Полицијски гласник

314

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41

ће дакле испитати, колико је трајало опажање, како је и под каквим се околностима исто десило, у кратко он ће се, изузимајући правилност, уверити о дубини и поузданости импресије. За тим испитује пак репродукције, а нарочито испуњавање празнина, док напослетку не дође дотле, да буде реч о догађају код утврђивања идентичности слике утиска и слике репродуковања, на име онда, кад иследник буде са сведоком јогп који пут предузимао рад око подударања обеју слика, мораће се готово увек враћати на учињену грешку. Не треба мислити, да такав рад одузима време. Свакако да се много мање утроши времена, кад се прави ток ствари утврди с мало више труда, него кад се залута, па се '"морају саслушавати небројени сведоци узалудно или на погрешном основу. Свесну функцију памћења треба разликовати тачно од несвесне, која игра много већу улогу но што ми обично мислимо. Енглески научар Леве врло је добро илустровао Функцију несвесног памћења једним Физикалним примером: Кад на бео табак хартије, јасно осветљен сунцем, метнемо кључ, па га за тим дигнемо, а за тим хартију оставимо на мрачно место, слика кључа изићи ће нам пред очи, и ако тај табак хартије после дужег времена погледамо. Тако исто дејствују доцније и рећања у нама и дају нам повода за извесна делања, ма да она нису потпуно крочила преко прага свести. Форел вели: Кад ја, удубљен у неко философско питање, обилазим бару, учинио сам извесну количину реФлексија, и не опазивши их. с< То је по нас од велике важности, јер ми само тада појимамо поступак људи, кад исти несвесним памћењем објаснимо. Али ми често чинимо грешке, што исто не узимамо у рачун, или што у опште заборављамо да то постоји, или што не познајемо животне навике дотичнога те се не можемо ни најмање у исте удубити. Тада нама звони сасвим невероватно, када неки човек сасвим друкчије Функције но што је наша хоће, да је несвесно учинио ствари, за које би нама било потребно тачно размишљање. Према томе је безусловно потребно најпре бити на чисто с тиме, какве навике у животу има дотични, јер само тада можемо да оценимо могућност и степен поузданости неког несвесног акта памћења. У опште се може рећи, да је несвесно памћење најпоузданије, јер се оснива на дугом низу искустава. (Наставиће се). — . »»- тт ОПШТИНОКИ Д0С10ВИ Од једног општинског писара добили смо ово питање са молбом за наше мишљење. Законодавац је хтео, да земљоделцу својим благодејањем обезбеди покретност именовану у § 471 тач, 4. па поред покретности и непокретну имаовину од 5 дана орања, било под гором, воћем или виноградом, заједно са необратим њеним плодом, кућом и окућницом од једног дана орања. Како овом законском одредбом није прецизно одређено, да ли се ово благодејање законодавчево односи и на сваку пореску — задружну — главу, т. ј. да ли се на сваку задружну главу има од пописа ослободити покретност, именована у првом ставу тач. 4. пом. §, или само на старешину задруге. Одредба § 471 тач. 4. грађ. судског поступка довољно је јасна, која као благодејање прецизира кућу са кућним плацем од један дан орања, и на сваку порез плаћајућу главу по пет дана ораће земље, према чему се ово благодејање не распростире на самога старешину, но и на све остале задругаре, чиме је законодавац све као земљоделац да заштити. Ово благодејање није дато само инокоснику но у опште земљоделцу, па ма колико задругара у задрузи буде. * * * Код једног општ. суда био је овакав случај: I. Н. Н. из Н. предстао је суду и на протоколу № 1154 изјавио: да је сазнао, да Н. Н. из Н, јавно говори да му он дугује извесну суму новаца по некаквој облигацији, па је молио, да суд^дстог позове и саслуша: има ли заиста каква његова облигација у рукама Н. од кад је и каква и од колике вредности та облигација, па га о томе извести. II. Позват Н. Н. на протоколу № 1155 изјавио је, да се код њега заиста налази облигација молиочева, коју му је вели

