Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСЕИ ГЛАСНИК

•155

ИЗ БОЛНИЦЕ ЗЛ Д7ШЕВНЕ БОЛЕСТН 7 БЕ0ГРАД7 Прилог за грађу за орпоку судску психијатрију

ЛУДИЛО ГАШАЊА, УБИСТВО И ПОКУШАЈ УБИСТВА саопштио Д-р Војислав М. Оубстиб — млађи секундарни лекар у болници за душевне болести У Сриском Архиву за целокуино лекарство, у Браничу и По шцијском Гласнику изнео сам до сада неколико случајева разних кривичних дела, која су извршивала душевно болесна лица. .11 полицијски и судски стручњаци изражавали су ми своје итггересовање за оваке лекарске публикације. Одазивајући се и ј ихо вој жељи, ја сам за данас узео овај случај, да им га прикажем у целокупности његовој, износећи целу радњу иследну,судску и лекарску, како је редом текла и свршена. Односно »Злочина у лудилу" у општр , ја сам у својим досадашњим чланцима изнео научне назоре о томе, те не сматрам за потребно да се овде на теоријску страну нонова враћам. Онолико, колико се то тиче овога случаја, биће сноменуто у лекарској сведоџби коју смо издали о Вељковом душевном стању нас три лекара, г. г. Д-р Ј. Данић, Д-р II. Стејић и ја. Та сведоџба биће отштампана на другом месту овога чланка. Дело, које ћу да прикажем јестеједно убиство и један покушај убиства. Обоје се десило у зору, 24. новембра 1894. год. у селу Мрча.јевцима, округа рудничког. Убица је душевно болесни Вељко Тошић, чију слику доноснмо. Жртве су Петрија удова Л. Јовановића и Сава Терзић. Рађено 24. новембра 1898. г. у Мрчајевцима. Петрија удова Лазара Јовановнћа из Мрчајеваца, лежећи на месту где је повређена, уиитана ко је повреди, рече: „Ноћила сам код Јане, удове мога сина Владимира и јутрос пошла код Персе, удове Радоја Вујовића из Мрчајевца, и кад сам била близу ку)1в Вељка Тошића срео ме је ту Вељко и избо ножем. То је било у само сваиуће. Ништа му нисам крива а зашто је то учинио не з.нам." У в и ђ а ј По делу повреде нзвршене над Петријом, удовом Лазара Јовановића, бив. из Мрчајевца. Потннсати чпновник са ирисутним грађанима изашао је на лице места извршеног дела иа су се уверили: Да је Петрија на вигае места избодена ножем (оштрим оруђем); да је нађена тако повређена где лежи у једном јендеку крај пута које је место са горње стране удаљено од куће Вељка Тошића за 250 метара; да је Петрији услед повреде па оном месту, где је нађена, изашло доста крви и налази се доста велика количина исте. Одмах је извршен иретрес отана Вељковаи у његовој куИи, у иостељи, иод иоњавом нађен је крвав нож, са којим је ово дело извршио. Тако исто ухваћен је и Вељко и на кошуљн његовој на1)ена је крв. 24. XI. 1898. Мрчајевцп, Рађено 24. XI. 1898. у Мрчајевцима Испит окривљеног Вељка Тошића, земљод. из Мрчајеваца. За иокушај убијстеа.

I. Олште питање. — Ја сам Вел>ко Тошић, земљ. из Мрчајеваца, имам 24 год., неосуђиван сам, ожењен и имам једно дете, но жена је од мене одбегла. II. Стварио питаље. — Ја сам ноКас био мало нешто и слаб, тако да скоро целу ноИ нисам могао сиавати и јутрос, у само расвиће, кад се дели даи и ноћ, изашао сам из куће и погпао ради иужде путем на вигае, и видим једну жену где иде путем право к мени. Видећи ја њу тако да иде, падне ми иа памет да сам пре извесног времена приметио, да ми неко долази кући и краде ме, ја пођем даље право к љој а она иде к мени, када ја видех да ми се неће да уклони, ја је ударим иожем, ко ји сам држао у рукама, јер кад сам изашао из куће, ја сам нож узео и држао у руци, бојећи се да ме ко не нанадне. Када је ударих она јуриши на мене са рукама да се са мном бије, онда сам ја оним ножем ударао је дотле док није пала у јендек. Имам да кажем то, да чим сам на 20 корака пришао близу овој жени, познао сам да је то Петрија, удова пок. Лазара Јовановића. Дакле ја сам Петрију ножем избо. После овога када сам Петрију избо ножем и обалио је, вратио сам се у кућу, ту мало постојао и у томе је се сасвим расвануло. Кад погледам на поље, спазим близу куће Саву Терзића, из Мрчајеваца. Ја знајући да сам с њиме у свађи ,и да ми он чини штету, а онако наљућен, испаднем из куће те ножем и њега једном ударим, па се вратим кући, и ту сам после ухваћен. Тај нож, што ми се иоказује, то је мој, и њиме сам дело извршио. Нико ме није наговорио да ударим Петрију но је то било случајно а са Савом сам био у омрази. Саву сам ударио близу рамена, а Петрију па више места. Крв гато се познаје на кошуљи то је од Петрије а не од Саве, јер Саву сам мало ударио, и био је обучен, и нпсам видео да му је ударила крв. Напомињем да ја нисам Саву ударио, он би заиста мене нанао, за то сам ја грабно да ја њега пре ударим. Рађено 24. новембра 1898 г. у Мрчајевцима. Љубомир Л. Јовановић из Мрчајеваца, син повређене Петрије, уд. Лазара Јовановића онд. рече: Моја мајка Петрија живи код мене. Синоћ је отигала кући моје снахе Јане, удове иок. ми брата Владимира, који се за. живота одвојио од мене. К Јани отишла је послом па ту и заноћила. Јутрос рано, у зору, пошла је била од Јане да иде к Перси, удовој Радоја Вујовића из Мрчајеваца, но у путу сретне је Вељко Тошић, из Мрчајеваца и са ножем избоде на више месга тако, да сумњам е ће остати гкива. Тужпм за иовреде моје мајке Вељка и тражим, да се са њиме по закону поступи а Накнадно ћу иоднети гата тражим од иовца, јер сада се још ие зна, хоће ли ми мајка остати жива или не. Решење (Ј\» 14512.): Петрија, удова Лазара Јовановића, из Мрчајевца, тужбом својом од 24. ов. м. која је примљена код ово ср. власти, истог дана и заведена под Вр. 14509. тужила је Вељка Тошића, земљ. из Мрчајеваца што ју је Вељко 24. повем. т. год. на сеоском друму сачекао и избо иожем на више места и тиме јој нанео смртоносне повреде. Позват по горњој тужби п узет на одговор Велжо иризнаје да је тога дана срео на путу сеоском тужитељку Петрију и да ју је својим ножем избо на вигие места, али се брани да је то учинио из узрока, гито га она иоткрада, што ничим иије могао утврдити. Постојање дела доказује се лекарском сведоџбом, § 222. кр. пост., а да га је он — Вељко — извршио доказано је његовим признањем, § 225. ист. ност., а према таком стању он је себи створио кривицу која се казни по § 160. кр. закона. С тога власт ово среска на основу § 131. под а. кр. судс. поступка Решава : Да се Вељко за ову његову признату кривицу стави под ислеђење и у притвор и за време ислеђења да се из притвора брани. 30. новем. 1898. г. Прељина. (Наставиће се) ■