Полицијски гласник

154

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 20

јица, али, ако су обојица иошли горе, Виљем је морао одмах сићи, јер публиковани извештајн тврде, да су по том Виљем и Марија Цнтен били сами у нриземним иросторима. Неколико минута после 10 1 / 2 сати, Виљем се нашао у Карловој улици бр. 24, која је гу близу и код неког Фасбендера попио један коњак. Фасбендеру и његовој жени изгледао је чудно: учинио им се »збуњен и јако узбуђен". Отуда се вратио кући Цитеновој, и ту гурао на капију. Неколико минута носле 10'Д сати и стражар Фајбер, пролазећи туда, нроговорио је неколико речи с Виљемом. Фајбер је видео да је крчма још осветл.ена, па је то видео и у 11 сати, када је поново ту пролазио, на је кроз прозор над капијом видео да је и кућни улазак био осветл^ен. Пролазећи туда »после 11 сати", нашао је капке спуштене, те није могао видети да ли је соба од крчме осветљена, само зна да тада у уласку кућном није било светлости. — У суседној кући поточне улице бр. 93, која има једно двориште с Цитеновом, становале су, поред других, госпођа Левених и госпођа Далман. Госпођа Левених легла је да спава (каже да је пре тога у сат гледала) раније од 10 : % сата, а није одмах заспала. Очекујући да заспи, она је чула како су се отворила врата што воде из крчме Цитенова у двориште и како је одмах за тим неко радио с бунарском пумиом. После 5 мииута чула је поново пумпу и како се за тим врата затворшие. Држи да је тада било 11 с и 5 м„ може бити и нешто више. Слично томе и г-ђа Далман чула је те вечери „одмах носле 1 1 сати" пумпу да ради и да врата залупнуше. Мало доцније, иоточном улицом прошао је гостиопичар Швартман; по његовом казивању, то је било у 11 сати и 20 м. По то неће бити тачно, јер Швартман вели да му ништа није иало у очи, док у истини у кући Цитеновој тада се било већ све ускомешало, као што ћемо то видети. Извесно је толико, да је 11 већ било прошло, пошто Швартман вели да су све друге гостионице биле затворене. С друге онет стране, морало је то бити пре 11 с. 15 м., јер је, по казивању Швартмана, горела светлост у крчми, док, како смо видли, »после 11 сати«, кад је стражар Фајбер по трећи пут пролазио, гасно осветљење бегае већ угашено. Но Швартман је спазио нешто врло важно. Пред вратима с поточне улице угледао је неког човека без капе на глави у сагнутом положају ; тај човек звераше на обе стране улице. Ко би то могао бити? На светлости уличне лампе, Швартман није могао лице да нозна, но зна да то није био Цитен, кога познаје добро — могућност да се вара искључена је, дакле. Оио што Швартману паде у очи па том човеку, јесте „јако црвен изглед лица". То је био, дакле, Август Виљем, онај исти, чије је чудно црвене образе запазио гостионичар Фасбендер. И сам Виљем признаје, да је с времена на време изгледао Цитена. После 11 с 15 м. то није могло бити. Ако сад узмемо у вид, да је стражар Фајбер у 11 сати још видео светлост, то се сасвим с основом може одбацити претиоставка као да је Виљем, идући с улице кући, угасио светлост. Виљем даље признаје, да је пред кућу изашао у ципелама и да их је изуо кад је у кућу ушао. Ако је тада гасну светлост угасио, Виљем је у чарапама отишао у собу своју за спавање. Отуд крцкање (дрвених) степеница под ногама му, које су Хисман и Хенкел, „станујући ту на близу шегртске собе, јасно чуле, како оне то сведоче. Г-ђа Хенкел, која је становала баш до саме те собе, чула је и куцање на вратима од исте, као и да су цииеле спуштене на земљу. Још је Фолберг запитао Виљема, да ли је дошао Цитен, па, иошто му је одговорено да није, одмах је заспао. Потпуна тишина, која је дотле владала, би одједном прекинута ужасном виком, која се разлегаше по свој кући. То беше Цитен, који вмкаше своју служавку Ташу иред вратима собе њене, да одмах иде доле, да је његов )ј жени глава размрскана и да је сва у крви својој. Како сведок г-ђа Хисман тврди, од тренутка када је чула оно крцкање степеница под ногама Впл.емовнм, па до ових узвика Цитенових, могло је бити три минута. Утврђено је као Факат, да је Цитен између 11 с. 17 м. викао, и то најпре оздо, па онда, како рекосмо, испред собе своје служавке. На други узвих Цитенов, Френцл скочи с постеље своје н стрчи доле у кошуљи. Одмах за њим дође и кћи му Августа Шторк. Цитен беше — сасвим појмљиво — необично узбуђен; више пута викаше: „Маро, ко ти то учини?® Самртно повређена даваше, међу тим, само гласе јаука. Френцл саветоваше

