Полицијски гласник

гшИМВ^ШЖ ••■"ТД 1 >Ј I " . " 232 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЛ 29

и онда окупи једно те једно, као бубањ! Бно, спремају иам реа>орму, те ћемо бар име променити, хе-хе-хе! У ономе за нагае начине правничке —- како се ви изволесте оштроумно изразити, — потнунце се слажем с вама. Али, редите, од свих окривљених, па ма то био један од најпростијих мужика, који пе би знао, да га. например, спочетка споредним питањима само засииљу (како се ви срећно изразисте), а потом га намах и запање, онако, једним махом, хе-хе-хе! Запање га, како ви срећно рекосте! хе-хе! И тако, ви сте, одиста, помислили, као да сам и ја оним о стану намеравао да вас... хе-хе! Ироничан сте ви човек! Е, нећу! Ах, да, одиста, једна речца изазива другу, једна помисао другу, — ено, малочас и сами сте изволели напоменути о Форми, односно тих испитивача, знате... II гата је то, по Форми! Форма је у многим случајевима беспослица, знате. Понекад тек само се као разговара пријатељски, па и то вреди, и то је од користи. Форма неће никада изостати, допустите да вас у томе умирим; а и шта је у суштини Форма, питам ја вас? Не може се на сваком кораку Формом иследнику сметати. Иосао је иследников, тако рећи, слободиа вештина у својој врсти, или у врсти тога... хе-хе!... ПорФирије Петровић застаде часком, да се одмори. Иначе је без одмора сипао час несмислене празне Фразе, а час изиенадно уметне по коју загонетну речцу, па се онда онет из1'уби у бесмислицама. По соби пак већ је готово трчао, све брже и брже покрећући своје угрејане ножице, вазда гледајући у земљу, затуривши десну руку на леђа, а левом непреоЛк ТПО узмахујући и градећи разне покрете, који, зачудо, свавац 'т не одговараху његовим речима. Раскољњиков одједном или а! как0] јурећи по соби, он двапут баш као да застаде крај када ш дачасак, иа као да нешто оолушкује... Н ( Очекује ли ненгго"? утаЈе и_ в и сте заиота савршено у праву, прихвати ПорФирије ва]у зад есел0Ј с необичном простодушношћу гледајући Раскољон с тога уздрхта и узе се на ум), — одиста сте у тар оп т што сте се тим П р ав1ч:ичким ф 0 рмама изволели тако опггросуд а бЕ 0О д Смен у ТИ , хе-хе! Јер ти (неки, разуме се) дубокомисје осуђ' СИХОЛОШКИ начини наши врло су смешни, па готово и од дан? сни ^ у СЛ у Ча ју ако те ф 0 р М е веома сиречавају испитичају, атда... Н его ја опет за Форму: ма, кад бих тврдио, или тачније, кад бих сумњао у тога, овога, другог, трећег да је злочинац, тако рећи, по ма коме човеку коме је ствар позната, мени препоручену... Истина, ви, Родјоне Романовићу, права нзучавате ? —• Јест изучавам... — Еле, онда ево вам један, тако рећи, мали пример за будуће, ■— него немојте помислити да се ја усуђујем вас поучавати: та ви сте оваке чланке о злочинствима писали! Не, не тако. него бићу слободан да вам у облику Факта изнесем један мали пример. Тако, кад бих ја сматрао једног, другог, трећег, за злочинца, онда зашто да га ја, молим вас, пре времена узнемирујем, па макар п да имам против њега основе за окривљење и очевидне доказе? Понекога, например, ја и морам што ире да затворим, али понеки кривац није такога карактера; па онда зашто да му се не допусти да се мало ирошета по граду, хе-хе-хе ! Него, видим, ви то не схваћате иотпуно јасно, с тога ћу да вам боље представим што мислим: иека ја њега, например, сувише рано затворим, и тако ћу му тиме, можда, дати ноготову у моралну нотпору тако рећи, ^' коЈу^ЈеЂи се смејете? (Раскољњиков и не помишљаше да се брења, ддео је стиснутих усана и не слшдајући свога западућан почледа с очију ПорФирија Петровића). А међутим, то њу, пошторугим субјектом посепце, јер су људи разни, а према лира и т. акоме једно се практикује. Па сад изволите казати : Даклези за окривљење; рецимо, и јесу основи, али заиступна кука, ти основи већином имају два краја, а ја сам, шењу о з-ик, човек мора бити слаб, покајем се: желео бих Јв изнесем тако рећи математички тачно, хтео бих 13, као што су двапут — два четири! Да је прави Суд<ви доказ! А кад га, опет, затворим у невреме, сти имап уверен да је то баш онај, — онда тиме сам себи вилимам начина и нута и даље да га обелодањујем, а зашто? ј ном 1Јо, што му тиме, тако рећи дајем одређен положај и I опнгрећи психолошки га одређујем и умирим, иа ено га од- | да т . од мене у своју шкољку: зна, бар тада, да је затворе- I

