Полицијски гласник

ВРОЈ 30

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

235

ставио, да уноси у своје радове све оно што иде у прилог, тачном, правилном и законском вршењу, да упутимо општин-. ске писаре на наше обрасце како та решавања при тражењу обезбеђења, тако и за извршења при пописима. Да би општински писари увек и у сваком даном случају могли одмах Форму и обрасце за ту радњу имати, ми смо уза сваку годину нашег листа, додали и тачно одређен регистар у коме нарочиту рубрику има и »Полицијски речник и општински послови®, која рубрика носи на себи сваки образац са упутом на којој се страни листа исти налази, према чему се увек у сваком случају лако помоћи. У тим обрасцима који су на основу законских прописа састављени, да се видети и то, који се од парничних страна има упутити на парницу у том случају, ако се при вршењу пописа појави ко као сопственик на оне предмете, на које је поверилац за своју тражбину тражио обезбеђење. Ова процедура има се тачно вршити по пропису § 466. грађ. суд. постуика и његовој најновијој измени и доиуни од јуна 1898 године. У њима је јасно означена и процедура за саслушавање свију интересованих страна и од ње ни у ком случају не треба одсгупати по Форми ако се жели, да се радња извршних органа уведе у законску саобразност. При извршењу пописа, извршиоци увек треба да имају на уму и ту околност, да процена и поред тога, што процениоци по најновијим изменама и допунама у грађ. суд. поступку, одговарају за процењену вредност, треба да буде одређена и приближна вредности предмета, у оно време када се у попис узима, тако како се доцније без икакве потребе, не би морало приступати оном дуготрајном развлачењу за окончање предмета, на штету по остале судске послове. Да би дали могућности општ. писарима, да имају Формуларе за све видове обезбеђења у овом броју ставили смо себи за задатак и Формулар нарочитог вида обезбеђења, за које је такође надлежан општински суд по § 10. и 11. са погледом на § 6. грађ. судског поступка. Тај вид обезбеђења је : задржање дузкника од пута. § 10. грађ. поступка гласи: Ђ 0иштински суд, на захтевање онога, кога се тиче, може задржати од иута оне бескућнике и слуге, кћји у каквој оиштини живе, али немају сталнот места и занимања, али својим одласком из места где се налазе, могу осујетити чије аотраживање (■§.•■■ 6.)" § 11. грађ. суд. поступка гласи: » Оиштински суд надлежан је тако исто, да ио захтевању иоверитеља (§ 6.) задржи са иута и сваиог иутника, ако неби илатио што је дужан, или неби дао сигурност, и наредити му, да се на њега иази, да неби куд отишао (( . Дакле општински суд надлежан је да на захтев повериоца задржи од пута сваког без разлике, ако иоверилац докаже иостојање свога потраживања, по прописима § 377., 378., 398. и 399. грађ. судског поступка, или ако то одмах није могао учинити, онда ако је испунио прописе § 400. грађ. суд. поступка. Дакле ако је као јемство положио 20°/ о од вредности суме коју од дужника има потраживати. Ево једног случаја: Суду општиие косерићске Милија Петровић из Струганика, који је код мене као иадничар радио, осуђен је пресудом тога суда, од 20 јуна ове године, № 754., да ми на име накнаде штете плати деведесет динара, да ми накнади плаћену таксу у 8 динара и на име дангубе 5 динара, свега дакле 103 динара. Противу ове пресуде Милија се жалио првостепеном суду округа ужичког, као надлежном. Акта су по овој жалби послата на расмотрење и решење суду. Но како Милија овде нема сада никаква стална занимања, а оно мало покретности што има распродаје у намери да иде одавде, д је м^рје потраживање у опасности, и зато молим суд, д^ се у Ста ' 0 *суш &?Е1 а мога пот Р аживања 1 за " .Дежи мога дужг на уснама . Па ипак јенаумио да ^ути, и да 2?°Р речи не \9^Д е .жР'за време. Појмио је да је то најбоља тактика у његовом положају, јер не само што се неће изрећи, него ће, напротив, ћутањем само још да раздражи непријатеља, иа ће се, можда, баш он изрећи. Бар на то се надао. — Не, видим ја да ви не верујете, једнако мислите да вам ја неке безазлене шале ту протурам, прпхвати ПорФирије све веселији и веселији и од задовољства смејући се непре-

