Полицијски гласник

2§2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

61>ОЈ Зб

4., За потврду уговора, облигација, признаница и у опште свију иоправа у којима је вредност назначена до 200 дин. закључно • 2*— дин. 5., » потврду других расправа и писмена у којима никаква вредност није представљена као што је уговор о усиновљењу и т. д. • 2.— в 6., » сваку обзнану добошем или објавахма на захтев појединаца по динара З - — » 7., „ продају покретности лицитацијом, било за извршење пресуда било на захтев појединаца, на сваки добивени динар по динара 0-03 п в, По закону о заштити од сточиих зараза : 1., За сваки сточни пасош по динара • • • • 010 дин. 2., » пренос сточних пасоша на купца по динара 0 05 » Наиомена: Мимо ових такса општиноки судови немају права да наплаћују никакве друге канцелариске таксе у корист својих каса. II. V кориот Државе — у такоеним маркама: 1., На сваку жалбу изјављену првостепеном суду противу пресуда или решења у грађанским споровима треба подносиоци, ако немају уверење да су сиротног стања, да прилепе марке по динара 2 - — » 2., » сваку тужбу у кривичним делима иступне природе, која се извиђају и казне по трећој части кривичног закона тужбу приватних, треба утиснути марке по динара • • 2-— в 3., За сваку иступну кривицу, која се казни по званичној дужности, у случају осуде, треба наплатити од сваког осуђеног у маркама по динара 2,— » 4., » сваку иступну кривицу, која се казни по закону о чувању пољског имања (све кривице по овоме закону извиђају се и суде по званичној дужности) наплаћује се такса у маркама од сваког осуђеног по динара 2.— » 5., На све жалбе изјављене надзорним полицијским властима противу пресуда или решења у иступним делима, ако жалилац нема уверење сиротног стања, наплаћује се такса у маркама по динара 2 - -— » 6., „ сваки издати сточни пасош треба утиснути марку од динара 0 - 05 » 7., За пренос сточних пасоша накупца требаутиснути марке од сваког грла или брава по динара 0'05 » 8., За признанице, рачуне и квите, по којима се чини исплата из општинских каса, изузимајући платне признанице, треба утиснути марке по динара • • ■ 0*10 в 9., За сваки потврђен извод из пореских књига о плаћеном порезу, где су за то општински судови надлежии по динара .... 0*20 » 10., „ сваку пореску пријаву по динара .... 0*30 „ III. Општиноки судови издају без акакве таксе оледе&а писмена: 1., Сва уверен-а о сиротном стању својих грађана изузимајући случаја где су за таква уверења надлежна пореска одељења; 2., Сва уверења о пореклу домаћих производа; 3., Сва уверења и друга документа, која су потребна удовицама или деци умрлих чиновника за регулисање иензије; 4., Сва уверења и друга документа, која су потребна инвалидима за добијање инвалидске потпоре 5., Сва уверења и документа која су потребна општинским рачунополагачима за правдање рачуна; 6., Сви написи на пресудама или решењима да су извршна постала; 7., Сва уверења која се издају по наредбама државних власти; и

8., Сва решења којима се извештавају повериоци да им се дуг није имао откуда иаплатити због сиромаштва њихових дужника. Ову је таблицу израдио г. Аксентије М. Савић. секретар општине града Неготина, која је нашим прегледом нађена за исправну,услед чега је пуштамо у лист да послужи општ. писарима као помоћно срество у свима случајевима при наплати таксе код општинских судова.

П0Д УТИЦАЈЕМ ДРУГОГА од Јове Адамови^а (НАСТАВАК) „О, милостива, ако вам моје друштво не буде досадно онда ћу бити тако слободан.« „Дакле до виђења у један сат. <( Пољубивши јој руку коју ми она беше пружила и поклонивши се пред њом изађох из салона следујући служавци која ме одведе у за мене означену собу. Ушавши у исту бацих се на софу па запалих цигару, у намери да колико толико савладам узбуђење које владаше самном али ми ово не пође за руком. После неколико тренутака оставих опет цигару на страну јер ми паде на ум да није резон очекивати даму у загушљивој, пуној дима соби, па уставши са соФе стадох ходати горе доле по соби застајкујући при том с времена на време крај прозора одакле се виђаху пространа поља и њиве по којима се креташе тамо амо житно класје као таласи поврх тихог језера. Задубих се у мисли. — Боже мој, шта ти се све у току од два сата не може да измени у човечијем животу! До пре два сата изгледаше ми помисао, да ову жену освојим, као нека илузија: неиспунива, пуста жеља; жеља: а сада?... сада је очекујем у својој соби... Лепу, младу жену богатог у целој околини поштованог човека... Каква ли је то тајна сила и мизерија брачне собе која тераше ову жену у наручја мени, странцу, њојзи до пре два сата потпуно непознатом човеку? —■ Овакве и сличне мисли врзаху ми се по памети док ме из истих не трже лагана, готово нечујна шкрипа врата која вођаху из споредне собе у моју. Окретох се брзо; Елза беше лагано отворила врата, па ушавши у моју собу и затворивши врата за собом исто тако нечујно као што их је и отворила, рече полугласно дрхћућим гласом : »Хвала Богу! Морала сам рећи служавци да хоћу да легнем и да ме до подне не узнемирује.« В И тако се нађосмо на само. к Овде приповедач ућута. Његово иначе бледо мирно лице беше се сада лако заруменило, очи му беху укоченим погледом упрте на пепео који му са цигаре беше спао на сто а са којим му кажипрст десне руке махинално покушаваше да извуче некакву Фигуру по чаршаву. Видело се по свему да се је мислима сасвим пренео у доба и ситуацију о којима је причао. За столом беше настао тајац ; сви чекаху ћутећи и гледајући преда се на наставак, само се стари судија врпољаше на својој столици и машајући се у свом нестрпљењу час за чашу час за своју дувањару. У том се у једном углу гостионице, где се око једног карташког стола беше искугшо остатак гостију, иодиже на једаред галама, која прекиде тишину која беше у локалу моментано наступила. в Па што ме, брате, не зовеш?! Ни штиха не би учинио!.. Ни штиха!!" зачу се један глас који после мале почивке додаде као презриво сажаљевајући: „Е мој, брате!" — ова изненадна вика трже доктора из његових сањарија и он иастави иричање, гледајући замишљено преда се: Нека каже шта ко хоће али ја сам тврдо убеђен да је човечија душа у пркос свију теорема ипак нешто најзагонетније на свету и да нема човека, који је сам себи толико прозрео у душу а да није у стању на себи да открије с времена на време још нешго шго му је до тада било потпуно непознато. Ја сам до овог догађаја држао да потпуно познајем све своје добре и рђаве стране: своје душевне особине, страсти, наклоности и тако даље, и у ово сам био тако убеђен да сам се после првог љубавног састанка са овом женом готово уплашено иитао: Ама зар је могуће да ја такав будем.« Питање