Полицијски гласник

БРОЈ 33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

255

штински судови по § 6 тач. 8 грађ. поступка са погледом на § 355 грађанског закона. Ови спорови узимају на себе вид : » аољске службености«-. А шта се има узети као пољска службеност јасно је прописао § 335 грађ. законика и од његових прописа, у сваком даном случају не треба одступити. За све остале службености које нису предвиђене у овом законском пропису или улазе у проиисе § 336 ист. закона општински судови нека се не упуштају јер би им радња била неправилна и противузаконита. Када спорови узимају на се вид грађанске природе, онда се извиђање и суђење врши по § 13 грађ. судског поступка, изриче се пресуда оиако како то наши Формулари у толико случајева у листу износе и нека их се општински писари строго придржавају. Сви ови спорови о пољској службености непроцењиве су природе, али увек пре суђења нуждан је извиђај судски на лЛду места. Услед тога не може бити ни речи о процени и вредности спорној. Толико када је спор природе грађанске. Ако пак потражилац права представља суду, да му је као самовласно спречио могућност на службеност, и своју предсгавку подноси кривично, тражећи да се за ово виновник казни као самовласник по § 375 и 375 а крив. закона, онда се ово дело извиђа као дело иступне природе, Противу пресуда у првом случају подноси се жалба првостепеном суду у року од 8 дана од дана саопштења пресуде, а у другом случају надлежној полициској — дакле среској власти у року од три дана. Такса за жалбу је у оба случаја 2 дин у таксеним маркама. * * * Један општински писар нитао нас је: да ли се земљоделцу могу узети у попис две краве са којима се као земљорадник служи, место волова, када истих нема, и да ли се и на ову стоку, за њега као земљоделца простире благодејање из § 471 тач. 4 грађанског судског поступка, јер се наш сиротнији сталеж по селима услед немања новца у велико служи са кравама при пољским радовима за теглење. Ми одговарамо ово: законодавац је хтео земљоделцу да осигура ону стоку, која му је нужна за његове пољопривредне радове и живот, и зато је у изричном нропису законском и ставио га под заштиту. Сваком земљоделцу нужна је стока за теретне послове у пољопривреди. Дакле ко нема могућности да има бар добрих волова, он ако има два коња или две краве са којима овај посао врши, ипак са овои стоком ужива оно законско благодејање и заштигу, као и са нужним паром волова, и ова му се стока не може узети у попис. Ово је наше мишљење, а држимо, да је то и законодавац хтео када је земљоделца узео у заштиту, оним означеним благодејањем изложеним у § 471 тач. 4. грађ. судског поступка, јер му у истом штити и нуждан простор земљишта за сваку задружну мушку главу а и нужну храпу за породицу и потребно семе за догодишњу летину. * * ■ * Један општински писар доставља нам ово: на састанку и договору општинских писара у срезу, нисмо се мотли споразумети, да ли треба од потражиоца уверења од општинских власти наплаћивати поред таксе у 2 динара за уверење и таксу у 0 - 50 динара за молбу у таксеним маркама, која би се имала утиснути на концепт уверења и даље да ли ће се ова такса утискивати при потврди осталих исправа, признаница, облигација, уговора и т. д., па моли да му се ово од стране нашег уредништва објасни. Радо се одазивамо овој молби. За уверења која наилаћују општински судови, наплаћује се у корист општин. касе такса у 2 дииара у готову новцу. Ове врсте предмети не подлеже више никаквој такси, дакле ни оној ггријавној од 0-50 динара, која се наплаћује само код државних власти. Оне пак исправе као што су признанице, облигације, уговори или >)стале врсте- исправа по вредности, морају пре потврде бити снабдевене таксом у маркама по вредности, онако како за те видове исправа захтева закон о таксама, а потврђене у корист општ. касе наплаћују се за решење о потврди 1 динар, као што се наилаћује и за свако решење, пресуду или наредбу,

