Полицијски гласник

БРОЈ 34. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 3. СЕПТЕМБРА 1900. ГОДИНА 1У. Р50 ООО 090 ООО 090 ОУЗ 090 090 ОбО <$РО С<90 090 ООО С«00 СјОГ > (ууа сгго (>уа с<00 с*уз С.ОО СОО (УУ5 сгго (У?0 ОУР ООО ОРО ОЈОО О*ОО&ОУ ООО С.ОО СУЗО ООО С<ОО ООО ООО ООО С/УР С/?О сг?о сгго ООО 060 ооо с<?о ооо е>ур

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ц/ уг 050 ООО С/УР СДО С/УО ООО СУУО ООО ОЈСГ) <$00 ОСО ООО 0?0 С/?Р Р50 СОО СУ5Р Обо С>РО ОО-О ОУР С ОО ООО ООО СОО сг>р С/УО С/>0 СОО СОО ОО О сг?р ОУД ООО С.ОО ОЈОО сг?р СОО ООО ООО СУУО &ОР ОЈОГ> с«бо с<?о с <?о С.ОО »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељпо. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљсв трг« до Унраве града Београда, а у унутрашњости код о.вдашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ нретплаћена, чиновиицима, учителлма, званичнидима, општинским писарима и осталим званичницима у ошпте годишње 12, нолугодишње С динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, иу ови се по овој цени могу претплатити само нреко својих командира полицијских односно нограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Појсдини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ООО сло 050_С6О ОбО ОСО О ОО с оо СОО ОДО ООО ОРО ОУО С - ОО С/УО С»бО СУ50 С <у:. 090 0 50 0?0 0 50 ОРО 050 090 (УОО ОуО 050 осо ОУР 0?0 ООО О ОО О ^о ОУ> ОСО 050 0500^0 050 ОУа 050 050 ООО ОРО 05*0 050 ООО

сЉУБОМИР ^АМЕМИЧИТ^ НАЧЕЛ.НИК I КЛ. ОКРУГА ПОЖАРЕВАЧКОГ Рођен 22 Фебруара 1852 год. у Шапцу. На нашој Великој Школи у Београду, свршио је правне пауке 1873. и те исте године ступио је у полицијску службу, где је остао све до 1881. год. Од тада је г. Каменичић наизменце служио у судској и полицијској струци. Последњи пут од члана касационог суда постављен је за начелника окр. пожаревачког где се и сада налази. Ми немамо опширније податке о раду службоваља г. Каменичева али га знамо као врло добра зналца закона и као човека и друга, увек добра и часна.

ОДЛШ ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАДИОНОГ СУДА*) Кад се положи узети новац не стоји дело утаје, већ послуге, аа коју се не казне слузкбеници приватних удружења. Кварт врачарски тужбом Бр. 308. од 22. марта ове год. онтужио је првостепеном суду за вар. Београд Светозара Н. за то: гато је рукујући новцем као подблагајник у једном београдском укопном друштву на дан 1., 3. и 4. Фебруара 1900 г. задржао при себи 1560-65 дин. Кварт је тражио да суд Светозара за ову његову кривицу осуди на казну по § 113. крив. зак. Првостенени суд за вар. Београд налазећи да у радњи Светозаревој заиста стоји дело из I. одељка § 113. крив. зак. с погледом на последњи одељак и ако је сав утајени новац друштву положио, стави га под суд и у притвор својим решењем Бр. 7058. од 24. марта исте године.

*) Ову одлуку 110 конкретном случају допосимо ради знаља нашим нсљедним властима.

Али по благовременој жалби опт. Светозара, Касациони Суд примедбама свог првог одељења од 28. марта 1900 год. Бр. 3046. поништи ово решење са ових разлога: »Околност: да је оптужени сам јавио друштву да се служио друштвеним новцем и да се извесна сума још код њега налазила; за тим околност: да је оптужени друштво измирио, и најзад још околност: да је друштво одустало од тужбе против онтуженога искључују иотпуно појам дела из § 229. крив. зак. чија је одредба меродавна и при квалиФиковању радње нечије као утаје, за коју се казни по одредби § 113. крив. зак. последњег одељка. Према овоме, у даном случају, с обзиром на прибраии материјал, требало је констатовати послугу, — § 112. крив. зак. — па онда с обзиром на то, да тај параграФ не говори као §113. крив. зак. и о чиновницима приватних друштава и с погледом на акт Бр. 2696. требало је даље поступити по закону.« Ове иримедбе првост. суд за вар. Београд није усвој&о, већ је 31. марта тек. год. Бр. 7624. дао ове противразлоге: „За појам утаје из § 229. крив закона по истом пропису тразки се ово троје: 1.) да се утврди, да је једно лице, које се оптужује, примило неку покретну ствар на чување, руковање, управљање или другу какву цељ с том обвезом, да ту ствар у своје времс врати, коме преда или коме изда; 2.) да се утврци, д& то лице, ту примљену ствар, на штету њеног господара, притежаоца или држаоца, прода, потроши, заложи, или је где год склони, да се не зна где је и шта је с њом урађено, или одриче да је њу икако примило ; и 3., да се утврди, да то лице таквим својим поступцима хоће противправно да ту ствар себи присвоји без икакве награде. Суд се потпуно слаже са примедбама Касационог Суда да је ова одредба § 229. крив. зак. меродавна и при квалиФИковању нечије радње као утаје из § 113. крив. зак. и држећи се прописа § 229. крив. зак.; суд налази, да су испуњени сви захтеви, који се за утају траже у овом конкретном случају оптужења Светозаревог, јер опт. Светозар у акту № 1347. и саслушању Бр. 1348. сам признаје: да је примио новац од разних друштвених чланова у суми од 1500 до 1600 динара, с обвезом да га, као друштвени благајник унесе у друштвену благајну, да то није учинио, већ га је потрошио на подмирење својих потреба, и ако је потпуно свесан своје радње да је она противзакона и по Кривичном Законику кажњива. Такво стање утврђено признањем опт. Светозара потврђује се и тужбом друштва Бр. 1362, у којој се тачно означује и време кад је и колику је суму примио, а друштвеној благајни не предао, већ је себи присвојио — тач. д. § 225. Крив. Поступка. Околности које Касациони Суд у својим примедбама спомиње, не могу ни мало ослабити постојање овог дела. Тако: а.) Околност што је оптужзни сам јавио друштву да се служио са друштвеним новцем и да се извесна сума још код њега налази, баш утврђује само постојање дела, према напред излозкеноме. Та околност може оптуженоме тек при суђењу послужити као олакшица из тач. 7. § 59. Крив. Зак. б.) Околност: што је оитужени друштво намирио не искључује постојање дела утаје за то : што је он друштво изравиао тек онда, кад је иследна власт отпочела кривичну истрагу против њега, кад га је на кривични испит узела и у