Полицијски гласник

212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

ВРОЈ 27

нова познаница. И чудновато, у колико сам више тога вечера на њу мислио у толико се више губљаше из памети онај њен загонетни, за мене тако Фаталан поглед. Докле ми њено лепо лице и благе умиљате очи све јасније излажаху пред очи, онај нервозни осећај страха и непријатности беше се изгубио, а симпатија, која са овим осећајем беше изнешена, све се је јаче развијала и добијала облик чежње за том женом. Тек пред зору могадох мало заспати, али се и у сну не могадох отрести њеног утицаја. (Наотавиће ое).

К Л 0 Д Г Е Виктор Иго Има седам или осам година, од како је живео у Паризу један сиромашан раденик, по имену Клод Ге. Имао је жену и дете. Био је вешт раденик, приљежан, интелигентан, рђаво васпитан, ма да је природом био обдарен. Није знао да чита, али је умео да мисли. Једне је зиме оскудевао и раду. Без ватре, без хлеба, ,у собичку на тавану. И човек и жена и дете трпели су глад и хладноћу. Човек украде. Не знам шта је украо, не знам где је украо; знам само то, да се на ову крађу одлучио трећега дана, да би набавио жеми и детету хлеба и огрева, а себи — пет година робије. Би послат у главни затвор Клерво. Клерво абатија претворена у утврђење, олтар претворен у ћелију. Кад говоримо о прогресу, извесни га људи тако разумеју, тако извршују. Ето ствари, о којој треба говорити. Ну, наставимо. Преко ноћи био је у ћелији, а преко дана у радионици. Ја радионице не нападам. Клод Ге, некада частан раденик, сада по несрећи лопов, био је озбиљна и достојанствена појава. Имао је високо чело, већ набрано, и ако је још био млад; неколике беле длаке губиле су се у црној коврчастој коси, очи мирне и јако увучене испод добро скројених обрва, ноздрва отворених, браде напред избачене, усана са изразом презирања. То је била лепа глава. Али треба видети, шта је друштво учинило од ње. Говорио је ретко, више гестовима; у целој својој појави имао је нечега заповедничкога, што је чинило, да су га сви слушали. Мислио је ; био је више озбиљан но болеКив. Много је трпео. Директор радионица у одељењу, у коме је Клод Ге био затворен, био је чиновник врло подесан за тамничара. Био је и таммичар и трговац; у исто је време заповедао у радионици и претио у тамници, у руке турао алате, а на ноге ланце. Био је човек јединствено разнолик у својој врсти: оштар, тиранин, покоран својим идејама, увек пажљив на свој ауторитет, у више прилика добар друг, добар заповедник, весео и шалио се благонаклоно; више тврд но затворен, није дискутовао ни о чем ни с ким, па ни са самим собом; добар отац, а без сумње и добар муж, и то је била нужда, а не врлина. Једном речи, није био рђав, зао. То је био један од оних људи, који никада не уздрхте, никада не попуштају, људи састављени из непокретних молекила, који никада не мисле на туђу несрећу нити се слажу са осећајима других; боје су као стакла, мрзе, јаросни су, без емоција, узимају ватру а не загревају се, људи, чији је калоријски капацитет раван нули, за које се може рећи, да су начињени од дрвета: на једноме крају горе, а на другој оу хладни. Главне и суоредне црте характера овога човека биле су тврдоглавство и поредио се са Наполеоном. Ну то је била само оптична илузија. Има велики број људи, који због своје глупости и на извесноме одстојању сматрају тврдоглавство за вољу, као и свећу за звезду. Кад такав човек једном примени и апсурдну ствар за оно, што назива својом вољом , он погнуте главе иде до на крај те апсурдности. Тврдоглавство без интелигеиције, то је лудост растворена на дну глупости. Ово нас одводи далеко. У опште када се једна приватна или јавна катастроФа сруши на нас, ако према осталима, који су остали на земљи, потражимо на који се начин догодила та несрећа, налазимо да је њу учинио осредњи, тврдоглав човек, који је имао вере у себе, и који се сам себи дивио. Има на свету много малих, тврдоглавих и Фаталних људи, који верују за себе, да су провиђење.

