Полицијски гласник

146

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

Г.РОЈ 18 и 19

уђе Калиопа једнога дана у тврђаву Риказоли и намести се са Блисом у једној кућици, коју Мајинов беше за њу заузео. Одмах нрвога вечера указа се изненада једна позната глава на ирозору собе, у којој беше Калиопа и која беше украшена диванима, теписима и животпњским кожама. Она цикну, али нико је не чу. То беше Јеромахос, који се дрско беше усиузао уза зид, и хтеде да јурне унутра. Гркиња доби брзо нрисуство духа и бледа, севајући очима, заповеди му да одмах иде, претећи му највећим казнама. Јеремахос само климну главом и нестаде га у помрчини. Али још исте ноћи, скуни он незадовољне другове у потаји у једном казамату, и стави се на чело завере, којој се за кратко време придружише сви војници новог пука Фроберга. Побуна беше већ припремљена, када је један неочекивани догађај изазва пре, но што је било намеравано. Мајинов је вежбао своје људе пред касарном, када Калиопа, богато окићена, прође са Елисом и насмеши се на њ'; Јеремахос пребледи и, нратећи је погледом, заборави да изврши команду, коју капетан баш тада издаде. Мајинов тада исука мач из корица и удараше њиме пљоштимице по Јеремахосу. Овај на то одскочи натраг, и решив се брзо, сјури капетану бајонет у трбух. Ово дело беше сигнал за отворену буну у целом пуку Фробергу. Војници скочише на своје оФпцире и подофицире, иоубијаше оне, које су мрзели, а остале исгераше из тврђаве. Затим затворише капије, напунише топове и ставпше се у положај одбране. Тврђава Риказоли беше на једном копненом језику, који се нружаше далеко у море и доминираше потлуно пристаништем. За њу се држало да се не може покорити с мора, а да се може тешко заузети и с копна. С тога се генерал реши, да бунтовнике просто блокира 4 да их преда глади. Војници у тврђави имађаху животних намирница само за кратко време. Становници су ово знали, па, како су били сведоци суровог, често и печовечног постунања претпостављених према војницима, заузеше се за њих, и гледали су да склоне генерала, да овим несретницима одреди повољне услове за капитулацију. Јеремахос, који је био заповедник, вођаше непрестано преговоре, но без успеха. Он при свем том није клонуо. Мајинов је испустио душу пред његовим ногама. Калиопа бегае у његовој власти. његова част беше спасена, освета извршена а све остало као да га се мало тицаше. Ио његови другови изгубише у скоро наду на спасење, и већи део њихов напусти тајно ноћу тврђаву и предаде се Британцима. Остаде само њих 150, правих Грка, сви тврдо решени, да се бране до последње капи крви. Енглески генерал сматраше опај тренутак као подесан, да се ствар оружјем реши. Капетан Калијес предузе ноћу јуриш и пође му за руком да продре у тврђаву и да зароби сву посаду, сем њих седморице. Ова седморица, с Јеремахосом на челу, нађоше склоништа у барутном магацину, који беше у средини тврђаве, и тако пркосише сваком нападу. Они захтеваху да их пусте да слободно изиђу На ово им одговорише тиме, што им заробљене другове, на њихове очи, неке обесише, а неке стрељаше. Опет прође неко време. Једнога јутра изиђе Јеремахос пред решетку, кроз коју седам бунтовника преговараху са генералом, па изјави, да, ако им се не да провијант и оружје, онда ће у девет сатп у вече, када на цркви св. Јоваиа удари прво звоно, одлетети у ваздух. Генерал није веровао овој претњи, док стаиовништво са страхом очекиваше решавајући час. Мало пре 9 часова бацише опседиути две крваве главе пред ноге енглеских војника. Познадоше одмах Калиопу и Елису, које беху убијене. Чим удари ирво звоно на цркви св. Јована. ужасна грмљава затресе земљу. Барутни магацин оде у ваздух. Тврђава се претвори у рушевину, на све стране лежаху мртви и рањени; у Ла Валети попрскаше сви прозори и многи зидови попуцаше. Тек пред зору могаше се прегледати ужасна пустош. На осам дана после експлозије донесе један свештеник вест, да му се на путу за његово село нојавио дух једнога из пука Фроберга. Енглеске патроле почеше одмах да крстаре по острву и нађоше седморицу Грка, у једној иећини, сасвим малаксале од глади. Они се не могаху више бранити, те их однесоше у Ла Валету. Ту исприча Јеремахос, како је још с иочетка имао план, да ископа подземни ходннк и да кроз овај утекне, а бацање барутног магаципа у ваздух требало је да

