Полицијски гласник

#№ ул : ■ /.^Г; ' Г •' ' '"..'■ 11» ч . • а/ ' БРОЈ 30. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 12. АВГУСТА 1900. ГОДИНА 1Т. 050 ОСО ООО С.©О 090 ОЛО ООО СЛО ООО С.СО С.©О С^ОО ОУ С/?Р ООО ООО СбО СОО 090 С/?Р (УУД С/УО ОСО сгур ОДО ООО ООО ООО С«СО асд сг?р сг>р ООО ОСО ООО сгго С/?0 С/УД СјОО ООО ооо ООО ОЗО ооо ООО ООО 090 ОУР

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с лг. оаг> аос г/> о аоо обо ооо ооо осо ојсг - обк> < јсл > о / уј оос с/ур с<% ооо ооо ооо оу ооо оу суу:' с.оо ооо оро ооо ооо одо осо ооо с-оо сг?о сг?о оао сг /о ооо сг?о ооо ооо ооо оро сх ? о оу о сг?о ооо одо соо огтз »ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По нотреби биће вапредних бројеиа. Иретплата се шаље уредништву у Веограду »Крал>ев трг" до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав оиштине а која је већ нретплаћена, чииовницима, учитељима, званичницима, онштинским писарима и осталим званичнидима у опште годишље 12, иолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, ну ови се ио овој цени могу нретнлатити само преко својих командира иолицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иоједипи бројеви »Полицијског Гласника <( не продају се. Рукописи не враћају се. С<00_С/?0 СОО ООО 050 ООО ОСО ОУ: ООО С<00 ОСО ,С>СО. ОСО. 050 О&О 050 .ОбО (УУ Об^ ОУ С/У. С/УГ 050 С/5Р С<уО ОУ? ОбО ОСО ОСО 000_0>0 О^О 090 060 ООО ОУР ОбО 050 05Р ООО ОСО ОСО ООО ОСО С/уО ОСО 090

месеца за нредседника у суду ваљевском На овом месту остао је све до маја год. 1893, а тада — ма да је на влади био кабинет радикални, и ма да је као квалиФиковани кандидат либералне странке за избор посланика стајао у опозицији — ипак је оставио на захтев мин. правде г. П. Максимовића и тадашњег председника Касације г. Радовића своје независно место председггака суда, и пристао је, да заузме место I секретара Касационог Суда, на ком је месту могао бити и пензионисан. У том положају затекао га је 9. мај, а 11. истог месеца поставила га је тадашња Влада за начелника II класе министарства правде. По жељи својој враћен је у августу исте године у Касацију, где је, на месту судијском, остао све до свог наименовања за министра унутрашњих дела. Као судија јКасационог Суда , г. Поповић је г. 1899 као кандидат Њ. В. Краља заузео место председника у преком суду. У овом тешком положају свом радио је као свагда потпуно савесно, и рад тај оцениће праведно историја. За оцену тога рада најбоље је мерило, што је у самим редовима оптужених на овом суду утврђено веровање, да би се много шта свршило неповољније, да на овом месту тада није био г. Поповић. Садашњи министар упутрашњих дела радио је и на пољу књижевном у својој струци, а радови његови у »Правди" и у „Правнику" врло су повољно примљени. Као један од најстаријих и највреднијих поборника стенограФије у нас, он је овој корисној науци много користио у Србији, и помагао развитку њепом и у књижевности. Био је у више скупштина шеФ стенографског бироа. Рад његов на овом пољу стекао је нризнања и у иностранству. Југословенски СтенограФски Гласник донео је год. 1895. у својој мајској свесци биограФију и слику г. Лазе Поповића уз врло лепу оцену његова рада за развитак стенографије. Као посланик у Народној Скупштини г. Поповић јавио се је први пут за владе кабинета г. Ђ. Симића год. 1897., а у Скупштини за 1897—1900, био .је један од најделателнијих чланова законодавног одбора. Од одличија српских има : Орден Милоша Великог 111 степена; Таковски Крст III степена; орден Белог Орла V степена и Споменицу Милоша Великог.

ЛАЗАР ПОПОВИЋ МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

Када је превисоким указом Његовог Величанства Краља од 9. јула ове године образована Краљ. Влада, позвата да у једном важном тренутку послужи Краљу и Отаџбини, примио се је портФеља министарства унутрашњих послова у кабинету г. Алексе С. Јовановића г. Лазар Поповић, који је у том времену био судија највишег суда у земљи, и као Краљев посланик, члан садашње Народне Скупштине. Дугогодишња државна служба, махом у положају судијском, где је г. Поповић уживао опште уважење и редак глас, као и оно угледно место, које је свагда савесним радом својим стекао био у Народним Скупштинама, много су допринели томе, да је Краљевска Влада са пуним новерењем у земљи могла да приступи вршењу свог тешког задатка, и да у сразмерно врло кратком времену упути ток државних послова путем сталожености и мирног рада. Садашњи министар унутрашњих дела родио се је год. 50 у Параћину, а ступио је после одлично свршених правних наука у Београду год. 1872 у државну службу, у којој је непрекидно остао све до данас. Службу своју почео је у министарству правде као практикант, а доцније писар; а године 1881 постао је од писара II класе министарства правде, судија првостепеног суда у Смедереву. Ово унапређење задобио је под владом пок. Пироћанца једино из ћризрења на ретке способности и савестан рад, које је у службовању свом показао, јер по начелима политичким г. Поповић није припадао странци, која је тада била на влади. Од године 1884 —1887 био је судија првостепеног суда за град Београд, и као такав био је иследник у оним немирима, који су се јавили у Ресави за време сајузне владе. Радећи у овом^положају потпуно савесно, без икаквих обзира на партије, није био срећан да задовољи ондашњег министра полиције, и да стекне одличија, али је задовољио своју савест, јер никога без доказа оптужво није, никога ослободио није, против кога су докази војевали. Године 1888 постао је секретар Касационог Суда III класе, и као такав изабран је у априлу 1890 год. од стране Касационог Суда једногласно за кандидата на звање председника првостепеног суда, и тадашњи радикални кабинет поставио га је тог истог