Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

2.11

— Ви сте, рекао бих, јуче говорили, да сте ради упитати ме... Формално... о познанству моме с оном... убијеном? почне Раскољњиков опет. »Али, што уметнух оно ренао бих? а севну му као муња. — „Па сад, што се пак узнемнрујем тиме што сам дометнуо то рекао бих? сијну му одмах и друга мисао, као муња. Наједанпут осети како му сумња, од једног додира с ПорФиријем, због цигло две речи, због само два погледа, у једином трену доби чудовишне размере... и да је то страшно опасно; живци му се раздражују, узбуђење расте. »Невоља! Невоља !... Опет ћу се залетети«. — Да-да-да! Будите снокојни! Време је да се стрпи, време је, мрмљаше Порфирије Петровић ходајући горе, доле иоред стола, али некако без икаква смера, као да полази час прозору, час бироу. час опет столу, час избегавајући подозриве погледе Раскољњиковљеве, а час наједном застане иа га гледа правце у очи. Необично је при том изгледала његова малена, дебељушна и округла Фигурица, као замахнута на разне стране, и која сместа одскаче од свих зидова и углова. — Постићи ћемо, постићи ћемо! Пушите ли? Иматели? Ево, ево цигарица, настави додајући госту цигару. — Знате, ја вас примам овде, а мој стан, ето, ту је, иза ове преграде... државни, а ја сам сад у приватном стану, привремено. Ваљало је што-шта поправити овде. Сад је скоро готово... државии је стан, знате, славна ствар, — а? Како ви мислите? — Да, славна ствар, одговори Раскољњиков готово с подсмехом гледајући га. — Славна ствар, дивота једна... понавља ПорФирије Петровић као замишљен о нечем сасвим другом. — Да, дивота! умало не узвикну најзад, нагло бацивши поглед на Раскољњикова и заставши на два корака од његп. Ово много пута глупо понављање, како је државни стан славна ствар, веома је, по простоти својој, иротивуречило озбиљном, мисленом и загонетном погледу који је сад управио на свога госта. Али је то још више потпиривало Раскољњиковљеву мржњу, и он се већ никако није могао да уздржи од подсмешљива и доста несмотрена изазивања: — А знате ли шта, запита одједном, готово дрско гледајући га и као осећајући усладу од своје дрскости, — та, чини ми се, постоји такав правнички закон, такав метод за све могућне иследнике, — да се испрва почне издалека, од ситница, или пак и од озбиљне ствари, али не баш сасвим споредне, да се тиме, тако рећи, охрабри, или боље рећи, намами онај кога испитују, да се његова смотреност успава, па онда одједном, изненадно, да се збуни најсудбоноснијим и опасним иитањем; је ли тако? 0 томе, чини ми се. и до данас, заветно се напомиње у свима законима, правилима и упуствима? — Тако је, тако... Па шта, ви ваЈ>да мислите да ја вас овим државним станом тога ради, онако... а? Рекавши то Порфирије Петровић зажмири и трепну очима; нешто весело и лукаво прелете му преко лица, мрштинице се на његову челу згладише, очице сузише, црте лица се развукоше, а он се намах засмеја нервно, дуго, тресући се и љуљајући целим телом и гледајући Раскољњикову право у очи. И он се засмеја, нешто и принудивши себе на то; али кад Порфирије виде да се и он смеје, стаде се смејати тако, даје готово поцрвенео, те одвратност Раскољњиковљеву намах остави свака смотреност: он се престаде смејати, намршти се, па је дуго и с мржњом гледао ПорФирија, не спуштајући с њега очију све докле се год он смејао некако намерно дуго. Уосталом непажња беше у обојице навидична: изађе као да се ПорФирије Петровић у очи смеје своме госту, који тај смех примаше с мрзошћу и љутњом, а врло мало збуњен том околношћу. Последње беше за Раскољњикова врло значајно: разумео је, да се Порфирије Петровић ни пређе није збуњивао, него је наиротив баш сам Раскољњиков пао можда у замку; да ту просто постоји нешто, што он не зна, некаква намера; да је, можда, већ све припремљено, и да ће га одмах овога часа, обелоданити и уништити... Одмах пак пређе на ствар, устане с места и узме капу. — ПорФирије Петровићу, почне одлучно али са доста јаком раздраженошћу, -— ви сте јуче изјавили жељу да вам дођем ради неких испитивања (реч: исиитивања нарочито на-

