Полицијски гласник

334

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 43

-1718 године, докле међутим има исто-

шест месеи , , Л / 1 се то десгјг Госп^ а д \Ј е та Ј на полици]а званично постоЈала као мало поД^^ ЦИЈе ^° Ш ° Д 1667 ' године У Француској. г ^ јЈ . ' ^ | око допирало је свугде. па и у најскривејјј'4 аЛ ^ с е , ако Ј е његова строгост била прешла у покоји с хвалом помиње и његова правдољубивост. га ни овог^ тако ђ е се °сећала потреба за тајном попполужи • -'® 3 » К0 Ј И Ј е 1762 год. постављен за шефа париске Ако м ^ игао Ј е та Ј н У "олицију на највиши степен, али у I изложио је презирању, јер никад дотле свет није ако тајну полицију као у то доба. Он — 8аг1лпев је тада једном делу становништва, да други шпиније Т1 ошто ј е много расипао и огромно се обогатио пошто а Луј XVI, пошто је дошао на престо 1774 године за од к ра мрнарице, за које је место опет до крајности неспои д ,оио. А на његово место за шеФа полиције би постављен Д 0Л с* веома олаг и праведан човек, коме се има захвалити ско Јљшање казнених завода париских ; и који се за све време о, да изворе злочина и очајање сиротиње пре да ублажи ^Тказни. На захтев царице Марије Терезије, Леноар је на2о, интересантно дело: »БеЂаП виг дие1циез е!:ећН88етеп1;8 с1е Раг18 сс

онда

све

јЈа уШе

(Париз, 1780 г.); а када ]е за време ве^з_револуци]е морао Француску напустити, ступио је у руску злужбу али се 1802 године врати опет у Француску, где је 180" год. у крајњој сиротињи завргпио своје последње дане. Његов поеледник постао је 1784 године 1*есГ03Пе, који је, и ^Ћлад човек, стекао лепа гласа приликом сензационог пронесрећнога Са1а8-а, али је у толико мање разумевао поЧдију. \ За време директоријума обнови се понова тајна полиција је револуција била уништила. А нарочито је она стекла лности, када 1799 год. Гоисће (Фуше) постаде министар полиције. Али после чувеног 18 бримера она стаде бивати опасном и задавала је не мале бриге првом консулу Наполеону Банапарти, тако, да је овај био принуђен основати тајну конир13->-т10лицију — соп!:героПсе — која је пазила на Фушеову "■Чу. у децембру 1802 год., пошто је Фуше смењен, по0 -ЧЈЈешла под министарство иравде, а тајна полиција пс " )уги задатак, којом је тада управљао Зауагу. тре ком превлашћу, прешла је тајна полиција и у цајс^ тим се ширила све даље, докле је у Италији ђен,

ч

\

уведена још у почетку револуциЈе. Најсгрожија том ^<г'Ј па - полиција у некадањој ВестФалској Краљевини. к |ено!' мира и ње је нестајало, али је ипак доцније ^-<^след демагошких интрига у по неким земљама понова заве;ена. Једино Енглеска од свих осталих држава није никад имала солитичку тајну полицију. За време ресторације тајна полиција опет је била захватила дубока корена у Француској а нарочито за време режима УШе1е-овог министарства, као што се то може ценити по делу које је наттнсано на основу званичних аката: „1јте појг с!е , М. М. Вшауаи е! Ргапсће!", ои герег!;о1ге аГраћаће^ие с!е 1а роНсе ро1Шдие а (4. св. Париз, 1829.). Далеко бисмо отишли, а није нам ни намера да опсежно говоримо о тајној полицнји. Овде смо хтели изнети једну историјску белешку о развитку и првом почетку тајне иолитичке полиције. У једном од идућих бројева вратићемо се понова на ову тему, јер.она је сама по себи и сувише тајна, па би с њоме требало упознати и шире кругове, који ће нема сумње бити за то, да се политичка од криминалне тајне полиције и код нас — ако се мисли увести — одвоји. За сад оволико. |_.

