Полицијски гласник

254

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

Нутка — Колумбијанци, који су прелаз између Црвенокожаца и Ескила, врло радо се повраћају антропоФагији. Неколико од њих понудише Сооћ-у руке и лубање људске које су биле скуване и у пола оглодане. Један од њихових поглавица био је тако попашан на људско месо, да је о сваком младом месецу убијао по једнога роба и јео га у свечаној гозби коју је приређивао нижим поглавицама. Ствар се обављала са церемонијама. Почињало се певањем ратне песме и играњем око ватре, на коју се сипао зејтин да би више буктала. Затим, поглавице, са завезаним очима, у средини одређених жртава, играли су се слепога миша. Чим би дочепали једнога роба, удавили би га, исекли на комаде и месо које се још пушило делили су званицама. За време глади, Ескими немају ни мало више обзира но Нутка-Колумбијанци. Она хорда која је гладна јуришала је на другу хорду, клала је и на комаде секла, и јела пресно и смрзнуто месо. Треба поменути да антропоФагија из облапорности, коју смо констатовали код Нутка — Колумбијанаца, изгледа непозната Ескимима. Они прибегавају канибализму само у време глади. Изгледа у осталом да су више но један пут служили као дивљач њиховим заклетим непријатењима ЦрвеноконЈцима, јер су им дали име ЈгТИу , име које су Гренланђани дали људождерима, и који по њиховој машти имају псећу главу. Само то митолошко схватање било би довољно да докаже да канибализам у опште није у обичним наравима Ескима.

VI. Канибализам код монголске и беле расе Као што смо казали и већ у пола доказали, канибализам није искључива особина икоје расе људске. Он је у толико општији у колико је друштвено стање ниже. Код виших раса, монголске и беле, он више не постоји, као општи обичај; али, он је постојао некада и сада се каткада случајно повраћа. Један стари индиски путник прича да су становници Бутана јели некада џигерице убијених непријатеља, и то зготовљене Са маслом и шећером ; да су лубање оптицали сребром и њима се служили као пехарима; кости су употребљавали за накит и музичке инструменте. Ту скоро, за време рата кинеског тајпиншког, један енглески трговац из Шангаја срео је свога слугу, који је носио дома срце једнога бунтовника да га поједе, не из облапорности или нужде, него из више моралне побуде: да себи да храбрости. Као и све друге расе, и бела раса је дотакнута канибализмом, који је био за човечанство нека врста прворођенога греха. Монголски народи Источне Европе давали су пример старим грчким популацијама. Чита се у Херодота да су Масагети премлаћивали и јели, из саучешћа, своје старе родитеље. Код њих, старци који су умрли од природне смрти, беху сматрани као непобожни и њихове лешине бацане су дивљим животињама. Иседони, на истоку од Скитије, имали су сличне обичаје. У зори грчке историје, канибализам је био већ осуђиван, али легенде о Атреју и Ликаону довољно доказују да обичај није био давно искорењен. У првим вековима наше ере бивало је појава канибализма, и св. Јеремија вели, у једноме од својих писама, да је у Јалији видео антропоФаге, који су нарочито били облапорни за груди младих девојака и стражњице дечака. Семитски народи, мање цивилизовани но индо-европски вариетети беле расе, враћали су се и враћају се још без много муке у антропоФагију. Јосиф је причао, са бујицом лицемерске и брбљиве реторике, историју. једне Јеврејке, која је скувала и појела своје дете, док је врли Тит немилосрдно опсађивао у Јерусалиму последње браниоце јеврејске независности. Арабљапски историк Абд-АлатиФ наводи целу антологију канибалских историја причајући о глади која је пустошила Египат 597 године хеџире (1200(. У свима епипатским варошима, у Александрији, у Сијену, Демијету, Кону, итд., антропоФагија се у велико практиковала. Одавало се на лов на људе, нарочито на децу, јер је печено дете важило као изврсно јело. Канибали су били осуђивани на спалиште, али казна је била тако немоћна, да је публика прождирала полу испечене осуђенике. Канибализам, који је с почетка изгледао ужасан, најзад је у неку руку ушао у нарави; добила се воља на њ; једна богата жена, која је била трудна, од људскога меса створила је своју обичну храну. Један бакалин имао је на продају људско

