Полицијски гласник

202

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

гласити као главна опасност, да хипнотизер дајући сугестију за извршење злочина, даје у исти мах хипнотизованој особи сугестију и за то, да злочин изврши својевољно. У томе, дакле, случају неће то лице осетити никакво унутрашње приморавање. То је главна опасност. Ако би се повећао приговор хипнотичној сугестији, свакојако се има исиитати, како би се могло утврдити ностојање дела. 11рва ће бити дужност, да се изврши хипнотизовање над оптуженим, те да се испита његова способност за хипнотизовање, и да се после кога евентуално буђењем расветли сећање на цео злочин. Наравно да ће бити приговорено, да се хипнотизовање не може предузимати, пошто то не допушта казнену законик, али ја мислим, да у казненом законику нема нигде -одредбе; која би противуречила употреби хипнозе у томе циљу. Само стручњак не узима све изговоре у хппнози за готове паре ; једно се може поуздано рећи, да се у хипнози причају врло раФиииране лажи. Хипнотизована особа није увек наклоњена да говори само праву истину. К томе још долази велико опасност од сугестије. Ако је дотична хипнотизована особа јако за хипнозу примљива, то се сугестијом може она приморати да даје сваковрсне одговоре. Један Француски апсенички лекар држао је пробу са једним хистеричним човеком, који је бно подобан за хиннотизовање. Исти је човек био оптужен као саучесник у једној крађи. У будноме стању овако је износила ствар: Једна је жена украла коње и кола, па је наредила њему, да отера то њеној кући, рекавши му, да је то купила. Апсенички лекар хипнотизује окривљенога. Овај прво рече у хипнози, да ништа и не зна о тој крађи, и описа ствар као у будноме стању што је учинио. Када му је лекар подуже говорио и уверавао га, да он, окривљени, мора знати, да је ту била ствар крађе, рече он, да је знао. Када му за тим би речено, да је можда и могућно, да он о томе није ништа знао, он поче одрицати као и у почетку. У кратко, тај је човек давао такве одговоре, како је кад био сугестован. Из тога се може извести, да се треба чувати, како намерних ланш, тако сугествованих одговора у хипнози. При том још сваки судија, и ако иначе може бити интелигентан, нпје стручњак у таквим питањима; само стручњак на пољу хипнозе, који има велика искуства, треба да вргаи такву истрагу. Као што већ рекосмо, увек ће бити извесних тешкоћа у доказивању постојања дела. За то ипак не треба сумњати. да не треба прецењивати опасност хицнозе за злочин. Најпоузданије је средство за то нв ииверавати се ма коме хипнотизеру у таквој прилици. У том погледу треба бити нарочито обазрив према јавности, јер то води некорисним нодражавањима таквих хипнотичних експеримената. Ту није само до опасности, што ће такве особе, нодобне за хипнотизовање пасти у руке швиндлерима, већ треба нарочито пазити на опасности, које могу постићи здравље тих особа, које се бескорисно хипиотизују, коју иредузима стручан лекар у потребним приликама, доноси користи, то знам из соиственога искуства. Да би се спречиле онасности од хипнозе по здравље и морал, мора се забрањивати употреба хипнозе, а нарочито када она служи за насладу гледалаца. ОПШТИНОКИ П0С10ВИ Од општинских писара добили смо више питања, како треба да се крећу у појединим случајевима, који се пред општ. судовима појављују, те да би им радња била саобразна закону, ми ћемо та питања са нашим објашњењем овде изложити. Прво. Кмет сеоски доставља општ. суду, да је ноћу 22. маја ове године, непознато лице из сеоског коша однело 100 кила кукуруза. Ко је ову крађу извршио, није могао сазнати. Но у договору са својим одборницима и сељанима, дошли су до тих резултата, да баце сумњу за ову иокрађу на пет лица из села, која се сматрају за сумњива, јер, вели се, где омркну ту не освану. Лутају са стоком ио туђем имању и у опште њихово понашање и кретање изазива сумњу противу њих. Тражио је да суд позове одбор и да се ова лица ставе под полицијски надзор. Одбор општински наслањајући се на § 4 полицијске уредбе,

