Полицијски гласник

јШ« ■иЏ ' - ■ Шпјј. , ЦШ ј . У'.., Шз " -А;,' 1 ; < '' •; >/ БРОЈ 33. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 27. АВГУСТА 1900. ГОДИНА 1Т. ОРО СУОО С/УР 090 090 ООО ОУД О0О С/У5 С«С>0 С/УР 090 ООО 090 С/УР ОУР 0<9О 090 ООО ОДО ООО ООО С/?Р ооо"С/УО С/УЗ ООО 090 с«00 0?ОС/>0 0^0^090 090 090 С/73 (УУО сгуо ОУО ООО ОУ ОУ ооо ооо 090 СУУ5 СДО го^)

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ СОО СДО ООО 0?0 С/?Р ОбО С^О ООО СОО ООО ООО ОУ Р?Р ООО С/?Р с/>р 0?0 090 СОО С/?Р ООО ОУО РУ ООО С/уС 090 ооо С«О0 О<ОГ) ооо ООО С/?Р С<ОР ООО сг?р ООО ООО 090 0?0 ООО 0?0 ОбУО 090 о?о сх?о сдо с/?о р?о ооо ј,ПОЛЖДИЈСКИ ГЛАСНИК (< излази једаниут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљата или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ нретнлаћена, чиновнидима, увитељима, званичницима, општинскам писарима и осталим званитшицима у опште годншње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и мехапџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 дииара, ну ови се по овој цени могу претнлатити само преко својих командира нолицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Иојодини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ОУЗ сг?р оур О&о О ј ОГ ) ООО 0>0 0?0 ОУ- 0>0 ООО ООО ОбО ОУ СЖ О ј ОГ ОУУ: 0>Т ОУ С/>Р о^г РУ.: ОУО ОУО Об-о ооо О У5 с /?р С/>0 090 ооо ООО ООО ОбЈО О>0 ОУб РУЗ Оро ОСО 0>0 050 ООО О50 ОГЛУИОО?

АНТР0П0ФАГИЈА ЈЕДИА ГЛАВА ИЗ СОЦИО^ОГИЈСЕ Д-р Ш. Летурноа (СВРШЕТАК) Из ових отрашних обичаја по нас Европљане не треба закључивати да су Ново-Селапђани неспособни за човечје осећаје, чак и за нежност. Када у битци неко од њихових рођака или пријатеља буде убијен, они осећају велики бол, бар га показују на врло приметан начин. Чело и образе исеку огатрим шљунцима, а на тај исти начин исказују радост при повратку каквога пријатеља са дугог одсуства. Најзад носе, обешене о врату мале камене идоле за спомен мртвих које жале. Људски морал је врло нроменљив, и у свима земљама, не изузимајући ни најцивилизованије, он је санкционисао и санкционише поступке још горе но што је канибализам. Ново-Селанђани су били, људи и жене, канибали без стида потпуно отворено. Али, већ острвљани са Маркиза почињу имати обзира у храни са људским месом. Њихове жене (и то им, као инстинкт стида служи потпуно на част) веН осећају извесну одвратност према антропофагији, коју им у осталом и сами земаљски обичаји забрањују. У мирно доба, само поглавице, велики свеш.теници и старци, имају привилегију канибализма. У време рата то се право проширује и на људе из народа, на ћИггпаз. Још од краја прошлога века, Маркижани су почели сумњати у моралност тога обичаја. Тако, један стари поглавица упорно је тврдио РоНег-у да никада ни он нити ико из његове породице није јео људско месо, ни месо крадене свиње. Ипак, канибализам је био у снази до скорашњега доба; може бити још и данас траје. Шеља за људском печеницом била је узрок многим малим ратовлма и заседама. У последње доба, племена су почела пребаР а Јати једна другима навике канибалске, али ти пчашљиви протести јавнога мњења нису у стању да сасвим укину тај варварски обичај. Сечење жртве и подела парчади меса чинила се методично, према утврђеномјерархиском реду. Жртва се давила, као и животиње, да се не бп крв губила. Као и на Новом Селанду, оне су биле особито • у цени, и њих су узимали ратници. Срце се јело пресно. Труп, увијен у лишће Н, био је печен, и печену лешину секли су оштром трском. Ноге, руке, бедра ишла су поглавицама. Стражнице, најделикатнији део, била је део резервисан првосвештенику. На Пријатељским Острвима јели су такође, али са мање обзира, поубијане непријатеље, и један сандвилски поглавица рекао је смејући се Соок-и да је људско месо најслађе јело. На острву Бов, прво су прождирали погинуле непријатеље, па после другове, у оиште све оне који умру од насилне смрти. Убице, за казну, биле су поједене. То је једина тачка на Полинезији где се констатовала антропоФагија судска. Ту је свет био много жељнији но игде на другом месту женскога меса, на које су острвљани били нарочито попашни. Разлог је томе што је острво Бов било једно од оних малих коралских острва, тако многобројних у Тихом Океану. Животињско царство ту је било слабо заступљено, и на њему је било теже но игде набавити храну богату азотом.

