Полицијски гласник

БРОЈ 20. У ВБОГРАДУ, НЕДЕЉА 21. МАЈА 1900. ГОДИНА 1Т. СЛО СЛО СЛО СОО СЛО О^О СЛО С/?^ СК?0 С-бО 0.00 соо сло сг/о С-ОО СЛО сло 090 С/?Р с/>р С/ЗО ООО ООО ООО ОСО С.ОО аоо СДО 090 аоо 090 090 ОбО С/>Р ОРО ООО 090 ООО С/У ОУД С.ОО ООО аоо аоо ООО 090 с<оо с^о ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СГРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с«60 ОУ) о&о О^С/^Об/^С/УОУ-О^С/^О^О^ОУ^О^Об^О^ОУ^ОУ^^^ОГУ^Оу^С^^ ОУ С//: ОУ. ОС/Т ООО О РО О У ОбО ООО О ОО С /уО 090 О ОО ОбО ОС^ 06Т_050 с/>о ОбО ООО 060 ооо ооо ос:

ООУДА НЕБИНОГА Када лане позната аФера Драјфусова достиже врхунац свој у парницама противу Золе и суђењу у Рену, изби глас како и у Немачкој чами у сужањству један невино осуђени. Социјалне демократе беху први, који указаше на овог невинога сужња, по имену Цптена. И ма да они објашњаваху, да од случаја с Цитеном не може да постане „немачки Драјфус" само зато, што је Драјфус Француски капетан, поборник за велику сталну војску, а Цитен ништа, не припада никојем повлашКеном реду друштва, да су закони тако еластични да се дају по вољи стезати и развући према томе суди ли се коме из редова који владају или којима се влада — ипак ускоро сви, интернационали и национали, и одсудни противници и уверене присталице Бизмарка, сложише се у том, да треба тражити зашто случај са Цитеном, поред толиких разлога за ревизију, за поново суђење, не могаде да буде оно што би са случајем Драјфусовим, јер је ту у питању један за човеков разум сумњив, погрешан случај суђења, за које може бити да је везано самољубље неколико судија, али не и државни пбредак. Средњи Век препун је осуда на најгрознија трпљења и страдања самих невиних. Али то је било време мрака доба спавања а неразвијања духа човекова. Пробуђен једном, он, на суирот сгању из кога излази , поставља правило: нека и 90 кривих буде ослобођено, само нека не буде ни један невин осуђен. За тим су настали блажији, човечнији облици казне и самих доиста кривих. Из потребе, пак, да се свету улива увек вера, да осуде невинога не може бити и да ће само крив бити осуђен, постали су: поротни судови, јавност извиђања и пресуде, као и све друге модерне кривично-правне установе. Најпосле, данашњи успеси у криминалистици чине, да у истини крив једва и може избећи осуду, те данас има мало потребе ослобођења кривих из бојазни од осуде невинога. Ако се баш и деси који случај сумњиве осуде, о њему се после толико иише и говори, ствар се толико расправља у јавноме мњењу, да дође до читаве књижевности своје. Тако је и са осудом Цитена. Она, и ако није иокренула и узбунила свет онолико колико у Француској осуда Драјфуса, ипак дала је повода за литературу случаја с Цитеном, па је, ових дана, дошла и до научне расираве у познатом немачком часопису за Криминалну Антропологију и Криминалистику (свеска за март од ове године), ма да је осуда Цитена још из 1884. године, одбијање ревизије или поновог суђења из 1887. год., а решење једне контроверзе која је с тим у вези из године 1892. Заиста, тежак грех, велики злочин мора бити : осудити невиног а. Тиме се и објашњавају ови силни покрети противу такога, ма и нехотичног, греха свуда, где се, у духу туторисања, како културни историк Тома Бекл*) вели, није све „напрегло да сруши слободу штампе и стане на пут људима да искажу своја мишљења о најважнијим питањима политике и религије, том несумњивом праву свакога грађанина"... Случај с Цитеном може бити поучан с више страна. Ево У чему је. 25. октобра 1883., доцкан у вече, убијена је жена Марија Цитен. Место дела јесте крчма у кући бр. 91, поточна улица, у немачкој вароши ЕлберФелду. У тој кући имао је Алберт Цитен берберницу, а и крчму најниже врсте. Живео је заједно са женом својом Маријом, рођ. Хертл, с којом се оженио 1871. године. Одношаји њихови не беху најбољи. Томе је био крив Цитен; био је човек јако осорљив. Са женом није добро поступао. При том није се ограничио само на грдњу и псовку,

*) Немајући при руци српоки превод Беклове Иоторије цивилизације у Енгдеокој, дајемо овај цитат по немачком преводу Арнолда Руга, шеото издање од 1881. год., I. део отр. 246.

