Полицијски гласник
234
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 30
ДЕПОПУЛАЦИЈА У ФРАНЦУ0К0Ј Факат је који нико не може одрицати да се депопулација у Француској шири у страховитим размерама које морају заплашити свакога правога Францускога родољуба и све пријатеље ове велике и за човечансгво заслужне расе. У Европи данас нема земље у којој је проценат рађања мањи и мање неплоднији. Доктор Бертијон изнео је средњи број раЈ ; ања за периоде од десет година. И тај средњи број до кога је дошао познати демограФ јесте овакав:
од
1770
до
1780 —
380
»
1801
»
1810 -
325
»
1811
»
1820 —
316
»
1821
»
1830 —
309
»
1831
»
1840 —
289
»
1841
»
1850 -
274
»
1851
»
1860 —
267
»
1861
»
1868 —
264
»
1869
»
1880 -
245
Смањивање је као гато се види стално: од почетка овога века, просечни број рођења на 10,000 становника спао је од 325 на 245. Упоредно са другим земљама ево какав је проценат увећавања и смањивања становника и број година за које се станрвништво једне државе може у редовним приликама удвојити. На. 100 становника
ДРЖАВА
ГОДИШЊЕ
ГОДИШЊЕ
ПЕРИОДА
УВЕЋАВАЊЕ
СМАЊИВАЊЕ УДВАЈАЊА
Русија ....
• 1.39
50 год.
Србија ....
■ 2.24
31 »
Угарска ....
■ 1.09
—
64 „
Немачка ....
• 1.02
70 »
Аустрија • ■ ■
• 0.63
110 в
Италија ....
• 0.83
84 »
Шпанија ■ ■ •
■ 0.67
101 „
Холандија • • •
• 1.05
66 „
Енглеска ■ • •
• 1.26
55 „
Шкотска ■ • ■
• 1.31
,
53 „
Белгија ....
■ 0 88
79 „
Данска ....
• 1.05
66 „
Швајцарска • •
■ 0.66
—
101 „
Шведска • • •
■ 1.33
52 „
Норвешка • • •
■ 1.32
52 „
Грчка
.
—
58 „
Ирска
—
0.47
»
Француска
• 0.38
—
182 »
— (86-90) • •
• 0.065
—
1066 „
- (90—91). Јј
—
0.064
))
Као што се види,
ако се узме
У рачун
периода од 1886
до 1890 године, Француска треба да чека 1066 година па да се њено становништво удвоји. Још је горе констатовање за године 1850 и 1851, у којима је било 48.953 смртних случајева више него рођења. А како стоји у томе њена противница Немачка показују следеће ци®ре:
ГОДИШЊЕ УВЕЋАВАЛБЕ НА 100 СТАНОВНИКА
Турска Саксонска Виртемберг Баварска
1.26 1.05 0.84 0.70
ПЕРИОДА УДВАЈАЊА 55 год. 66 » 83 в 99 „
Број бракова у Француској такође опада: средњи број за петогодишњу периоду од 1879—1883 био је 376 (за 1879) на 10.000, и 2811 (за 1883). За три године, 1880, 1881 и 1882, у 40 департмана било је више смртиих случајева него рађања. А за периоду 1872 до 1876. број таквих департмана био је 17. Француско друштво озбиљно је забринуто тим страшним циФрама. Да не спомињемо многобројна научна дела и ојзо шире које су претресале то важно и животно питање, треба се сетити само последњег романа Золиног Плодност.
Како зло да се лечи? Ево мере које нредлаже један Француски публициста РеНх Маг1чп, Ба КерорпШшп, Ба ]Чоиуе11е Кеуие — 15. септембар 1899. годину): 1. Закон који наређује тражење оца ванбрачнога детета. 2. Оцевима који имају више од два детета даги проширено, удвојено или утројено бирачко право. 3. Забрана да нежењени могу долазити до извесних положаја у држави. 4. Измене закона о наслеђу (узакоиити обрнуту сразмеру између такса које држава удара на наслеђе и броја деце што више деце мање таксе). 5. Пореска реФорма. Нежењени, изнад 30 године, да плаћају прирез од 50°/ о ; породица без деце 40°/ о ! породица са 1 дететом — 30°/ о ; породица са 2 детета !0°/ о ; породица са три детета — данашњи порез без икаква приреза; породицама од четворо и више деце олакпшца и смањивање порезе. — Писац полази са принципа: »Порез у новцу на свакога оца породице треба да. опада у колико се број деце повећава, јер одгајити једно дете треба сматрати као једну врсту пореза.® 6. Укидање посредних пореза. 7. Сва благодејања по школама да се дају деци рођеној у многобројним породицама. 8. Давање ирава на продају дувана и свију осталик занимања и зараде које држава даје искључиво оним лицима која имају више од троје деце. 9. Увећавање плате малим чиновницима, сразмерно са бр.ојем деце. 10. Жене у државној служби, док су трудне, да вуку редовну плату. 11. Ослободити жењене људе од војне службе. 12. Породице које имају више слугу но деце да плаћају нарочити порез. Писац се зауставља код радикалних мера: укидање наследника и приватне својине. Поред осталих мера препоручује и вирикултуру, гајење људи, разумно и научно.
ОШПТИНСКИ П00Л.0ВИ Општиноки судови по својој надлежности, а у делокругу свога деловања. по свима предметима, који не прелазе вредност означену у § 6. грађ. судског постуика, надлежни су и за одобравања забрана, за обезбеђења ма којих видова потраживања, када поверилац исгхуни услове § § 377., 378., 398., 399. грађ. судског поступка, или ако испуни услове из § 400. грађан. судског поступка, ако му је одмах немогуће доказати оно што тражи § 399. тач. 3., 4., 5. грађ. судског поступка. Ову своју надлежност доводи суд општински на основу § 9. грађ. суд. поступка. Све видове за решавање по овим потраживањима, ми смо у нашем листу са тачним обрасцима изнели, у тој намери, да се код наших општинских судова у даним случајевима тачно по закону поступа, а и ради тога, да би се при оваквим радовима довела радња општинских судова у склад и саобразност. На ову радњу нас је побудило то, што смо приметили, да се код наших онштинских судова, при оваквим појавама и представкама неједнако поступа. Ово неједнако па и неправилно поступање, које се коси са јасним и изричним захтевима законским, највише се дешава код наших сеоских општина, где се по где-где, појављује чак и произвољност, без обзира на захтевану законску Форму и садржину при поступању и решавању. Даље у више прилика смо у нашем листу изнели законску Форму у правцу за извршење пописа по извршним пресудама и одобреним забранама. Но ипак смо приметили но разним извештајима, које од општинских судова добијамо, и по њиховим молбама са питањима за објагнњење, да се код наших општ. судова неједнако и неправилно ради, и да се ири извршењима не поступа по закону, услед чега се одуговлаче извршења и онемогућава она брза и тачна законска процедура за наплату, коју изрично захтева § 24. грађ. судског поступка, услед чега се појављују жалбе од стране повериоца надлежним полицијским властима, противу општ. судова за неправилно вршење при извршењима. Све ово не сме бити и ми налазимо, да нам је дужност, као стручном листу, који је себи за циљ