У таитском архипелагу, где има доста сочних плодова, рибе у обиљу, паса и свиња, канибализам је само у стању традиције. Случајно и из освете, пече се и једе каткада које парче убијенога непријатеља, али у опште, јавни морал осуђује канибализам.. Он је уосталом некада био јако у обичају, и очевидни трагови још се и данас находе. Тако, у људским жртвама, свештеник прво понуди око убијенога, и, када овај одбије, нуди га боговима, као цело тело. Таитски богови, по речима свештеника, били су врло појешни на људско месо. После једне такве понуде могло се од њих све тражити и све добити Извесна имена подсећају на стари обичај, на пример реч Ајмата, који је Помаре носио пре свога доласка на престо и што значи »јести око (( Разни изрази обилнога језика имају исти смисао; тако на пример, гладна година се на Таити зове »доба за једење људи". У јаванском архипелагу постоје два занимљива облика антропоФагије : антропоФагија из синовља поштовања и судска антропоФагија. Племе Бата на Суматри, које је врло многобројно, земљорадничко, питомо, које има редован систем закона и управе, азбуку, књижевност, једе побожно и са церемонијом своје старе родитеље. Једини обзир који имају у томе јесте да буде доста лимуна а со јефтина. Утврђенога дана, старац одређен да буде поједен пење се на једно дрво, испод кога се окупе сродници и пријатељи. Ови обарају стабло по такту, певајући погребну химну чији је општи смисао: »Доба је дошло. Плод је зрео: нека падне". Затим старац силази; најближи сродници га са пажњом убијају, и сви присутни га једу. Бате практикују такође највиши облик антропофагије: судску антропоФагију. Код њих, прељуба, крађа за време ноћи, они који издајиички нападну какву варош, село, појединца, осуђују се да их народ поједе. Њих везују о три коца, руке и ноге рашчепљене у облику крста Св. Андрије, и, на дат знак, сви присутни бацају се на њих и комадају их секирама, ножевима, или просто ноктима и зубима. Истргнути комади меса једу се одмах, сирови и крвави; само их претходно замоче у једну смесу од соли и сока од лимуна, у кокосовом ораху. У случају прељубе увређени мул^ имао је право да по вољи бира прво царче. Званице џелати врше тај посао са таквом ревношћу, да често рањавају једни друге. И ако је она највиши облик канибализма, судска антропоФагија изазива и развија дивље инстинкте, којих је она последњи траг. V. Канибализам у Америци Од Ватрене Земље па до плодних предела, канибализам постоји или је постојао у Америци. МадеИап, СапсИзћ, РИггоу, констатовали су га на Ватреној Земљи, Моксо-и и велики број гаранских племена јесу поступни канибали. Мексиканци, релативно цивиливовани, имају аналоге обичаје, које религија посвећује. Први Француски мисионари код Црвенокожаца нашли су канибализам још у обичају. Отац Вг&Ђеи( видео је Уроне како једу једнога свога неоФита, а СћаНе^огх прича историју двадесет и двојице Урона које су Крокоа-и појели. Најзад, 1833 годипе, експедиција капетана Васћ-а констатовалаје канибализам код Црвенокожаца Северне Америке.