месо у саламури. Томе се ни најмање не треба чудити, јер сасвим скоро, приликом носледње глади у Алгиру, Арапи су се местимично враћали на оно што су практиковали њихови преци, на антропофагију. У осталом Факта истога рода нису много ретка у модерној историји европских нација. У Француској, 1030, за време глади која је трајала три године, људи су ишли, као и сувременици Абд-АлтиФа, у лов на људе. Један човек био је осуђен на спалиште што је продавао људско месо на тргу у Турнеју. У својој тако занимљивој кроници, Пјер де л' Етоал нам прича, дајући интересантне појединости, о канибализму Парижана за време опсаде Париза Хенриком 10, добрим краљем Хенриком, године 1590. Једној богатој госпођи умре од глади двоје деце: она их помоћу своје служавке посоли, и јела их је са њом. Ланукнехти врше лов на људе по париским улицама и приређују канибалске свечаности у хотелу Сен-Денис и у хотелу де Палезо, итд. Још доцније, прости људи су ископали лешину маршала д' Анкр, сутрадан иошто је убијен, испекли је на угљу и појели је, заливши је сирћетом. Шилер тврди да на крају Тридесетогодишњег Рата Саксонци су били постали канибали. Најзад, још у скоријој прошлости, у Америци за време рата за Независност, Сеиеке — Црвенокошци —■ поједоше два американска насељеника, и један енглески пуковник био је међу званицама. Као што се види, ми немамо права да сувише будемо охоли нашом цивилизацијом, која је у осталом тако несавршена. Животиња није много далеко од нас; шта више она је још у иама у латеитном стању. Ипак, преглед антропоФагије који смо сада дали, има једну утешну страну. На свој начин, он даје још један доказ да је еволуција људскога рода прогресивна. Човек почиње тиме што је животиња као и остале, и то ни мало мање дивља и крвожедна. Тада, за то једно биће, сурово и гладно, нужда угушује све. Свако му је месо добро, После тога, он једе само своје непријатеље, _то јест своје противнике из суседних племена. Он је тада канибал готово искључиво из освете и облапорности, али ова последња страст задовољава се само заробљеницима и робовима. Најзад канибализам добија религиозни или судски облик, то јест постаје доста редак. Почевши одатле, он је све више и више осуђиван и има противу себе јавни морал, и њему се прибегава тек у љутој нужди глади, или у манитости, када се разум и моралност помраче, а животиња се поново одулари. Бива да Европљани наших дана, и у највећој невољи, у великим бродоломима већма воле умрети од глади но прибећи каиибализму својих предака. Ма како да је слаб, ма како да је несавршен,- човек је дакле усавршљив. То је закључак успешан и даје храбрости. Превод о француског. :—• Ј' е општински послови Од једног општинског писара добили смо овакво питање са молбом за наше мишљење о постуиању при појави овакових питања. Реч је о тражењу и спору о пољским службеностима. Оннаводи: »пред општински суд долазе често представке, са тражењем права на пољску службеност, преко чијег имања по праву или старини. Овакви захтеви негде потичу путем грађанских спорова са тражбом на право службености, а негде кривично, пошто је право службености самовласно спречено или заузето. Даље наводи: како се пресуде општинских судова у неким случајевима од стране првостепених судова, које су донете по грађанском поступку § 6. и грађ. закону § 335 уништавају само за то што није процењена вредност ове службености«. Када потранмлац права за пољску службеност, хоће да то своје право доведе путем грађанског спора, он то чини својом тужбом, код општинског суда и своје ираво утвр^ује доказима било писченим, или по старини са сведоцима, или то своје право доводи и тражи услед таковога земљишног терета, да пут за своје имање мора од својих суседа тражити. За суђење и извиђање оваквих сиорова, надлежни су оп-