Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

А после мале паузе настави Рејбурн: »добра је срца тај будаласти деран. Рано у јутру он среди све чизме и сваком метне свој пар уз кревег. Он већ познаје свачије чизме тако добро, да би затворених очију могао рећи, чије су које." После друге паузе, коју не хтедох прекидати, продужи: „Али најтеже је што он, кад се моли — а кад то он не чини? не говори, веК пева. А ви знате какав веК сладак глас има кад говори. Ви знате, да би он могао намамити најљућег пса к себи, да му руку лиже. Верујте ми, господин команданте, то је веК нешто више од певања. Флаутин глас звони сурово према његовом гласу. Он извија тако слатко, тако лепо и љупко, да се човек преиесе у небеско царство.® »Ну, за што је то »најтеасе?" »Да да, то је баш најтеже, господине команданте. Треба га чути кад пева: »И тако сирото и бедно с( , јесте, кад то чујете морате се заплакати. Ма шта пак певао, то дубоко утиче на слушаоца, дира га у срце у свако доба. За тим наставља: „Дете греха и брига, „Иуно мука и натње, (< Не чекај док сване", и тако даље. То вам обузме срце, и учини се човеку, да је најбезбожнија, најнезахвалнија животиња на Вогом створеној земљи. Па кад пева песме о завичају и мајци, о детињству, о старим успоменама и догађајима, који су давно и давпо били, о старим пријатељима, који су помрли и растурили се, све вам тада оживи, што је човек целога века љубио и изгубио — а то је тако пријатно чути, тако дивно ослушкивати', господине команданте, ах, Боже, срце хоће да пукне човеку. Они музиканти сви плачу тада; сваки неваљалац од њих грца у сузама, и пико се не труди да то сакрије. И знате, пошто су се бацали чизмама на њ, скачу ноКу из постеља и грле га. Да, то раде, милују га, ласкају му и моле га да им то оирости. И кад би когод тада дирнуо Виклову и длачицу на глави, сви би скочили на њ, па ма и иротив целе регименте или чак кориуса." Опет пауза. »Је ли то све? (( упитах. »Јесте, господине командаите". »Ну, чега има ту за оптужбу? За што сам ја ту нотребан ? (( »За што? За то да му иевање забраните." »Шта вам нада на памет! Зар не рекосте сами да он дивно нева? (( »Баш због тога. Смртни човек то не молсе издржаги. Сувише је узбудљиво; потресе се сваки живац у човеку, осети своју нискост и безбожиост, види како је ђаволу душу нредао. Осећај нокајања свега га обузме и човек мисли, да му нема више помоћи ни утехе на свету. Па онда оно плакање ! — Треба само да видите, како се у јутру музиканти постиђено погледају. (( »То је чудноват догађај, интересантна оптужба. Да ли је одиста потребно, да му се забрани иевање? (( »Тако је, господине команданте, тако је. Не треба се размишљати; изгледаће људи много свежији, кад ове молитв'е престану. Али главно је певање. Кад оно престане моћи ће се одолети и молитвама." Рекох нареднику, да ћу размислити о овоме. Ноћу одох у стан музиканата и прислушкивах. Наредник није ни најмање претерао. Чух молитве у тамиој ноћи. За тим љутите узвике ражљућених војника. Чух како падаху чизме на и око бубња. Ствар ме је интересовала а и увесељавала. После неког времена дубоког ћутања отпоче певање. Боже, онај израз, онај чаробни глас! Не беше му у свету равна у лепоти, јер ме обузеше осећаји, који не смеју владати командантом једне тврђаве. Сутра дан издао сам заповест, да му се забране невање и молитве. За тим прођоше неколико дана у послу и свакојаким бригама и мукама, да на добошара Виклова и не номишљах. Али једнога дана дође к мени наредник Рејбурн и рече: „Поступак младога Виклова, господине команданте, сасвим је чудноват.®

»Како то? (( »Он пише непрестано.® »Пише? Шта пише? Писма?" (Наставиће се).

