Полицијски гласник

БРОЈ 35. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 10. СЕПТЕМБРА 1900. ГОДИНА 1Т. ооо ооо осо осо осо ооо осо ооо с.оо оуо осо (>уо ооо сг?р 060 ооо 0<?0 ооо с/5р обс ооо СјОО ооо осо (уу5 с/>р ооо (у?0 (у50 ооо ооо суур соо ооо оро р<у5 с.оо суур с<00 с <ОУ осо 0<90 06>0 ооо осо оео обо а<зо

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ОјОГ) СјОО ооо с <00 ооо ооо ОјОО ОјОГ) с *јОГ) (ууј (^оо обо ооо ОјСЊ ооо СјОО осо осо ооо ооо с»бо соро с/ур ОУОГ) ооо с/уо с/уо оуо 0*00 0/У2 ООО ОјОК > ОјОО с<со ОјОО ОјОО ОјОО с/ур ооо с/?о ооо ооо с»со ооо сгго соо ооо ооо соо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК* излази једанпут недељио. По потреби биће ванредиих бројева. Претилата ее шаље уредништву у Београду »Краљев трг« до Унраве града Београда, а у унутрашиости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само нреко својих командира полицијских односно погранипних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједнни бројеви »Полицијског Гласника* не продају се. Рукописи не враћају се. одо ооо осо об>р ооо ооо обо ооо ОјОО ОЈОУ осо суоо осо обо ООО сео ооо ооо ОјОО ооо соо обо осо осо с.оо ОјОО ^СЊЈ^ООрОО осо СјОО ОјОО ооо осо ооо осо осо осо ооо ооо о«ео р»ро обо осо ооо ооо 0?х) с^о о90

0ПШТЖН0КИ П00Л.0ВИ Један општински писар шаље нам овакво питање с молбом за наше мишљење: Земљоделац има кућу са плацем у селу где живи, но у исто време има још једну кућу са плацем у истом месту у пољу званом »Салаш 8 . Живи како кад хоће, некад у једној некад у другој, како му потреба за радове земљоделске изискује. Поред обе ове куће са плацевима има довољно земље, коју захтева закон као заштиту и благодејање, која му се не може узети у попис. за наплату дугова, по пропису § 471 грађ. судског поступка. Дешава се случај, да тај земљоделац хоће да прода једну кућу са плацем. Пита како ће се применити § 471 тач. 4 гр. судског поступка. Ево нашег мишљења: § 471 тач. 4. грађанског судског поступка изрично захтева и наређује да се земљоделцу заштити кућа са окућницом, која мора у себи садржавати један плуг земље, даље два вола, кола, земљоделски алат, храна за чељад, семе и остало тамо наведено, а поред тога и на сваку мушку задружну главу по пет плугова земље, рачунајући сваки плуг по 3600 квадратних метара. Овако се има рачунати и простор онога земљишта, који се назива окућницом. Овај законски пропис довољно је јасан. Све остало што земљоделац има а прелази преко овог заштитног законског благодејања, стоји под његовом слободном управом, и како он нађе за сходно може овим имањем управљати и располагати. Дакле може га по своме разумевању у домаћем газдинству и отуђити, када то за нужно и потребно нађе. Ово отуђење има своју законску процедуру: Да земљоделац може отуђити што од свога имања, мора судској власти, која издаје и потврђује тапију на продато непосредно имање поднети уверење о томе, да му сем продатог имања остаје још и оно што изрично тражи и штиги горе наведено законско наређење. Ова уверења издају општински судови. Формулар истих уверења може се наћи у нашем листу по регистру. Ова уверења пошто су издана од стране општинског суда, морају бити потврђена и од надлежне среске полициске власти, тако: да се у потврди тврди не само истинитост потписа у печата општ. суда, но и садржина која се у уверењу износи и наводи. Тек такво уверење узеће првостепени суд за исправно и приступити процедури око потврђења поднете му тапије. * * * Од једног општ. писара добили смо овакву једну судску радњу у даном конкретном случају: Пресуда Суда општине Н. као надлежног, по спору Н. Н. тежака из Н. противу масе Н. Н. из Н. коју заступају стараоци Н. Н. масе Н. Н. онд. коју као старалац заступа Н. Н. Судили су: Чланови општ. суда Због службености пута. Бележио писар Тужилац је у тужби под № 2.445 од 19. децембра прошле године тражио, да суд осуди тужене масе да му уступе службени пут за долазак у своју њиву звану а Старо село" пошто

с друге стране нема од куда у своје имање доћи, док не прође преко имања тужених маса, које постоји у истом месту, да му тужене масе накнаде 1.20 дин. положене таксе, и да му плате за дангубу 2 динара. За доказ да с друге стране не може у своје имање доћи док не прође преко имања тужених маса, увериће се суд на лицу места, а да је преко имања тужених маса и до сада пролазио заклеће се. Стараоци тужене масе не признају да тужилац Обрад има право службености пута кроз масено имање нити је се туда икада служио, а за доказ да тужилац нема право службености пута кроз масено имање, позивају се на пресуду изабраног суда од 22. августа 1890 године, која је изречена по спору тужиоца Обрада и тужених маса из које се види да тужиоцу није пут досуђен, па на основу поднете пресуде изабраног суда као јавне исправе тражили су да се тужилац од тражења службености пута одбије: Побуде: Чињеним извиђајем на лицу места доказано је да тужилац Обрад не може с друге стране у своју њиву доћи док не прође преко имања тужених маса, с тога му се по § 341 грађ. зак., тражена службеност има и досудити да преко имања тужених маса у смислу § 356 истог закона може имати право службености пута онако како је то предвиђено у поменутом законском пропису. На основу изложеног суд овај Цресуђује: Да тужене масе уступе службени пут тужиоцу преко својихимања почев са пута, који води кроз »Дебељак« па право у имање тужиопа Обрада, пут овај биће ширине три метра синором између тужених маса тако да један и по метар ширине пута да маса Н., а један и по метар ширине пута да да маса Н. Овим путем тужилац ће моћи ићи са колима, извлачити берићет, пролазити са плугом, пешице, а и стоку у порожу проводити. Тужене масе да накнаде тужиоцу плаћену таксу у 1 -20 динара, и да му плате за дангубу 1 динар. Пресуду им ову саопштити. Пресуђено 16. јануара 1900 год. № 2562 у Н. писар. (М. II.) Чланови суда. Мњења сам да се тужитељ од тражења пута одбије, пошто му такав пресудом изабраног суда није био досуђен, и што се на лицу места не види, да је се тужилац туда икада служио, и према овоме ова му је службеност застарила по пропису § 938 грађ. зак. па да ју је тужитељ и имао, а тужилац Обрад нека се обраги суду, па нека тражи службеност пута куда је се и до сада служио. Члан суда М. Т. Вујадиновић. Суду општине Н. По жалби №1 52 старалаца тужених маса противу пресуде тога суда од 16. јануара т. г. № 2362 изречене у спору Н. Н. противу речених маса, због службености пута првостепени суд крагујевачки расмотрио је акта и пом. пресуду, па је нашао, да је пресуда изречена на непотпуном и нетачном извиђању овог спора, и да с тога она не вреди по закону, на име: 1.