Полицијски гласник

ВРОЈ 26.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 2. ЈУЛА 1900.

ГОДИНА IV.

о?о 090 090 о?о о?о гос суу? с^?о ооо с/?о сгуг ооо ого ооо <уу? ооо с«со о?о (УУ5 с/ур с<ро ооо оу? оуд о/у* с<оо осс с/?о с/уз оур сг/5 ооо с/ур осо с/ео оуо с/уз оур осо сг?о с<б>о о?о осо аоо ооо с/уд ооо с /у> ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ Р9С ОУР О О О ОУ) ОУ^ 0>0 о оо 0Х/^> 060 '300~СГ>0 ОУ > ОУ СДО О^ О О 9о" осо ОУ^ СОО ОУ 0?0 ОУ 0?0 050 О>0 С.60 ОУР С/У5 О/О 050 0?0 сгго сгго ооо ООО ОРО 0?0 СУУД ООО 090 ОРО ООО ОРО ООО 0 ?0 С.СО 090 ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Протплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг* до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача иди да пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ нретнлаћена, чиновнидима, учитељима, званичнидима, општинским нисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну

ови се по овој дени могу нретллатити само преко својих командира полидијских односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на гоње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не нродају се. Рукописи не враћају се.

дину. За иностранство: годишње 24, полугодипнм

0>0 ОУ? ОСО 050 ОУ ОРО С.СС ОУ> С^ ^УХ ОУ! ОУР С^-О С/У? ОЗО 060 соо ру? С/>0 0>0 С^_060 0/0 О/О СХУ? (УУ> О>0 ОУО ОУР 050 0б/г0/0:^уг090 050 ОС^ОСО о^о СЛСОбО 0©0 с^о 050 О90 ОјСЛ

СВЕТ. Ј. ШУРДИЛКЗВИТ^ НАЧЕЛНИК I. КЛАСЕ ОКРУГА РУДНИЧКОГ

ХЖПНОЗА и злочин Вг. тес1. А11зег1 Мо11 (СВРШЕТАК) По себи се разуме, да не треба спорити то, да се извршење злочина олакшава хипнотичном сугестијом, код оних лица, која су наклоњена вршењу злочиних дела. Позивају се многи на разне експерименте, који се врше са особама, које су подесне за хипнозу. Дају хипнотизованој девојци у руке револвер, који је тобож напуњен, и она га сугествована окида на своју матер. Друга хипнотизована особа, сипа прашак, бајаги арсеник, у воду, коју пије њен рођак. Сви ти опити нису довољно снажни за доказ, јер хипнотизована особа има на дну своје душе праву представу о ситуацији, у којој се и у томе тренутку находи. Знамо, да и у сну имамо свести о томе шта сања и да је цела ситуација измишљена. Па баш да хипнотизована особа и не зна праву ситуацију, ипак њоме влада неки таман нелагодан осећај, кога се она сећа. Околност, што је хипнотизована у канцеларији хипнотизеровој окинула револвер, не доказује, да би она то учинила и онда, да је ситуација била у ствари таква, т. ј. да је ту била њена мати, па да на њу окида пун револвер. То исто важи и за оме експерименте, који се чине у хипнози, и за оне у постхипнотичној сугестији где се некоме у хипнотичноме заносу даје сугестија, која има да се оствари после заноса, дакле по пробуђењу Па и у пркос свима приговорима, ииак се ие може одрећи могућност, да се може сугестија употребити у прилици за злочин. Баш је вероватно код случаја, као што је Лигни-

чки, да се може употребити за злочин особа, која је јако примљива за хипнозу, и да је употреби заинтересована особа. У таквим је случајевима довољна и љубавна наклоност. Знамо добро, до кога степена. иривржености води таква једна страст: такво стање, које се у последње време бележи као стање пијанства. Не подлежи никаквој сумњи, да је овде јако ограничена одређеност воље. У таквим је случајевима хипнотична сугестија прекомерна; она ће само увећати опасност за хипнотизовану особу, тако да она неће имати интереса за последњега. Могу само да поновим, што сам на другоме месту већ поменуо, да се код таквих питања врло много претерује : »Не треба одмах веровати описима злочииа, који излази по новинама, јер су ти извешгаји више писани за то, да изазову грозу код људи или да им даду пикантну лектиру, него ли за то, да што допринесу науци." То исто важи и за оне случајеве, у којима су људи нагнати на лажно сведочење хипнотичном сугестијом. Извесно је, да се може веровати, да се сугестијом извесне особе натерају да буду уверене, е су виделе извесне предмете. Такође је извесно, да та заблуда може остати и после хипнотичнога сна. Да је у практици тако велика оиасност од хипнозе у томе погледу, ја не верујем, пошто је врло ретка могућност такве сугестије, која би била везана са коришћу по хипнотизера. Казнено правна пресуда за злочин, који је извршен на хипнотизованоме или с помоћу њега, није тешка, ако је д^казано постојање дела. Што се тиче суђења хипнотизованоме за злочин, ту треба имати у обзиру параграФе моралних деликата, који се односе на оскудицу свести и воље, Када се докаже постојање дела, онда не може ии подлежати сумњи, да ће се хипиоза рачунати у стање оскудице свести и воље, као тпто се помиње у казненоме законику. Код злочина, који су извршени с помоћу хипнотизованих особа, има да се примени § 51. немачкога казненога законика, који искључује сваку казну за лица, која су у стању оскудице свести и воље или су у болесноме стању, ако је у таквим приликама учинилац био лишен слободне воље. При примењивању другога параграФа неће бити никакве тешкоће, да се хипноза подведе под појам оскудице свести. Особа која је хипнотизована, биће ослобођена казне. Само у случају, ако извесно лице да нарочито да се хипнотизује, да би извршило злочин, биће хипноза кажњива, слично ономе, као када се неко намерно опије, да би имао више храбрости за извршење злочина. У томе случају почиње извршење дела од онога тренутка, када се оно лице дало хипнотизовати, т. ј. од тога се тренутка урачунава њему та радња као кажњива. Ко даје хипнотичну сугестију за извршење злочина, тај наравно неће остати без казне, већ ће се сматрати као саучесник у томе делу или као и сам учинилац. Тешкоћа је у таквим случајевима једино у доказивању постојања дела. Узмимо за пример, да се неки оптужени изјашњује код суда, да је при извршењу злочина осећао неко приморавање на то, а пре тога га је чешће хипнотизовао ма који хипнотизер. Или бранилац каквога оптуженога изнесе, да је злочин извршио његов клијенат под утиском хипнотичне сугестије. Било би вероватно, да оптужени не осећа никакво приморавање на извршење злочина, и с правом би се могло на-