ИСПРАВКА У причи »Један несрећан случај (( а у преводу г. Гиге Гершића, при препису с концепта изашле су неке погрешке, које и ако много не кваре смисао, ипак их ради самог уваженог нашег сарадника исправљамо. Тако на стр. 256 нрвога ступца у петом реду оздо, иосле речи свога сина, треба додати: »г)а је храни и заштиИава и над буде остала са свим сама"-; у истом ступцу а у четвртом реду оздо после речи: аотауно треба додати: аодивљао и; у другом стуицу исте стране а у другом реду озго после речи својим, додати: од ■ракије, и најзад, у 20 и 21 реду истога ступца озго, у место речи: ја Ку се аогодити за Америку у име аокајања и казне... и т. д., треба иснравити овако: ја ћу се погодити за Америку. Што се тиче покајања и казне... и т. д. Молимо читаоце да ово сами исправе.

ИЗЈАВЕ, ПОРУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Аудијенција. Уредник нашега лиета г. Наум ДимитријевиН и његова оупруга г-ђа Ми.шца имади су част бити нримљени у аудијенцију код Ијоног Ве.шчанства Краљице Драге. Причу, (( Под утицајем другог а" не настављамо у овом броју, јер писац нијо на времо иосдао паставак ; за идући број јамачио ћо сгићи.

Председнику суда општине Бачинске. Суд општино Бачииске иод 17 августом 1900 год. ј\» 2 42 3 послао је редакцији нашог диста јодну своју званичиу исправку на паше објашљељо и упут дат једпом оиштинском пиоару, на његово питање, који је одштампан у 29. броју страна 226 нашег листа, но коју исправку ми пе можемо штамиати из ових разлога : 1. Што овде не може пи бити у опште исправке, јер предмег о коме је реч пије интендичан са оним наводима и личностима који ое у иоправци наводе. 2 Што је ово иитаљо а ц објашљељо једап конкротан случај, који служи оамо као упут и обавештеље за рад при опако појављеним случајевима, какво јо општ. писар нама са молбом за објашљељо упутио. ПГго со пи посумњати не може, да се изнет задатак пе може односити на радљу суда општине Бачинске, јер се не подудара за извнђаље, иа ни рок за извршеље пресуде и љену застарелост. Јединствено бн се могло узети то, што је узет овде у објашљељу за пример суд оиштине Бачииске. Но кад се узме у обзир та околност да смо ми у нашпм радовима и одговорима па питаља и обавошганаља употробљавали у нашнм обрачунима за разне Формуле све општиноке судове, ради неке цолине за изнете Формударе, онда се пи у коме случају не може узоти да смо ми знали да је се овако питање могло догодиги и код суда опшгине Бачинске, и за који се сада од стране суда тражи исправка, но исправка на оно што се пи у ком случају не можо узотп да со односи на предмет за који се исправка тражи. Дакло у опште ое не може ни у ком случају давати исправка са нагађањем, када у патпису стоји сво друго само не оно гато исправка жели да исправи. У иснравци се говори о Глигорију Гавриловићу, пресуда је од 23 јануара бр. 310, а у конкретном случају изнетом у 29 бр. стр. 226, налази се име Петра Марковића, датум 28 јануар бр. 4 56, дакле јасно да је све ово провизорија, употробљсна ради упута. Истина ви, председничо, ову иснравку нисге ни послали но члан суда, али ипак морамо вас известити да со иста не одпоои на предмет, који хоће да се исправља, јер чак нисмо ово питање пи добили из те оцштине, по смо исту опшгину употрсбили, као и до сада да не мећомо опо Н. У том случају када би сс овакве иоправке иримале сви општински судови могли би исправљати то, да се такав и такав спор ннје код љих ни расирављао, као гпто доиста и отоји у ствари, јор ми у нашом дисту но износимо званичну радљу по оамо формуларе и уиуте за правилан рад код општ. судова.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕ/1ЕФОН БР. 296.