издату од стране општ. суда, у приватним спорним грађанским односима. * * * Један општински писар шаље нам овакав предмет са молбом за објашњење о застарелости његовој. »Начелник среза пожешког пресудом својом од 15 марта 1893 г. № 2465, казнио је Н. II. из Јежевице за дело из тач. 3. № 357 крив. зак. са 15 дана затвора, с тим, да кад пресуда постане извршна да се над осуђеним изврши. Осуђеном Н. ова пресуда саопштена је 16 марта 1893 год. На ову иресуду он је 18 марта 1893 изјавио жалбу начелству окружном. Начелство је расмотрило акта са пресудом, и решењем својим од 29 марта 1893 г. № 1869 одобрило ову пресуду, и послало решење у препису да се преда осуђеном Н-у. Ово решење са актима примљено је од Начелства, 14 априла 1893 год. заведено је у деловодни протокол тог истог дана, и на потпис рецеписа предато осуђеном 22. маја 1893 године®. Питање је сад, од кад се овој аресуди рок застарења рачуиа. Ово је питање са свим јасно. Рок за извршност пресуде има се рачунати од 22 маја 1893 године, када је коначна расправа по кривици осуђеном саопштена, и у року од три ,месеца има се над њим казна извршити, иначе ово дело на спрам кривца, као дело иступне природе, застарева за три месеца; — § 396 крив. законика, само ако није случај тај, да је кривац испод руке власти побегао, у коме случају рачуна се застарелост од тога дана. ЈЕДАН НЕСРЕТНИ С1УЧАЈ прича франсоа Копе-а, превео Г. Гершиђ.. свршетак Нема сумње да ме је то јако наједило, господине попо, имао сам муке и јада пуно до грла. Ну најзад шта сам могао чиниги, кад сам их волео обоје? Учинио сам оно, што сам мислио да ће бити њихова срећа, одиста! спарио сам их као мужа и жену; па како је Филип увек волео по мало да се проводи и да беспосличи и вазда натезао с новцем, то сам му ја позајмио моје скривено благо — мој уштеђени новац, да купи намештај. И тако се њих двоје узеше и у прво време све је ишло лепо и добро, и они добише малога синчића, коме сам ја био кум и крстио га Камило, за спомен мојој мајци. Брзо после његова рођења Филип је почео да се квари и да постаје раскалашан, ја сам се у њему преварио; он не беше створен за уредан брачни живот, он је одвише волео забаве и развратан живот. Ви живите, господине попо, у једноме предграђу где је сиротиња, ви, дакле, извесно морате већ на памет знати ту жалосну историју... радник који мало по мало упада у ленствовање и пијанчење, који банчи узастопце по три и четири дана, који не зарађује потпуну недељну зараду и који се, сав истрошен од уживања, враћа у свој стан, само зато да начини какву сцену и да бије своју жену. И тако дакле, за непуне две године Филип постаде један од тих несретника. У почетку ја сам покушао да му читам моралне придике и по неки пут он се застидео свога понашања и трудио се да се поправи. Али то није дуго трајало... и после тога моји су прекори почели да га раздражују и кад сам долазио к њему и кад је увардао мој ожалошћени поглед на собу без намештаја, који је сав отишао у заложницу, и на сироту Катарину, ослабелу и побледелу од туге, њега је онда спопадало беснило... Једнога дана, он је био толико дрзак, да је према мени одиграо читаву љубоморну сцену с обзиром на његову жену, која је часна као света девица; он ми напомену како сам ја пре био у њу заљубљен, кривио ме је да сам и сада још заљубљен, пришивао ми и подметао разне глупости и гадости, које од стида не бих могао ни ионављати... Ах! тога дана требало је да се дохватимо за гушу!... Ја сам учинио оно, што сам морао учинити; одрекао сам се тоге 1 да походим Катарину и моје кумче, а што се тиче Филипа, с њим сам се сусретао случајно, кад смо радили на исгом дрвљанику.