гласи). Ја сам дошао, и ако вам што треба, питајте, ако не, онда ми допустите да идем. Ја немам времена, имам послова... Треба да идем на пратњу онога чиновника, кога су коњи прегазили... и за њега ви... такође знате... дода он, и одмах беше срдит што је то додавао, а после тога одмах још више се љутио. — Све то већ ми је досадило, чујете ли, одавно... ја сам унеколико и од тога болестан био... речју, готово узвикну он, осећајући да оно о болести још мање пристајаше, — речју; изволите ме или питати или отнустити, и то одмах... ако ли питате, то иитајте само како Форма захтева, недрукче! Иначе вам не допуштам; а дотле збогом, пошто нас двоје немамо никаквих послова. Боже! Ама шта ви то говорите! Па о чему ћу и да вас питам, закакоће ПорФирије Петровић с места изменивиш тон и изглед, а преста се очас и смејати, — та, немојте се узнемиривати, молим вас", брине се он, па или оиет удара на све стране или тек стане поса^ивати Раскољњикова да седне, — време је да се стрпи, време је, и све су то само ситнице! Мени је, напротив, мило веома што сте нам напослетку бар дошли... Ја вас као госта примам. Него ми опростите овај проклети смех, баћушка, Родјоне Романовићу. Родјон Романовић? Тако се, чини ми се, зовете по оцу?... Нервозаи сте ви човек, веома сте ме насмејали, охитроумношћу ваше напомене; истина, покаткад, сав се тако устресем, као гумаластика, као ово сад, на часак... Смешљив сам. Па се, према своме саставу, бојим, да видите, и парализе. Него седите ? бога, шта вам је?... Молим вас, баћушка, иначе ћу мисл да сте се расрдили... аРаскољњиков ћуташе, слушаше и посматраше, јотм, нако намргођен и љут. Додуше, седе, али не пушташења из руку. ла. •— Нешто ћу вам о себи рећи, баћушка, Родјоне ца , новићу, нешто, тако рећи, за објашњење једне карактериАннастави тумарајући и даље по соби, па као и мало пре :егаваше да се сукоби у погледима са својим госгом. — Јду. знате, човек самац, нисам светски ни познат, и уз то јсвом век већ уабоношен, човек који је свршио своје, пошао сародицу и... и... а јесте ли опазили, Родјоне Романовићу, д\а-. нас, то јест, овде у Русији, а највише у петроградским круговима, ако се два умна човека, узајамно још не веома позната, али који се, узајамно поштују као ово сад ја и ви, — ако се десе заједно, то по читаво по часа не могу да нађу теме за разговор, него се један пред другим коче, седе и узајамно се плаше. Сви имају тема за разговор, даме например... светски људи, например, вашега тона, вазда имају о чему да разговарају, с' еа1; с!е гедпеиг, а људи осредњи, као ми, плашљиви су и неразговорни... мислећиви, то јест. Откуда то долази? Друштвених интереса ваљда нема, али ми смо, дакако, веома часни, и не желимо један другог да обмањујемо; не знам то. А? како ви мислите? Ама, оставите тај качкет, баш као да се спремате одмах да идете, одиста неугодно је гледати... А, напротив, мени је веома мило што сте ту... Раскољњиков остави качкет, настави ћутање и озбиљно, намрштено да слуша празно и замршено брбљање ПорФиријево. л Да неће он, у самој ствари да ми пажњу ослаби својим глупим брбљањем?« — КаФу вам не нудим, нема овде места томе; али зашто ■ за пет минута да с пријатељем не поседим ради заба 1 " 1—г • у ДН>9| И и даље НорФириЈе, — јер знате, увек те службене ду 1^1 . . »венски него, нек вас не вређа, баћушка, што ја овако једн горе и доле; опростите, баћушка, ја се пак веома :° ° ■' вас не увредим, али, ето, кретање ми је неизоставн^ С Ј^ ее1 ^ 11 Вазда седим, па волим да овако мало прошетам по ш ј његова шуљеве имам... све се спремам да се гимнастиком л« Ј г . граФше. да статски — дејствовани статски, — па и тајни ^ вољно прескачу врвцу; па, како оно, та вештина, у 1 шем веку... тако 1е... А што се тиче ових овдашњш, Ј 0 1телнииспитивања и свих тих Формалности... ето, ви сте, и сами изволели малочас напоменути о тим испитивг то, знате, баћушка Родјоне Романовићу, та испитивањ;° те мој ствари, збуњују каткад самога испитивача више, не 1е испитиванога... 0 томе сте ви, баћушка, сад баш изволели поменути савршено верно и оштроумно. (Раскољњиков не б/ напоменуо ништа слично томе). Заплиће се човек! Баш заплг*

Јавио 1897.,