Полицијски гласник

БРО.Т 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

203

бесплатно, имајући на уму оамо прописе закоиске у смотрењу наилата такса, које се нанлаћују у корист општинске таксе. Што се тиче дијурни по грађанскнм парницама, у којима се има на основу § 247 и 248. грађ. поступка извршити вештачки увиђај на лицу места, ту ће се дијурна наплаћивати од парничара само за вештаке, а суд и ову радњу, то јест присуствовање при вештачењу, врши бесплатно. Да је законодавац хтео где одредити ове дијурне, он би то изрично у закон ставио. Дакле за вршење општинских послова у кругу њихове надлежности, нема никакве дијурне. ТреИе Ио пропису § 471. грађ. суд. пост. не може се ни једном земљоделцу узети у попис за дуг, нити сам земљоделац може отуђити кућу с плацем и до пет дана земље на сваког задругара. Но овде није објашњено како се благодејање овог § има разумети између оца и његових пунолетних сипова, зато учтиво молим уредништво да изволи објаснити следеће: 1. Кад један земљоделац, који у задрузи нема никаквих сродника сем својих синова, од којих су дка или више пореске главе, хоће да нрода једну земљу, коју је он купио или наследио цре пунолетства својих синова треба ли њему тражити да има по закону земље како за себе тако и за сваког сина и да ли он ово може без њихова пристанка отуђити ? 2. Тако исто да ли се може овом земљоделцу, узети у попис земља за његов дуг, док се предходно како за њега тако и за његова два пунолетна сина не остави по 6 дана земље? Или се овом земљоделцу као оцу има оставити на уживање од његове земље само за њега, а не и за његове синове, који су у истом имању радећи заједно са својим оцем — постали пунолетни и пореске главе ? Ево нашег одговора: Мушка деца у задрузи од своје 15 године имају права на сву г принову у имању, дакле они већ уживају извесна задругарска права. Пунолегна мушка деца ако су на имању свога оца, као земљоделци уживају сва задругарска ирава и њих закон штити, јер они после смрти очеве остају задругари и у случају деобе њихове или у случају тражења наплате дугова очевих, не би им се могло имање продати, а да не дођу под она благодејања која им даје § 471. грађан. судског гшступка. Дакле и пунолетни синови као норез пла1.ајуће главе имају нраво на оно што им § 471. грађ. поступка као земљоделцима даје, онако исто као што и сва остала мушка деца иреко 15 годииа имају право на принову, приход. ПОД УТИЦАЈЕМ ДРУГОГА од Јове Адамови^а в Ама шта хоћеш ти, докторе !" узвикну готово љутито стари пензионовани судија Милоје, један од четворице гостију који већ годинама вечераваху заједно за познатим столом у гостионици код „Лава". »Кад би по твоме ишло, онда не бисмо могли ни једног јединог злочинца или преступника казнити. Код сваког би лекари и стручњаци твоје багре'нашли некакав разлог којим би га ослободили казне. Те не знам клептоманија, те контрерна сексуалиост, те хиинотизам, и ћ а1!0 ће га знати како се све те будалаштине, о којима ја ништа нисам учио и 6 којима творци нашег кривичног и казненог права ни сањали нису, зову. — Јел украо?јесте! Јел силовао? јесте! јел убио? јесте! то је оно су чим ја као судија треба да сам на чисто а који се моменат има узети као олакшавана околност, то је закоником одређено. Све оно што закоником није одређено за мене је лук и вода. <( „Да, к одговори општински лекар Д-р Војновић, привидно хладнокрвно. „Да, зато што скупљачи тих ваших застарелих параграФа ни сањали нису да у овом свету живе и људи које њихова унутрашња природа тера на извршење злочина, исто тако као што нас глад тера да једемо и жеђ да пијемо; зато ви судије мислите да одговарате вашој дужности, кад пошаљете људе, којима је место у болници и лудници, на робију или Кајабурму." Трећи од гостију, секретар суда, који је за све време ове дискусије ћутао као да је сву своју пажњу управио иа то, да па кошчицама прженог пилета не остане која трунчица меса, гурну, пошто је и последњу кошчицу чисто оглодао, тањир на страну, обриса уста и бркове убрусом на коме је најнре по-