Ето, дакле, какав је био директор радионица у Клервоу. Ето од чега је био начињен брикет, којим је друштво туцало свакога дана затворенике, да из њих избије варницу. Искра, коју такав брикет избије из таквога камена, често гради пожаре. Рекли смо већ једном, да је Клод Ге, по доласку у Клерво, био одређен у једну радионицу за извесан посао. Директор се радионице упозна с њиме, нађе у њему добра раденика, те је добро и поступао с њиме. Једнога дана видевши Клода веома тужна, јер је овај непрестано мислио на ону, коју је назвао својом женом, изгледа да му је казао да би га ваљда утешио, да је та несрећница жртва. Клод хладно упита, шта је било од детета ? То није знао. После неколико месеца Клод се прилагодио тамничком ваздуху, и чинило му се, да не мисли ни на шта.. Њиме беше преотела маха нека строга ведрина, својствена његову характеру. За то је време Клод стекао чудноват уткцај над свима својим друговима, и то као неком врстом ћутљиве конвенције, тако да нико није знао за што, па чак ни он сам. Сви су га ти људи питали за савет, слушали га, дивили му се, подражавали му. А то је последњи ступањ на лествицама адмирације. Није то мала слава бити човек, којега слушају толике непослушне природе. То је долазило од погледа који је имао у очима. Око је човеково прозор, кроз које се виде мисли, које иду и долазе у главу. Ставимо једнога човека, који има идеја, међу људе који их немају, у времену које смо казали, а по закону неодољиве привлачне моћи, сви ће се мрачни мозгови кретати понизно и са обожавањем, око онога мозга, који расипа светле зраке. Има људи који су гвожђе, а има их који су магнет. Клод је био магнет. За кратко време од три месеца Клод је био душа, закон и ред у радионици. Све су се казаљке кретале по његову кадру. И сам је тренутно сумњао, да ли је доиста краљ или заробљеник. То је била једна врста заробљенога папе и његових кардинала. И један покрет, сасвим нов, чије је дејство са свим допунило љубав затвореника и мржњу тамничара. Тако је као увек. Популарност никада не иде без немилости. Љубав робова увек прати мржња говподара. Клод је Ге много јео. То је била особина његовога организма. Његов је стомак био такве врсте, да му је храна два обична човека једва била довољна за дневни оброк. М. с1е Со1а<1Ша имао је исти такив апетит; али»што је давало повода веселости једноме војводи, гранду шпанскоме, који има 500.000 оваца, то је било терет за раденика, а зло за осуђеника. Клод је слободан, код своје куће, радио по цео дан, примао свој хлеб од четири Фунте и јео га. У затвору пак радио је по цео дан и примао непрекидно за своје напоре фунту и по и четири онса (120 грама) меса. Оброк се није мењао ни под каквим условима. Клод је дакле у затвору Клерво био обично гладан. Гладан је био и то је све. Није о томе ни говорио, јер му је таква била природа. Једнога дана, пошто је појео свој мршави оброк, приседе Клод за посао, мислећи да радом превари глад. У том стаде преда њ један младић, блед, плав, слаб. У руци је држао још недирнут оброк и један нож. Стајао је пред Клодом, и изгледало је као да хоће да говори, али се није смео усудити. Тај је човек досађивао Клоду својим хлебом и месом. —- Шта хоћеш ти ? упита најзад Клод напрасито. — Ако хоћеги да ми учиниш једну услугу, рече младић плашљиво. — Какву ? упита Клод. — Да ми помогнеш да поједемо ово. Нема много. Једна се суза скотрља са поноситога ока Клодовога. Узе нож, подели оброк младићев на два једнака дела, узе један део и поче га јести. — Хвала, рече му младић. Ако хоћеш, делићемо мој оброк свакога дана, као и данас? — Како се зовеш? упита Клод. — Албин. — Зашто си овде ? — Крао сам.