него ју је једном приликом давио, други пут ногом ударао и ножем јој претио, за тим опет тукао и више јој повреда нанео по глави и руци. И то не беше све: још живљаше у недопуштеним односима с неком Емом Албертовом у Келну, која је пређе служила у кући где је он, те је од тада познаваше. Не зна се да ли је њено казивање, да ју је још онда насилно обљубио Цитен, истинито, али је доказано, да је она и по изласку из куће Цитенове драговољно продужила тај одношај, да је он и усмено и писмено обећавао узети је за жену у случају Маријине смрти, којој се надао због њеие слабости, да је за Албертову плаћао кирију у Келну и још јој давао 10 марака недељно, посећивајући је сваког четвртка. И ово што ћемо причати догодило се у четвртак, 25. октобра 1883. Око три сата по подие отишао је Цитен од куће, у 4 с. и 11 м. стигао је у Келн, где га је Албертова очекивала. За тим је посвршавао неколика посла (дао је да се наоштри бријач, разговарао с неким продавцем тица о пазару, накупозао је јабука, ораха и чоколаде за жену и др.) и, најпосле, у вече, седне те у Келну вечера. Око 9 сати и 1 | 4 беше на железничкој станици и, пошто сазнаде да се воз креће тек у 9 с. и 44 м., оде у ресторацију, где попи чашу пива и једну ракију. Кад воз би припремљен, Цитен уђе у мали, са три седишта купе друге класе, из кога изађе тек у ЕлберФелду. Воз је за неколико минута задоцнио. У 11 с. и 5 м. стиже воз у ЕлберФелд. Како станична власт тврди, за излажење путника могло је требати три мпнута, и тако Цитен није могао поћи са станице пре 11 с. и 8 м. Неки тренут пре Цитена изашао је из воза гостионичар Кремер и упутио се чекаоници; Цитен, идући брзо, натрчи на њ тако, да му овај викну: »море, јеси ли луд? (( Цитен је одиста хитао, тако, да га Кремер, идући за њим, брзо после тих речи изгуби из очију. Констатовано је, да се од ове елберфелдске станице до стана Цитенова може стићи у обичном ходу за 7 1 1 2 -— 8 минута. Успут налазио се Цитен с неким од својих знанаца, и то га је нешто задржало, те није могао пре 11 с. и 14 м. или 11 с. и 15 м. доћи кући, нарочито кад се узме у обзир да је капију од куће (из поточне улице) нашао закључану, те је морао ићи около и на капију из побочне улице ући на мала врата у крчму (где је у трнезарији жена му лежала сва у крви}. Не губећи никако из вида тај час у који је Цитен могао стићи у свој стан, да видимо како је дотле било у кући. Наравно да ћемо ту имати у виду само оно, што је од важности по криминалистичку страну. Ради бољег разумевања рећи ћемо, да је Цитен имао у служби три лица: седамнаестогодишњу служавку Јованку Ташу и два берберска шегрта, на име Августа Виљема од 17 и Августа Фолберга од 15 година. Јованка Таша становала је на првом спрату код удовице Августе Шторк и оца њена Виљема Френцла, где је, по свој прилици, био и стан Цитена, жене и мудса. Шегрти Виљем и Фолберг имали су заједничку собу а, како изгледа, и заједничку постељу на другом спрату, где становаху жене Хисман и Хенкел. Важно је, даље, приметити, да над капијом (с поточне улице) пма једно окно од стакла, те се још с улице може видети је ли осветљен или није кућни улазак. Да кажемо одмах и то, да суседна кућа — поточна улица бр. 93 — с кућом поточна улица бр. 91 има заједничко двориште, у које воде једна врата из куће Цитенове и у коме има једна пумпа. Служавка Јованка Таша отишла је у вече 25. октобра 1883. пре 10 сати да спава. Доле, у партеру, оста Марија Цитен са шегртима Виљемом и Фолбергом. Виљем рече да хоће још мало да изађе и да га Фолберг, ако хоће, причека док се врати. Пошто се Виљем врати — а, као што се после дознало, ишао је да потражи код госпође Кистер, која је ту близу становала, девојку Кистинг, Фабричку радницу, коју је волео Фолберг оде у своју собу. Није тачно да ли су пошли обо-