донео је одлуку, да се ових пет лица сгаве под надзор за месец дана. Противу ове одлуке они су се жалили начелнику среском и он је решењем својим поништио ову одлуку из разлога: „да је рад општииског суда незаконит, јер сам суд вели, да они нису осуђивани до сада за крађе и друга казнима дела, према че .му нису могли ни бити став .гћени под надзор. Међутим ако они лутају беспослени по селу и иуштају своју стоку у туђа имања, то нека их суд за таква дела казни, по прописима кривичног закона са наведених разлога, а пошто само окружна полицијска власт административно по § 391 .6. крив. закона може доносити регпења да се неки стави под надзор. Молимо да изнесете своје мишљење о томе, да ли је решење општ. суда правилно или решење полицијске власти о иоништају тога решења. Ми се одзивамо овој молби и ево. наших разлога: Решење ошптинског суда и одбора неправилно је, јер нису могли људи бити стављени под надзор, када дотле нису билн осуђивани за дела која вуку за собом иоследице оне, које траже законски прописи за поуздану сумњу и казнимост за прљава дела, која утиру грађанску част. § 1. полиц. уредбе, истина даје општин. суду право за стављање под полицијски надзор, но исти пропис законски, одређује кад и како право општ. суд на ову радњу има. Он гласи : ),.... општински суд са одбором, стављаће под полицијски надзор до четири месеца учињеног крадљивца за учињену просту крађу, које вредност прелази два динара,а тако исто и онога. на кога би се у селу и општини основано сумњало, да чини крађе или паљевине, које се у општини дешавају, чему има места л^алби на непосредну државну власт...." Дакле општински суд има права, да оне своје грађане који су због крађа иступие природе осуђивани на казну, стави под полицијски надзор, тако исто, има права, да ставља под надзор и оне за које се основано сумња да у селу и општини чине крађе. Овај законски пропис довољно је јасан. Треба имати доказа и пресуду противу лица да је крадљивац и да је зато осуђен, па онда на основу тих доказа доносити одлуку за надзор. У другом смислу треба имати основану сумњу да неко у селу и општини вргаи казнима дела — крађе, па да се може ставити по овом законском пропису под иадзор. А шта може бити »основана® сумња, ако то неће бити већ дотле пресуда или истрага код власти, која решава о надзору. У овом даном случају свега тога нема, јер се ни сумња ничим не утврђује, а општ. власт, противу њих нема никаквих званичних документалних података. Када овако стоји стање ствари онда, није остало општинској власги ништа друго, до да на ове своје сумњиве грађане припази, да их на делу ухвати, средством својих органа. Да их осуди и онда дође циљу, те да се тим људима спречи даље делање у овоме штетном правцу. Не могне ли се то постићи, онда се одборска одлука са мишљењем суда и његовом оптужбом противу овакових лица, шаље надлежпој државној власти, са молбом да она донесе своју одлуку о надзору, јер је само она по § 391. б. крив. закона надлелгна за административно решавање, а на то општ. судови без претходног пресуђења и доказа немају права. Друго: У броју 23 на страни 180 нашег листа штампано је као одговор на питање једног општ. писара, да ли општ. службеници, при изла^има на увиђај имају права на дијурне — то, ■— да опгатински органи немају права на дијурне, јер им исте нису никојим законом одређене. И поред оваког јасног одговора, од једног општ. писара, ипак смо добили овакво питање, са молбом за објашњење: да ли општински часници имају права на наплаћивање дијурие, приликом изласка на лице места, приликом извиђаја по грађанским парницама. На то одмах одговарамо. Општински чиновници, и у опште часници немају права ни на какве дијурне при вршењу својих^званичних послова па ма они какве природе били. Било да су то ствари судске или административне нрироде. Ако се врши премер имања за убаштињење, наплаћује се такса за потврду тапије само 3 динара у корист касе, ако се врши нопис заоставштине —■ масе, вргаи се бесплатно по дужности, ако се врши увиђај на лицу места за дела иступне нрироде, опет је општински суд дужан сву радњу по званичној дужности бесплатно вршити. У опште све што општински суд у кругу своје надлежности, у свима правцима рада има да врши, он је то дужан вршити