да иосла Енглезима. Они су преговарали с генералом само зато, да би своју намеру прикрили. Кад је ходник био готов, посули су по њему барут све до барутане. Пошто је Јеремахос изизрекао иресуду над Калиопом и Елисом, чуше они при изласку звоно, и када ово поче звонити, запалише барут и утекоше. Надали су се да ће наћи лађу, која би их одвезла до Сицилије, али ова не дође, те их тако глад принуди да траже намирнице. Један од њих ослови свештеника, те тако се одадоше. Енглеског генерала не дирну ни осведочена проба војничког оштроумља и херојизма од стране седморице Грка, ни молбе становништва, већ заповеди да бунтовнике стрељају. Они погибоше као јунаци, а најјуначнији беше Анастахос Јеремахос, који погибе гордо и весело. СМРТ — 0ПА0 (Леон Доде) Пуних осам дана био је нљачкању изложен несрећни град Харлем. Тим начином хтели су солдате да награде за њихов дуги рад и труд. Неко време чак се могло помишљати, да ће краљевска војска да уступи — тако су се оиседнути у Харлему држали храбро и упорно. У здању градскога мађистрата сместио се главни заиоведник војске, славни херцег Алба, са својим штабом од Фратара и ђенерала. Тамо су сваки дан стизали извештаји, што су их доносиле уходе, штаФете, транспорти са продовољством, који су се смештали у нростраиим одајама у здању. Највећу собу заузео је сам херцег. Спавао је на парадној постељи, која му је својом раскоши непријатна била, јер од природе био је суров и није био размажен. Седећи у тој соби, занимао се од зоре до мрака, диктујући кратким, испресецаним речима своје наредбе осморици секретара, који су претрнани били хартијама. Диктовао је, ходећи по соби, а у његовом ходу огледало му се душевно расположење. Био је висок и сув. Одело од црна аксамита са пругама боје углађена челика још је јаче износило његову мршавост. Његово дугуљасто лице маслинове масти никада се није разблажило осмехом, разгалило благошћу. Његово високо, узано чело имало је три дубоке боре, које су, по мишљењу физиономиста, означавале смелост, суровост и злопамћење. Доњи део лица завршивао се округлим подбратком, на коме су стрчале ретке, круте длаке. У истој соби обедовао је, седећи између свога духовника иатера Ирига и коморника Лас Гардаса; с друге стране трпезе седела су три млада ОФицира из пратње, љубимци краљеви, којима је он врло мало уважења показивао због њихове веселе, како би он са презирањем казао, чуствене нарави. За херцеговим леђима стојаше потпуно оружан његоп лични чувар Кристовал, кога су сви мрзели због шпијунства, грабљивости и суровости и пред којим би усправљени грађани дркћући отварали своје кесе и сандуке. Херцег је толико ценио време, да је и у времену између једнога и другога јела на испит узимао тврдоглаве Холанђане румених образа, које је, како му се чинило, сам ђаво био нагојио. По језику и манирима они су за њега били сасвим туђи људи. Код његове издржљивосги, за коју нису марили оФицири његовога друштва, који су радо добро јели, у њега је за обедом било много времена. Сваки дан подносили би му тањир са маслинама, које је он свуда са собом возио; једући их, он би преслушавао тужне молбе грађана. Ствар би се решавала врло просто. Размера контрибуције одговарало је њихову имању. Ако би се ко противио и одрицао Факте, џелат је био одмах ту; заједно са својим помоћницима он је у исто време, кад и херцег, обедовао у суседној соби. Беше то човек голема стаса, исполинскога састава. Њега су прозвали Сарагоски Ел Тортил^о, јер је особито радо јео кајгане. Када би га херцег одазвао од јела ради испита тих крмака, као што је Харлемце звао, његовим псовкама није било краја ни конца. Напуннвши уста јелом, он би љутит устајао од трпезе, узео би из угла уеијано тане или клеште, које је он звао својим љубимицама, а увек су му биле при руци на жеравици. Ретко би се дешавало, да су грађани и после тога још упорни били. Доста им је било само видети припреме за мучење, па да их онога часа остави сва срчаност, те би по-