Полицијски гласник

БРОЈ 41. У ВЕОГРАДУ, НБДЕЉА 22. ОКТОБРА 1900. ГОДИНА IV. СЛО ООО О&О СЛО ООО ООО СЛО С^О С<00 ООО ООО ОЈОО ООО С<ОП С<00 ооо с<00 С»О О С<ОР ООО ОСО ООО ООО ООО С/УР С<ОР С^> С<ОР С«ОС> С.ОО С/УР С«00 ООО С.ОО ооо ооо ооо ооо 0*00 ООО &оо С'Јрњ ООО ООО С/У ООО ООО 'УУД ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с уу, ООО С<ао С^о СДО, С^о СОО С^О С^О С^Д СДО С^о С^О С^о ООО С^о С^О СДО С^О С^о С/>0 090 СОО сг>С С/УР ОУО с/>р 090 С<?р с>00 ООО С«ОР с<00 ООО СДО С.ОО СДО ооо ооо ООО ООО ООО ООО СгОО с«оо соо соо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг* "до Унраве града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, упитељима, званичницима, општннским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима, годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу претплатити само преко својих командира полицпјских односно догранипних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годншње 24, нолугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника <,: не продају се. Рукописи не враћају се. О60 ОСО 060 0/ ј К О ј СЛ : Обо С//Р Обс С^ј С<у: ООГ> О&О СДС 050 С*/Р ООТ .С/УГ е/А СУХ- ООО О»0О ОДЈО ОУГ О ј ОО ОСОрОО С6С С/^О 050 ОбО ОбО ооо Обо ООО 060 ООО О ОО О ОГ) О ј ОО о со ОбО ООО ОбО осо ОбО ООО ОбУ? ооо осо

САСЛУШАВАЊЕ (нАСТАВАК) На убедљив начин потврђује се то једном друштвеном игром, којом се обично забавља омладина по кућама и при којој се (потребно је да свега једно или двоје буде посвећено у ствар) испод стола додају извесне безазлене ствари: комад мекана теста, ољуштен влажан кромпир, у који се забоду кратка дрвца, мокра, песком напуњена кожна рукавица и т. д. Сваки, ко добије један од ових предмета у руку, не могавши га видети, помисли да је ухватио неку гадну животињу, те баци ствар од себе. Он је чулом пипања оназио само влагу, хладноћу и покретност, дакле најгрубљу карактеристику представе о животињи, машта је допунила кретања, и тако до мозга је дошла представа о животињи и т. п. У ову врсту представа с помоћу чула пипања долази и једна врста преноглења извесних осећања пипања. Кад н. пр. у близини места где седим јуре мрави, ја одмах осећам, да ми они гмижу испод одела, а кад видимо неку рану или чујемо некога како је описује, доста пута осећамо болове на дотичном месту сопственог тела. Само се по себп разуме, да то код сведока узбудљиве природе може довести до великих обмана. Ка овој тако рећи несамосталности осећања пипањем долази још та околност, што код истога пресуђујемо више по релативном но код другога. Ми осећамо да је подрум зими топал а лети хладан, јер опажамо само разлику са спољном температуром, а кад једну руку туримо у врелу а другу у хладну воду а за тим обе у млаку, тада једна рука осећа да је топла. У нашем саслушавању долази врло често реч о осећању, те према томе увек ваља имати на уму непоузданост истога. Односно укуса и мириса имамо да напоменемо, да исти не само што су услед болештина доста пута покварени, већ да чак ни код нормалног човека не можемо бити с тиме на чисто, пошто их је немогућно контролисати. Укус и мирис играју у животу мању улогу него гледање и слух; ми до душе можемо свакога упитати или се сами о томе објективно уверити, да ли он добро види или чује, али би потпуно бесциљно било нитање, да ли има правилан укус и да ли добро мирише, јер се истинитост његовог одговора не може испитати. Осем тога код укуса и мирисања има сасвим чудних причињавања. Кад н. пр. неко јело према његовом изгледу сматрам за слаткиш, докле је то у ствари усољ.ено месо, онда при кушању не само пгго нећу осетити његову праву природу, већ просто неки гадан укус. На име представа о слаткишу помешала се тако с правим укусом сланог меса, као да су оба та јела истински измешана. Односно чула мириса имамо у главном да кажемо, да су појмови о пријатном и непријатном врло различиги. За некога је врло изврсан мирис гњилих јабука, а - за некога одвратан. Има жена, које се намиришу таквим мирисима, којима просто смрде за многе мушке. Неко воли лук, а неко тај мирис не може никако да сноси. Осем тога и оштрина мирисања различита је код појединаца. Има људи, који њањуше мачку у соби, који познају одело по његовом мирису, докле други не осећају ни најјаче мирисе. Вазкно је да наиоменемо још и то, да после коју де-

сетину годинама можемо познати мирис, који смо један једини пут осетили, и да нам тада излазе верно пред очи све слике, које су опажене тада с оним мирисом. То може бити од врло велике важности при сећању сведока. Палћење Други моменат у духовном животу сведока јесте његово памћење. Памћење је у опште тако значајно и састављсно и начин његове делателности тако различит, да иследник просто не може довољно да проучи његову природу. Функција памћења је, као што Форел вели трострука: 1. оно што се доживело мора учинити утисак; 2. тај утисак мора се обновити; 3. тај утисак мора бити идентичан с оним што се доживело. »Кад сам ја к , вели Форел, »јуче први пут у мом животу видео белог медведа па данас на њ мислим, то је : 1. медвед учинио на мене утисак; 2. ја сам медведову слику у себи репродуковао; и ја сам 3, идентичност јуче виђене -слике утврдио с данас репродукованом сликом.® Тим примером је одиста све речено, што се у овом случају има рећи о делателности мозга, и ми још имамо само да утврдимо, шта се постизава с појединим функцијама. 0 правилности опажања већ је говорено. Од њега наравно најпре зависи правилност осталих Функција и правилност репродуковања. Друга делателност је она репродукције. Њена правилност зависи само од тога, у коликој се мери (добро или рђаво) опажено репродукује и како се постале празнине допуњују. Та допуњавања могу се правилно извршити само с помоћу аналогије или створити грешке представама уобразиље, или празнине могу остати сасвим неиопуњене. Само унеколико касније но ова друга функција ступа у дејство констатовање идентичности између опажања и репродукције. Према успеху тога констатовања наступа већа или мања сигурност у тврђењу. Останимо при Фореловом примеру: Прва Функција зависи од тога, с каквом сам тачношћу и каквом правилношћу ја посматрао белог медведа. Друга Функција, Функција репродуковања, даће слику сасвим коректно или с празнинама. Рецимо н. пр., да сам ја слику белог медведа потпуно коректио репродуковао, само нисам знао, да ли је и какав је реп имала животиња. Ако из целе конституције ове животиње изведем правилне закључке, онда ћу и ту празнину правилно испунити, докле се погрешним представама може животињи додати неки неправилан додатак. Али ако не буду ни правилне аналогије ни погрешне уобразиље, онда празнина остаје отворена: ја се просто не сећам, да ли је животиња имала и какав реп. Кад је репродукција довршена, онда почиње утврђивање идентичности између обе слике, и тада зависи од оштрије или лабавије критике у колико се дешава или не то утврђивање идентичности. Ове три Функције мораће иследник у сваком важном случају држати строго раздвојене, кад сумња, да памћење сведока није верно. Је ли рад иследник, да уопште испита, где је грешка у памћењу сведока, извесно је да неће доћи до циља, али ће му то у већини случајева испасти за руком, ако се упути за сваком поједином од те три поменуте Функције. Он