издао 28 марта 1891 године, и која је снабдевена са три писмена сведока, а у вредности је 48 дин. са 12°/ 0 год. интереса. III. 0 овоме суд је известио Н. Н. који је под 29 мартом тек. године на протоколу № 631 поднео тужбу у којој пориче ову облигацију, и тражио је, да суд одреди рочиште на коме да извиди овај спор, изузме од туженог облигацију и донесе своју пресуду, има ли тужени по њој ираво наплате или не. IV. Суд је позвао туженог и узео од њега реч на протоколу № 1121 у коме је тужени казао да се код њега налази тужиочева облигација у вредности 48 динара, од 28 марта 1891 год. а све што даље буде имао казати, учиниће то на рочишту. V. По овоме суд одреди рочиште на дан 27 јуна тек. године на које су дошли парничари и тужилац оста у свему при тужби, тражећи да суд одбије туженог од полагања права на наплату дуга по тој облигацији, пошто му је, вели, он није издао, а кад би му заиста што дуговао, издао би му онакву облигацију какву прописује § 192 грађ. суд. поступка, пошто је неписмен. VI. Тужени је пак изјавио: да тражи да суд тужиоца осуди по поменутој облигацији да му плати 48 динара главнога дуга са 12°/ 0 год. интереса, по обвези као и парнични трошак 16 динара, но није поднео уверење о пријављеном интересу. Суд је нашао; Да овде постоји изазивачка парница — § 346 грађ. поступка, за коју налази да је надлежан пресудити је, кад јој вредност не прелази суму одређену § 6-тим истог закона, па је исту и пресудио, тако, да тужени Н. нема право нанлате, по облигацији тужиоца Н. у 48 динара са 12°/ 0 год. интереса по истој, и осудио туженог на плаћање таксе. Разлоге своје суд је мотивисао овако : кад су и тужилац и тужени пристали на данашњем рочпшту, да им се овај спор одмах и пресуди — § 348 грађ. суд. поступка, суд упуштајући се у пресуђење налази: да поднета облигација од 28 марта 1891 године, није меродавна за доказ дуга туженог Н. противу тужиоца Н. за то, што није онаква какву тражи § 192 грађ. поступка. Важност ове облигације суд цени по закону који је у време њеног издања постојао — §§ 199 и 192. грађ. поступка. По жалби одбијеног Н. првостепени крушевачки суд, поништио је предњу пресуду, за то: што је нашао, да општин. суд није належан да суди изазивачке парнице, јер је за то по §§ 27 и 346 надлежан само првостепени суд. То једно, а друго и за то што тужени Н. (Сопств. облигације) наплату и не тражи, а суд је пресудио да он то право изгуби. Нека општински писари овај спор проуче и нека нам одговоре на ова питања. 1.) Имају ли општински судови у начелу — право судити и расправљати изазивачке ларнице, до суме одређене у § 6 грађ. пост. или не? — ако не — са којих разлога? 2.) Је ли пресуда општинског суда по мишљењу уредништва правилна, или је заиста неправилна и у чему ? Ко буде правилно одговорио на ова иитања објавићемо у листу. * * * Један опшгински писар упутио нам је ово; Упутство о издавању-сточних пасоша гласи : Сточни пасош, као уверење о својини, у њему означене стоке вреди годину дана. Ово се наређење не практикује подједнако код општинских судова у опредељењу овог рока. Код неких се овај рачуна од дана кад је први пут пасош од власти издат првом сопственику и ако је исти пасош пренесен на купца и по истом стока прешла у својину другог лица а не првог које је пасош од власти први пут добило. Код неких опет рачуна се овај рок од дана када је на купца пасош пренет па за годину дана. Пример : Милан Савић из Н. добио је сточни пасош од општ. власти за 1 вола датиран 26 јула 1899 год. Истог вола са истим пасошем продао је 29 јуна 1900 год. Н. Н. теж. из Н. купац овај кад је отишао код општин. суда 29 јула ове год. да исти пасош продужи о здрављу стоке и унита да ли није прошао, општински му суд пасош продужи и казао му да