Полицијски гласник

290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 38

Пластично гледање није ништа друго но закључак, да дотична појава мора бити пластична, јер смо се пипањем већ толико и толико пута уверили, да су се сасвим сличне појаве показале као просторне. Али с таквим закључцима идемо ми врло далеко и не сматрамо као пластична само она тела, од којих смо већ хиљаду сличних видели, већ и она, с којима смо се први пут срели. Ја нисам још никада видео жива кита, али кад бих имао прилике, да га видим у арктичком мору, не бих ни за тренутак посумњао, да је пластичан. Али то је само вероватни закључак, па и ако би овде било сасвим апсурдно мишљење, да је тај кит од картона, ипак ствар у небројеним другим случајевима не може бити несумњива и опажач је извео више али мање погрешан вероватан закључак и оно, што је тобоже опазио, представио као несумњиво. То можемо приметити у многобројним оптичким играма. Најбоље јз да за то узмемо израде на камену. Рецимо да имамо пред собом прилично велику, удубљено издељану главу на једном камену. За гледаоца, који се метар два одмакне, та глава ће се разликовати од друге исауачено издељане главе само услед осветљења, пошто гледалац не може да оцени ону малу разлику у дужини светлосних зракова код испупчене главе према удубљеној глави. Али осветљење чини врло тачну разлику између тих глава, јер код испупчене главе су осветљене оне површине, које су окренуте онамо откуд долази светлост, а код удубљене главе баш су те површине осенчене својим другим нагибом. Кад имам дакле пред собом удубљену главу, која је осветљена с лева, ја је могу одмах видети као испупчену, само ако сам рад да представим себи, да хоћу да је видим као испупчену. Тада морам вољно или невољно замислити да светлост долази с десна, услед чега издељана глава постаје једино онда разумљива, ако је замислим као испупчену. Та је пак појава врло честа: на име ми увек уређујемо читав низ представа с гледишта извесног схватања: је ли то схватање правилно, онда је и низ представа правилан. Дакле ако схватам да светлост долази с лева, онда сам у истини видео удубљену главу, али ако сам погрешно схватио да светлост долази с десна, онда сам такође погрешно видео испупчену главу. Какве пак погрешке могу да постану из таквог погрешног схватања, у толико је теже сагледати, што или се за такво схватање никад не сазна или се оно заборави. У таквим случајевима мора се такво схватање конструјисати из података, који су дошли до знања, т. ј. мора се тек из брижљивог испитивања тих података добити сумња о њихној неправилности, после чега ће се тек тада морати покушати извести закључак, шта је дало повода тој неправилности. А кад сам пронашао, да су неки подаци неправилни, не смем застати само на томе констатовању. На име ја ћу у већини случајева моћи да непосредно откријем неправилност само код података који нису важни. Али кад дођем до схватања, које је проузроковало лажне податке, онда ћу моћи да и даље закључујем, на које је друге. можда још важније податке утицало ово погрешно схватање. 'Го је у толико важније, што ми извесним опажањима, која мислимо да чинимо, долазимо шта више до закључака, која противурече нашем искуству. Да застанемо на изабраном примеру пластичног гледања. Кад одмах по сунчевом заласку гледамо на какав ниски брежуљак према западу, видимо предмете на коси истога (дрвеће, камење, људе) просто као сасвим бестелесне силуете; небо иза истих је сунцем, које је зашло, тако јако осветљено, да светлосну разлику на њима више не може распознавати, и ма да знамо да су ти предмети пластични, ипак се не можемо отрести представе, да видимо силуете ; немамо ли никаква повода, да ту представу коригујемо, онда то и не чинимо, погрешни закључак је готов и излаже се као »опажање чула". Ми још нисмо говорили о тако званим чулним обманама. Ако останемо при томе да готово сва чулна опажања почивају само на закључцима, доћи ћемо до резултата, да о чулним обманама у нравом смислу можемо говорити само онда, кад Д°ђУ У питање саме Физичке појаве у телу. Обмана чула постоји н. пр. кад притиснемо око са стране, и померивши га, видимо двоструке слике, или кад се јако отворен шестар метне неком на горњу бутину, леђа или који други део тела, који је сиромашан у живцима, те у место два убода мисли да осећа само један. Све друго што ми називамо обманом чула, није обмана већ само погрешан закључак. Кад ја гледам кроз црвено стакло и видим да је предео црвен, онда моје око није

