Полицијски гласник

ВРОЈ 39

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

299

убаштињењима врши; већ све тапије које су подношене тврђене су са означеним текстом. Од пре крагког времена тај начин примања тапија на потврду преиначен је у овоме срезу тиме, што власт среска хоће, да чиновник претходно наплати 6 дин. дијурне, па онда на „лице места" продате или убаштињене земље изађе и премери. И тако све поднете тапије на потврду, — враћене су. Молим поштовано уредништво, да изволи објаснити ово: 1.) Кад у своме потврђењу општински суд јамчи: да је мера тачна, да су при мери били присутни сопственик и суседи, да тим мерењем само је обухваћена земља сопственикова и да није туђе имање измерено, и најзад, да на ово имање не полаже право нико, па ни општина ни држава српска и на послетку, да сем сопственика нема нико други ни права уживања на овом имању нити има које главе која би од порезе ослобођена била, — онда, има ли смисла, да власт ово поново мери, кад она ништа друго не тврди сем то: „истинитост потписа и печата суда општине Н. тврдим." 2.) И ако, као што веле у среској канцеларији, — постоји распис о овоме изласку чиновника на »лице места," — онда како се ово разумева, — да ли на свако место без разлике у тапији описатог имања или само на оно где је сусед општинска шума или утрина или државна шума или које манастирско имање. И кад тај распис као што се вели, одавно постоји, зашто до сада није примењиван ? 3.) Кад у овоме срезу нема ни једног манастирског имања или државне шуме, има ли смисла овом излажењу и наплаћивању дијурна? 4.) Кад власт на »лице места« изађе и премер поново учини и овај се са описом у тапији потпуно сложи, ставља ли какав додатак у своме потврђењу поред већ означенога досадањег текста. Скида ли се тиме и у колико одговорност општинских судова у односу стављеног потврђења и прима ли на се ту одговорност дотични чиновник или бивају за 10 солидарно одговорни и суд и чиновиик? 5.) Да ли се и у колико овим и оваквим тврђењем тапије одступа од законито пропиеане Форме, кад се зна: да распис није једно и исто што и закон? Све потврде које се чине код надзорних полициских власти, односно послова, који се обављају код општинских власти, чине се на основу законских захтева. Према овоме, полициска надзорна власт, увек и у сваком појављеном случају има права да се увери на лицу места о ономе стању ствари, које има да овери и утврди. Нарочито се ово има са правом захтевати од стране државне власти при тврђењу тапија, те да се увек безусловно тачно утврди оно што се тапијом и потврдом општинског суда наводи и тврди. Зато смо мишљења, да нолициске среске власти раде законски и правилно када излазе пре своје потврде на лице места продатог имања изложеног у тапији која се има на купца пренети и потврдити. Државна власт ово стање ствари тврди потписом и печатом, па је следствено, да догично званично државно лице за свој извештај о стању ствари нађен на лицу места стоји и одговорно, јер оно тврди да је све оно, што је у тапији и у потврди општинског суда, истинито. Ово је наше мишљење, а оно се утврђује и тиме што постоји и распис о поступању при оверавању потврђења код општ. судова. * Општински писари обраћају нам се са оваквим питањима. Суд општине голубовачке узима слободу учтиво замолити то уредништво, да му изволи што пре детаљније протумачити и објаснити ово: Један земљоделац као пореска глава тражи од општинске власти да му изда уверење о томе, да има пег дана орања и кућу са окућницом од једног Дана орања рачунећи сваки дан орања у 1.600 квадрат. хвати, те да би могао извесно своје земљиште продати. Мерење хватом престало је и уведена метарска мера са којом се данас сви служимо, и према томе : Може ли општинска власт издавати таквом потражиоцу уверење и рачунати му један дан орања у 40 ари односно 4000 квадр. метри или му рачунати један дан орања као један ланац земље у 57 ари и 50 квадр. метри односно 5.750 квадр.

