственик на своје имање убаштињава тек оцда, када га жели отуђити, а дотле га је уживао ио старини или по наслеђу. Оваква убаштињавања нису ретка а нарочито по селским општинама. При оваквим појавама нужно је водити озбиљна рачуна, да се дотична личност уведе у господарство и да може прода.јом отуђити само онолико имања колико му претиче од свега онога које се тражи § 471. грађ. судског поступка, а нужно