Цитена да трчи по лекара. Цитен у ирви мах не нослуша. било што то не чу или што беше и сувише узбуђен да би могао послушати нгго му се рекло. Како у соби беше доста мрачно, Цитен припали светлост. Затим погледа у малу касу, у којој је било око 3.000 марака и виде да је неповређена. По томе се да закључити, да је Цитен помислио да је ово убиство разбојништво. Међу тим, беше сишла и Јованка Таша, која се за нешто мање од 5 минута потпуно обукла, али је Цитен одмах врати, да зове Виљема. Одмах је отишла на други спрат и куцала му на врата, но није имала никаква одговора. Стане поново куцати, и тек тада јој се јави Виљем, и то, као да се из дубока сна пробудио." (Но није могуће да се он тада пробудио из дубока сна. Ако му је при свем том такав био глас, то је било или само претварање — а то је вероватније — или се објашњава тиме, што је пре тога „пио", јер има нека врста »пивског баса«, који одиста звони као глас човека пробу^ена из дубокога сна). Виљем, пошго навуче нанталоне, но не и каиут, сиђе брзо у партер. Фолберг, на прогив, оста да се потпуно обуче и нри том спази, према светлости свеће, на ковчегу крај постеље, добро познат му нож Виљемов. Он се могао затварати као бритва, али га оад нађе отворена. Фолберг га затвори, метну у цен, по свој прилици у намери, да га, кад сиђе, даде Виљему. Служавка Јованка Таша бегпе сад по други пут сишла у крчму. Слика, коју имадоше пред очима они гито су ту, беше језовита. Марија Цитен лежаше леђима на земљи. Перчин из косе јој (она немађаше само своју косу) беше истргнут и стајаше у бари од крви, које беше свуда око тела јој. Лобања јој је била размрскана и из главе тецијаше јако крв. Сукња јој беше нешто подигнута, да су јој се колена видла, те јој госпођа Јулија Хенкел повуче сукњу и покри. Како су тешке биле повреде, казује оно што се обдукцијом нашло, — сваки лекар мора се чудити, како је Марија Џитен живела још сразмерно дуго — умрла је тек 30. октобра. Имала је једну 9.5 см. дугачку и за прст широку рану, која је једним правцем ишла до корена носа. И лево и десно од ове главне пукотине, лобања показује још пукотина, од којих је једна широка 2 см. и 15. см. дугачка. Кад се дрмне глава, могло се приметити како се кости покрећу. На десној страни напрслост се пружа до слепоочног дела. Ћелично ткање било је крвљу подливено, а 10 коштаних цепака извађено је при обдукцијц; један од тих комадића костију био је дугачак 9.5 см. а широк 3,5 см., други, највећи, био је 10 см. дугачак и 5 см. широк. Носна кост сва је разлупаиа; иовреде се спуштаху до очних дупаља. Неколике цепке од костију биле су утеране у мозак. Крв и сукрвица пуниле су и обе хемисфере и дно лобањине. Наскоро или, тачније речено, одмах за Јоваиком Ташом, дошао је у крчму Виљем; беше сасвим збуњен и — како Августа Шторк сведочи — не поуздаваше се у себе. Цитен га упита, кад је отишао да спава, а он рече: у '| 4 до 11. Цитен га, даље, запита ко је последњи ту био, а он одговори: »Ено још чаше! Ту је вечерао неки господин у сивом врскапуту". Цитен нареди Виљему да трчи по лекара, но Виљем одговори: »Не могу, у панталонама сам само«. На то Френцл поново рече Цитену да иде сам по лекара. Цитен заповеди Виљему да пази на чекмеџе, припали на кућном уласку гас и оде. Заслужује пажње шта се и на улици догађало. Сведок Клес и г-ђа Хајнрихова, које су тачно у П'| 4 прошле поред општинске куће, удаљене за 5'| 2 минута од места дела (рачунајући то према њиховом лакшем ходу и разговору); чуле су, пролазећи иоред куће Цитеиове, јауке овога изнутра. Кроз прозор над капијом видеше да се припали видело, а одмах за тим истрча Цитен, који им у мало речи каза шта је и рече да иде лекару. За тим, на отворена врата уђоше Клес и г-ђа Хајнрихова. Њихов разговор са Цитеном слушао је и месар Функције, са станом у поточној улици бр. 97., који је те вечери радио дуже него обично! Да би се одморио, беше изашао на улицу, па је чуо од једанпут неку наглу вшсу из крчме. нарочито је разумео узвик „Август (( , те, мислећи да се у крчми заметнуо какав бој или да Марију муж Цитен туче, звиждао је да би стражара дозвао. Његово казивање да је то било у 11 с. 35 м. није тачно, но није потребно парочито га обарати. (Свршићо се).