метри а старе мере — квадратне хвагове — предвиђене § 471 грађ. суд. поступка прећутати. Наше је мишљење да се један дан орања има рачунати тако, да заузима простор од три хиљаде и шест стотина квадратних метара и према томе тако треба у уверењу означити: да продаваоц има сем продатог имања кућу са окућницом од један дан орања и пет дана зиратне земље рачунајући сваки дан по 3600 квадратних метара. * Један општински писар обраћа нам се са оваквим питањем. Треба ли за уживање једном земљоделцу воденица, коју он, кад се укаже потреба, хоће да прода, и том приликом треба ли њему да остане земље за уживање, колико то тражи § 471 судског грађ. пост. да би могао купцу на њу издати тапију, Ово сам' принуђен питати због тога, што приликом уступања тапија од оваквих воденица неки првостепени судови траже уверење од надлежног суда и општ. одбора, да продавац има 6 дана ораће земље за уживањ е; а неки пак првост. судови то не траже већ и без тога потврђују тапије, узимајући да § 471 суд. гр. пост. не даје на уживање земљоделцу воденицу. А.ко овакав продавац нема сем овог продатог имања, онолико колико § 471 грађ. суд. поступка за земљоделца тражи, онда му је забрањено отуђивање, јер § 471 тач. 4 нигде не наводи какво имање мора бити, но му штити кућу, окућницу и пет дана зиратне земље на сваку главу са осталим благодејањем. А.ко овога нема, не може бити ни речи о отуђењу.

П0Д УТИЦАЈЕМ ДРУГ0ГА од Јове Адамови$.а (нАСТАВАк) Е људи, од тога дана престадох бити свој господар. Већ трећег дана после нашег првог састанка у Гринвалду — ја бејах баш као асистент дежурни у одељењу за породиље донесе ми једна од милосрдних сестара које беху ту на служби, једно писамце, које јој један динстман беше предао за мене, са примедбом да ме је тражио у мом стану. Радознао да видим ко то мени пише, оставих болесницу коју баш беху спопали болови, па отворих писмо. Беше од Блзе. У истоме ми јављаше да ме очекује у соби број 14 на другом спрату хотела »Саксоније®, и да одмах дођем, јер мора у три сата да се врати дома. Погледах на часовник: једанаест сати. Шта да радим ? да напустим клинику без замењеника не смем, а замењеника немам. Обратих се милосрдној сестри за савет али и она не знађаше никакав излаз. Срећом се сетих да мој колега а Елзин рођак, Ото, обично у то доба чита новине у каФани »код Клинике" и ја га потражих телеФоном. Он беше доиста тамо; келнер га позва на телеФон и ја га замолих да дође одмах на клинику да ме замени, јер морам ићи једној болесници која ме очекује. Он ггристаде, и ја, и не сачекавши га оставих клинику, седох у некаква кола па управо у хотел »Саксонија 8 . Елза ме дочека као да се годинама нисмо видели, и онда настадоше опет оне исте страховито страсне сцене као и у Гринвалду. У пола три по подне растадо смо се, ја малаксао и изнурен а она ведра и весела. Тако је то ишло неких шест месеци. Сваки четврти пети дан долазила је Елза под ма каквим изговором у варош, одседајући час у један час у други хотел, и не водећи рачуна о томе да ли ја могу или не могу доћи на састанак. Ма да сам био уверен да ми ови састанци поткопавају здравље и нервни организам, и ма да сам од њих услед тога у потаји зебао, ипак ме иикаква сила није могла задржати а да не одем, чим би ми момак донео Елзино писмо. Елза, којој је пало у очи како ја после сваког састанка изнемогнем, стаде ме наговарати да се поткрепљујем коњаком и јужним вином, које ми је она потајно и пуним корпама шиљала у стан. Ма да сам као лекар знао колико је употреба коњака и тешких медицинских вина после таквих напора убиствена, ипак се дадох наговорити, и наскоро ми шери и коњак постадоше неопходно нужни. И тако иосле четири месеца бејах већ по готову пропао човек: блед, испијен, нервно са свим изнурен и до крајности раздражљив. Према мојој лекарској служби на клиници