№ 890. Потражилац поднетом пресудом, која истина није постала извршна, зашта је он на основу § 400. грађ. поступка, положио тамо захтевану кауцију, доказао је опасност за наплату свога потраживања, а услед тога што осуђени Милија није стални житељ ове општине и што може одавде у свако доба огићи, суд општине косерићске, као надлежан § 6. и 10. грађ. поступка Решава Да се дужник Милија задржи од пута, све дотле докле пресуда овога суда од 20 јуна ове године № 754., не постане извршна или докле за обезбеду овога потраживања не да довољну гаранцију било у готову новцу положеном у депозитну касу овога суда или у каквој другој залози, која би била довољна за обезбеђење. Саопштити ово решење повериоцу и дужнику и пазити на његово тачно извршење. Од суда општине косерићске, 5 јула 1900 г. у Косерићу. . Председ. суда Писар Кметови Саопштено нам је ово решење, 5 јуна 1900 год. Милија Петровић Илија Мартић Оверава Кмет

ПОД УТИЦАЈЕМ ДРУГ0ГА од Јове Адамови&а (НАСТАВАК) Њу као да ово наше остајање у двоје није ни најмање бунило. Њена мирноћа као и безазлени иочетак пашег разговора повратише ме к себи и ја се ослободих. »Бојим се, милостива, да ће овај самовар бити сувише велик. У осталом зашто не бити задовољан са овим што имамо; и ваша је кава за цело добра <( . „Не, не. Баш сам радозиала како ћете ви скувати каву. Имам ја и један миого мањи самовар". Она зазвони па нареди служавци да донесе из спаваће собе њезин самовар". Она беше себи усула чај, па се сада маши да дохвати ибрик са кавом, али се предомисли, па га остави опет на страну. „Хоћу да чекам вашу каву, па да је и ја пробам; то јест ако ми дате (( , додаде она смејући се. »Ако будете послушни", одговорих ја а осетих како поцрвенех. »Хоћу; целог ћу дана бити послушна, да се не морате жалити Гринвалду кад се врати (( . Срце ми стаде брже куцати. »Добро си пошао«, помислих у себи. Служавка донесе сребрни мали, управ за једну шољу чаја, самовар, а ја се сетих да нам требају и мале шољице па стадох гледати по столу. »Треба ли још штогод? (( запита она брзо. Ја јој рекох шта тражим. Она даде девојци кључеве од ормана за посуђе, па јој нареди да донесе шољице за мока-каву. Ја насух у самовар три шољице воде, метнух четири парчета шећера, па наместивши самовар на своје подножје, потпалих шпиритус и пошто је вода проврела, усух три кашичице каве. Она беше наслонила оба лакта на сто, па са приљубљеним шакама уз образе гледаше својим крупним детињим очима целу ову процедуру, Када метнух каву, узвикну она зачуђено: »Зар то неће бити сувише много ? (( »Не. Обично се меће за сваку шољицу једна и но кашичица, али то би било за вас сувише јако. Овако мислим да ће вам пријати.« »Зар нећете поклопити?® »Нећу (( , одговорих јој смејући се и гледајући јој право у очи. Бејах се сасвим ослободио. Она скиде лактове са стола, подви обе руке под груди, па се тако наслони на сто. Самовар стаде лагано зујати; каФа се беше напила воде па створила поврх самовара мрко жуту кору на којој стадоше избијати клобуци. Госпођа Гринвалд, која је седела на горњем