тражио најчистије место, па оида, заваливши се у столицу, окрете се лекару; »Дозволи, докторе. Нема сумње да је од преке потребе да се у интересу правде и човечанства што пре изврши ревизија нашег казненог права и кривичиог законика; али кад би ми данас и приступили том послу, мислиш ли ти да би се зло, које ти сада нападаш, могло уклонити? — Јоквала! Ето узми ново немачко казнено право, које се оснива на најновијим резултатима науке и које се даиас сматра као најбоље казнено право, па јесу ли се тамо уклониле све евентуалности тако званих судских убистава у ногледу психологије? Не. Азашто? Зато што ни сама данашња наука није на чисто са питањима нсихологије која играју улогу у казненом праву. Нема готово ни једне гране у психологији са којом би психолози били међу собом сагласни. Тако је и у криминалној антропологији. у криминалној социологији, и т. д. Узми само борбу између Ломброза, Фери-а, Сигели, с једне и Виргова, Бера и других, с друге стране; даље између Гумпловића и Берпатцика, Ди-Прела и Фукса, па чак и КраФТ -Ебинг има исто тако своје противике као и своје приврженике. Од куда се може доћи до какве конзеквентности у казненом праву, када један психолог уверава судију на основу научних испитивања, да је преступник извршио дело у моменталиом настуиу душевне болести којој је потчињен, а други психолог тврди такође на основу научних испитивања, да је преступник душевно нормалан и да је дело извршио при чистој свести. С друге стране долази опет криминалантрополог и криминалсоциолог, од којих први тврди да је преступник истина здрав, али да је услед извесног облика своје лобање, вилица, грудног коша, и т. д., силом околности морао извршити злочинство, јер је као злочинац рођен; а други опет уверава судију да преступиик није-рођен као злочинац, но да га је његова околина учинила таквим. И све то на основу иозитивних паучних резултата. Сме ли се законодавац при грађењу законика обзирати на ове неконзеквентиости? — Рашчистите ви научари та питања па ћемо онда ми правници приступити послу". Доктор Војновић подиже лагано своју чашу са вином у у вис, загледа се према светлости електричне светиљке у исту, па онда као да у њој нађе одговор, одговори: »Да у научном свету доиста влада велика поцепаност и несиоразум у питањима психиатрије, криминалне антроиологије и социологије, не да се порећи. Али ако законодавап буде чекао док се научењаци буду у свему сложили, онда ће још хнљадама људи отићи на робију место у болницу. Молим те кажи ми ма и једну грану науке која није екзактна, а да су појмови у научном свету о њој потпуно пречишћени; свака од њих има међу научењацима, и то међу гласовитим, своје противнике као и своје нристалице. Узми само као пример нашу медецину. Ни дан дањи није у науци решено питање о начинима лечења; о нарацелзистима, о хомеоиатији, изопатији, алопатији, и т д., па инак је држава као представник друштва концесионирала и узела у закриље само једну врсту лечења. Тако је и у другим гранама науке; узми само дарвинизам, материјализам, историју, социологију, и т. д. Па када се то зна, зашто онда баш у овом питању, које најзад исто тако задире у питање опстанка индивидуе као и медицина, чекати на коначно решење и закључни резултат психолошких истраживања; чекање које се по мом уверењу ни најмање не разликује од чекања на моменат када човек буде прозрео у све тајне наше мајке природе. Да ли се новим казненим правом у Немачкој све постигло у овом правцу о коме је реч, не смем да тврдим, већ и с тога што савршенство није људска својственост; али да се доста постигло, о томе нема сумње. Немачка је правничка и судскомедецинска литература огромна и богата, и сваки је немачки правозастуиник са истом више или мање познат. Благодарећи новом казненом праву довољно је данас у Немачкој да оптужеников бранилац докаже да је оптужени члан дегенерисане породице, да је пијаница, да је боловао од врућице, или нешто слично томе, па да поротници који имају дело да суде, позову лекаре или психологе, да прегледају оптуженика и да даду свој суд о њему. Сваки члаи пороте има ираво — а они готово увек чине употребу од истог — да тражи од позваних стручњака, да му изнесу разлоге и узроке на основу којих су изрекли овакав или онакав суд о оптуженику. На тај начин поротници пристају увек уз мишљење оног стручњака, који их