обмануто, а ако одиста мислим, да је предео првен, оида само погрешком нисам узео у рачун као чињеницу црвено стакло. Кад ми се пред кишу брегови учине ближи, ни тада нису моја чула обманута, ја сам само при оцењивању одстојања заборавио да узмем у обзир особину водом испуњеног ваздуха, која прелама светлост. Исто тако: ако прав штап држимо косо у води, изгледа нам, да је оданде, где је замочен у воду, услед преламања светлости издигнут у води, дакле преломљен у тупом углу; то није обмана чула, јер кад бисмо штап тако у води ФотограФисали, он би и на слици изгледао преломљен; заблуде би било само онда, кад бисмо мислили, да је штап одиста преломљен, али тада би била погрешка само у закључивању, јер смо схватали да је преламање светлости у води и ваздуху једнако. Таквих случајева има небројено много, сетимо се само свих оних ирадиација светлости, где отворениЈе површине чине се шире него тамније. Дакле црни правоугао између белих површина чини се ужи него исти између црних површина. Људи, који су обучени у црно одело, изгледају тањи него у отвореним хаљинама; подељена линија изгледа краћа него неподељена: попречно пресечени квадрат изгледа шири него виши, косо пресечени виши него шири; једноставно, при том уздуж ишпартано одело чини чо^ека већим, а сложено, попречно ишпартано одело чини га мањим, линије, које паралелно од нас одлазе (железничке шине, алеје и т. д.), чине се, као да се састају, а кад праве линије пресецају кратки, коси, паралелни потези, праве линије изгледају као да увек одлазе у сунротном правцу од тих потеза. То су дакле све моменти, у којима се не обмањују чула, већ, у којима се нема знања о дотичном оптичком закону, кад се оно, што се причињава, означава као истинито. (Наетавиће ое).

ДРУШТВА ПРОТИБУ А1К0Х01ИЗМА У РУОИЈИ Фигаро доноси у једноме од својих скорашњих бројева: Наши пријатељи Руси су практични људи. Они се не ограничавају на просто изналажење и излагање хигијенских теорија, занемарујући оно што је главно: примену тих теорија. Хигијенски прописи, једним званичним указом, добили су важност закона, и у случају када се не испуњавају, долазе строге мере и казне. Пошавши са тога гледишта, министар просвете лањске године забранио је младим девојкама, било у средњој или вишој настави да носе мидер. Искуство је доказало, вели се у решењу министровом, да је ношење мидера шкодљиво здрављу и телесном развићу, и према томе он забрањује да се у школама носи. Исти начин употребљен је у борби противу алкохолизма, противу зла које има страховите размере и неизмерне последице у руском народу. Борба противу алкохолизма тако је јака да опомише на старе крсташке походе. На париској изложби, Русија је изложила начин те борбе. Цео рат воде нарочити одбори, који носе име: »Званични одбори умерености," и чија је снага у томе што нису као у Енглеској, дело личне иницијативе, него иза себе имају државну власт. Чланови тих одбора већином су чиновници и зависи потпуно од државе која им је иа руци у свакој прилици и даје им право надзора над продајом алкохола. Сваки одбор има годишњу потпору од 50.000 рубаља. Русија има 45 окружних одбора и 7 одбора у великим варошима, поред тога на 1000 разних друштава са истим циљем, са 25.000 чланова, 6000 помажућих чланова који новчапо потпомажу све установе које иду противу алкохолизма, као сале за предавање и читаонице, чајџинице, болнице за алкохолисте, и тако даље. Различити изгледи те интересантне кампање противу алкохолизма представљени су у одељку социјалне економије рускога павиљона, помоћу ФотограФије, диаграма, планова, табла и модела. Оно што се ту не налази, а што би било интересантно знати, то је приблажан еФекат непријатељске војске, другаче рекав, број пијаница. Оно што је лепо то су панорамски модели једне нове врсте крчама које су изнашли одбори умерености. Зидови, веома високи и отворене боје, украшени су великим Фрескама које су израдили млади уметници и које изазивају у душама најгорих алкохолика стварно осећање лепоте. У сред тога украса, пуног грациозности и свежине,