Полицијски гласник

236

— ■ 1Г ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 30

крају стола дочим ја сеђах с леве стране, подил№ се сада са столице па се наже над самовар, наслонивпш се грудима на подсавијене руке. Пошто сам и ја био лако нагнут иад самовар да ми неби кава прекипела, то осетих како се њена коса дотицаше моје и како јој врео дах, који ми вејаше у лице, мирише на колоњску водицу, коју је сигурно мешала са водом за испирање уста. Ја се учиних као да и не опажам њезину тако јаку близину, па је сасвпм безазлено уверавах како сам љубопитљив на њен суд о мојој кави. Она остајаше и даље у том положају са упртим очима у самовар и не говорећи ни речи. »Да ли осећа моју косу на својој?" питах се сам у себи, па ради уверења мрднух главом тако, да се иста готово дотаче њене. Она се не маче. Нека раскалашна веселост овлада са мном али јој не дадох да се примети. Кава беше готова. Устадох на ноге па скидох самовар са пламена кога угасих, а она заузе своје пређашње место. Држећи самовар у руци погледах је па видех како је у лицу поруменела; да л од унутрашњег узбуђења или усљед наслањања на груди.не знам, али ме то њено руменило као и ћутање опет изби из такта и рука ми са самоваром стаде приметно дрхтати. Она то спази па ме погледа у очи погледом који ми задре у зенице тако јако да од изпенадног бола умал не испустих самовар. Али како плану тако и нестаде; оборивши очи и смешећи се пружи своју шољицу на сусрет самовару, па рече : »Е сад да пробамо". Усух и њој и себи. Она сркну два три пута, па онда спусти шољицу на сто; беше јој и сувише врело. Ја сркутах доиста са уживањем; узбуђење у коме се налажах као и празан стомак и јутрењи ваздух, учинише те ми ова врела кава дође као неко изврсно средство које ме пријатно разгаљиваше. »Зар вама није врело? ја се бојим за моје зубе к , прекиде она ћутање које беше за часак настало. „0 не, за мене лежи уживање баш у сркутању а држим да је и кава што врелија то боља (с . Она се маши опет своје шољице па стаде поново пити, као да се хтеде уверити о истинитости мога тврђења. „Доиста је ово изврсно, само ми изгледа да оваква кава јако утиче на живце (( . »То је навика. Ја на пример могу осам до десет пути дневно да пијем овакву каву". „Није могуће!« узвикну она зачуђено. „Та ви онда имате челичне живце«. Ја јој стадох причати како се код нас пије много каве и како се једу љута јела. »0, и ја волим пикантна јела <( , узвикну она живо. »Само... <( ту застаде па насмејавши се као у забуни окрете главу на страну. »Само?® запитах ја као да не знам шта је хтела рећи. Она ме погледа па видевши моје наивно изгледајуће лице, рече: „Узбуђује живце (( . »Могуће, али такво је узбуђење увек пријатне природе (с . Она се насмеши па машивши се за нож и котарицу са хлебом, рече: »Како кад, зависи од последица«. Срце ми стаде још брже куцати, нека необична топлина стаде ме подилазити а дланове ми опет проби зној. Бесмо дошли на тему која нас је по мом мишљењу требала да зближи. Ја јој одговорих гласом који својим дрхтањем и моментаном промуклошћу поче издавати моју узбуђеност: »Сумњам да су те последице код вас негативне природе«. И она као да беше узрујана. Црвенило јој се са иначе ружичасто-белог лица не удал>аваше, велике крупне очи беху добиле тамнију боју а прсти којима је држала комадић бисквита, дрхтаху јој приметно. »Из чега закључујете то? (( запита ме такође уздрхталим гласом. Ја се устезах да јој одтоворим. Бојазан да не претерам, појави се наједаред у мени. Грло ми дође од узбуђења све суво а усне ми дрхтаху као у грозници; готово рапавим гласом одговорих: »Судећи по вашем мужу <( . Ма да је при том нисам смео погледати ипак осетих како ми њен пламтећи поглед ирелете преко лица. Она се насмеја гласно али усиљено, смехом пуним неког бола, љутње и преV- » У