ник. Веле, онамо, у Севастоиољу, одмах после Алме, још како су умни људи стреиили да непријатељ само што не удари отвореном силом, па одмах да заузме Севастопољ; и, чим су опазили, да непријатељ више воли правилну опсаду, и да је први паралелу открио, онда се, веле, обрадују и увиде ти паметни људи: сад је бар ствар одложена још за два месеца, докле се том правилном опеадом заузме град. (Наотавиће ое).

П 0 Т Е Р А Ноћу, између 17 и 18 пр. м. непознати лопов украо је једну кобилу Јанићија Марковића из Влашке, ср. космајског, а из чајира који постоји у општини пожаревачкој. Кобила је длаке зелене, 4 године матора, висока 1-50 см., низ нос лисаста, непотковаиа, без роваша је. Начелство окр. пожаревачког, актом Ј\» 132'{0. моли све полициске власти да у своме кругу потраже лопова, и на случај проналаска њему га са нокрађом сироведу. Исти се може спровести и Управи гр. Београда с позивом на Бр. 17793. 1'адомир Обрадовић; родом из Трнаве, округа ужичког, а у иоследње време слуга у Ваљеву, извршио је опасну крађу г. Драгомиру Видићу, тамош. па као притвореник за то код начелства окружног, нобегао је из затвора 29 пр. месеца. Радомиру је 16 до 18 година, цриомањасг, без бркова ; у оделу је био немачком са опанцима па ногама. Начелство окр. ваљевског, актом од 29 пр. м. № 17709., моли све полицијске власти, да Радомира потраже и на случај проналаска да га њему стражарно спроведу. Исти се може спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 17766. Алфонз Храдзил, опасаи зликовац, који је у своје време играо улогу у познатоме „ Папакостином® делу по аустро-угарској, извршио је још у јуну месецу о. г. са неколицином другова нохару драгоцености у Белој Цркви, која износи вредност 3355 круна, и аустро-угарски конзулат у Београду, верујући да је Алфонз амо пребегао, актом под бр. 4030, моли све власти у. земљи, да обрате пажњу на овога лопова и на случај проналаска да са њим надлежно поступе; његови другови међу тим сви су већ похватани. — Алфонз је средње величиие, омален, мршава но широка лица, удубљених тамно-плавих очију, нос му је мало иљоснат и нрема врху зашиљен, зуби су му туни, доњи ред зуба изнутра је урашћен; има доста пуне и дугачке црномањасте бркове, коса му је црномањаста; има му 48 годпна. Он се издаје под разним, а најчешће под именом Бакшош, Патаки и Вилнер. — Говори немачки, мађарски и словиначки. Алфонс је покрао између многих драгоцености ове највредније ствари. 1. златна сгародревна бразлетна са бриљантима, смарагдима и амнетистом у вредн. 1000 круиа, 1 златан цилиндер сат са избијањем (антика) у вредн. 800 круна, 2 златне бразлетне, 1 низ дијентал. перла, 1 игла за краватне са бриљантима све у вредности на 200 — 600 круна даље, 2 сребрна чирака, на 50 комада сребрних виљушака, ножева и кашика разне величине, све са урезаним словима К. Ј. све у вредности 743 круне; затим јога многе друге покућне ствари и веш. На случај проналаска овога препредеиог зликовца, дотична ће га власт спровести под јаком стражом Управи гр. Београда, с познвом на бр. 17603.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Министар унутрашњих дела Г. Лаза Ноновић, изволео је ирекјуче у петак, у 8 и по оати, посегити наше уредншптво где јо прегдедао радове. Господина Министра су из Управе града Београда до уредништва допратили управник г. Вожа Маршићанин и уредник нашега диста г. Н. Димитријевић. Господин Министар је пробавио у уреднишгву око разгдедаља радова на 3 / сата, па је се онда одвезао у Министарство. У овај број требала јс изаћи обећана слика Г. Министра Унутрашњих дела, а.ш пошто нијс још довршена изаћи ћо у идућем броју. Среске начеднике молимо, да нам одмах пошљу новац у колико је прикупљек, од претплатника, јер уредништво сад има многа илаћања.

ШТАМПА КРА/Б. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ - ТЕЛЕФОН БР. 296.