зирања, па онда рече неким боним, жалостиво тихим гласом који ме до дна душе потресе: »0 колико пута изглед вара". Погледах је баш у тренутку када и она мене, и овај сукоб погледа убрзо и у исто време реши кризу на начин коме се ни у сну не надах. Оборивши очи доле и трљајући дрхћућим прстима леве руке, која почиваше на столу, једну мрвицу хлеба, изгледала је тога тренутка са својим зарумењеним лицем, на коме местимице стаде избијати бледило, као дете које се уздржава да не заплаче. Очни јој каици са дугачким трепавицама стадоше брже трептати као да задржавају сузе, а леви јој се угао уста трзаше час по час као у грлу. Овај бони изглед њеног детињег лица тако ме потресе, да и сам не знајући шта чиним, дохватих њену на столу почивајућу руку па је принех устима и пољубих. Она подиже очи, погледа ме жалостиво смешећи се као да ми благодари, па стаде опет играти са мрвицом на столу. Бејах као преображен. Све до тада букташе у мени страсна иожуда за овом женском; пожуда у којој не беше ничег идеалног или племенитог, и која се ни у чем није разликовала од пожуде, која момеитано овлада човеком кад спази лепу келнерицу, продавачицу или сличну женску. Што се при свем том нисам показивао дрзак према њој, то је било с тога што сам знао из искуства да се код жена њезиног карактера дрскошћу и цинизмом пре наседа но до каквог циља долази. У колико је владање једне удате жене галантније природе у толико веће поштовање тражи да јој се указује. Оно што би и најчеднија жена сматрала за шалу — ма и неслану шалу узеће галантна жена за личну увреду коју никад неће опростити, и онај странац који у своме понашању покаже да је држи за оно што у ствари и јесте, неће никад у својој намери, да је задобије да успе. С тога се у опћењу са таквом женом мора сто пута више пазити на границе учтивог тона но у опћењу са најчедпијом женом... »Што ти је лола! <( прекиде га стари судија. Доктор који као да не чу ову примедбу, настави даље: »Све до тога часа сматрао сам г-ђу Гринвалд за галантну жену, у чему ме је у осталом и наговештај њезиног рођака: да се у њену брачну верност сумња, као и њезино слободно понашање према мени странцу, утврђивало, и с тога беху сви моји осећаји управљени на то да је задобијем. Али после оног њеног жалостиво-боног погледа осетих како ме у грудима нешто штрецну; она животињска пожуда за женом која се из дуга времена, раскалашности и Фриволности нодаје туђим људима, претвори се на једаред у ватрену али ипак племениту и пуну поштовања страст за младом, лепом, усљед несрећног брака за љубављу чезнућом женом. Обузе ме неко сажаљење и кајање тако да се морадох силом уздржати да не скочим и да је не замолим са опроштење. Не могавши више владати собом, устадох са столице, приђох огради веранде, па са окренутим леђима столу стадох гледати доле у башту. Нека топла, пријатна језа стаде ме подилазити тако да се не могадох уздржати од протезања. Уши ми зујаху, по глави ми се врзаху стотинама мисли од, којих ни једна не одговараше ситуацији, у којој се налажах, а усне ми бесвесно шапутаху »сад ће°, »сад ће (( . Чудновато је да човек у таквом бесвесном моменту, када не зна тачно ни шта хоће ни шта чини, инстиктивно потреФи опо што треба. Ја сам био у себи уверен да сам близу циља и да треба само чекати и употребити згодан моменат, али који моменат то не знађах, и зато чеках. Нашта! ни то не знађах. »Молим те, докторе«, прекиде проФесор Мирковић прииоведача, »из твог причања не видим како си могао доћи до заклзучка, да си већ близу циља. Понашање госпође било је — судећи бар по твом причању — потпуно коректно а и тема разговора, ма да је прешла на личне ст^.ри, није те могла довести до таквог закључка". „ љтак с (Наотавиће се). ЈСШ! ј .о.је 1_>д општинских суд^ •јИховим молбама са питањима за објашњењ!, , „ а ши\ општ. судова неједнако и неправилно ради, и да се при извршењима не поступа по закону, услед чега се одуговлаче извршења и онемогућава она брза и тачна законска процедура за наплату, коју изрично захтева § 24. грађ. судског поступка, и услед чега се појављују жалбе од стране повериоца надлежс ним полицијским властима, противу општ. судова за неправилно с вршење при извршењима. Све ово не сме бити и ми налазимо, I да нам је дужност, као стручном листу, који је себи за циљ