П 0 Т Е Р А «► Пешу Ђукића, тежака из Црног Врха, среза нишавског, окр. пиротског оптужила је Управа Државиих Монопола тужбом Кр. М. Бр. 5133 ове год. због кријумчарења ствари. Па како је Пеша још у 1898 год отумарао незнано куда и није се могао до сада пронаћи, да се по његовој кривици узме на одговор, начелство окр. пиротског актом Бр. 8729 моли све власти да именованог Пешу живо потраже у своме домашају, па нађеног њему стражарно спроведу, у противном да одго;оре о непроналаску. Пеши је 30 година, омален, у прсима

широк, у лицу бео, уста умерених, бркова малих — плавих, нос правилан, очију плавих, обрва црних, косе смеђе, без особених знакова. УБр. 25.985. Сима Достић, бив. хајдук из Глоговца, среза деспотовачког окривљен за извршено разбојништво над Сретеном Јовановићем из Лешја у ср. параћинском, сазнав за тражеше побегао 24 пр. м. незнапо куд. Сими је 30 година, висок је, танак, уопште плав, лица бледа, брија се, бркова плавих, повеликих, танких. Од одела имао је на себи уске чакшире у виду панталона, копоран са гајтанима, на глави астраганску шубару а на ногама куповне грађене опанке и дуге шумадиске чарапе. Начелник среза деспотовачког депешом Бр. 10908 моли све полицијске власти да Достића у кругу своме живо потраже и са нађеним надлежно поступе. УБр. 26149. Варалице, 25 овог месеца, у 11 часова пре подне, дошао је један младић, од 22—23 године, средњег стаса, уопште смеђ, имао је на глави грао шешир мекан са црном пантљиком, малих смеђих бркова, пун, у оделу немачком грао боје, и тражио стан код Катице жене Младена Илића, калдрмџије у »Скадарској® улици бр. 31, па кад је видео стан и чуо цену отишао је са обећањем: да ће се поново вратити и стан узети. У 6 сати по подне истога дана, дошао је у исти стан други младић, стаса повисоког, уопште црномањаст, црних бркова средње величине, сувоњав, стар 23- 24 године и рекао Катици, да га је његов друг, који је јутрос гледао стан, упутио у цељи да преноћи и с тога се са овом погоди за једну ноћ, за 0'50 дин. и по угврђеној цени отишао је, а у 8 часова исте вечери дошао и преноћио. Изјутра 26 ов. м. кад је устао, оставио је свој стари капут, црн и сако и шешир црни мекани, а обукао цео пар одела половног другога кирајџије Катичиног ЈКике Маторчевића, једне ципеле, шешир и џепни сахат, па умакао. Одело је црно сако, шешир црни мекани, а сат сребрн. После његовог бегства долазио је опет онај први и тражио га, па кад је видео, да је отишао и он је отишао. У овоме времену није била још крађа примећена, а од тога тога доба нема ни овог погођеног кирајџије. Кварт дорћолски актом Бр. 13982 моли а Управа града Веограда актом Бр. 26204 наређује потеру за овим варалицама и позивају свакога ко би имао шта да каже о њима.

0 Б 3 Н А Н А На дан 26 окт. т. г. на савском пристаништу у Шапцу избацила је река Сава један непознат леш оваквог изгледа: леш је мушког иола, дечко од својих 15 година, дугачак 135 с. м. У води је морао бити од пре две недеље дана, зато је изложен трулежу, тако, да се не могу распознати никакви спољни знаци, сем што су му зуби десни доста јако напред изнети, тако да су се они у животу морали увек ћидети. Коса на глави тамна је и подугачка. Од одела има на себи: једну белу кошуљу од сурог сељачког платна, прслук тамно плав, чакшире — панталоне убране око појаса, боје сиве, а на коленима продрте. На ногама нема ништа од обуће. Ово је одело све скројено по Форми и облику какво носе Сремци око Саве, те према томе биће да је ово леш неког дечка из Срема. На основу § 61- крив. пост. начелство окр. подринског ово објављује ради знања сродника овог ненознатог леша, с тим, да је над лешом извршена лекарска секција, којом је констатовано, да смрт није дошла услед наеилних повреда већ услед утонљења у воду. Леш је сахрањзн у шабачком гробљу, а одело с леша налази се у музеју овог начелства. Из канцеларије начелства округа подринског,31 октобра 1900 № 17.7766 Шабац.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ и 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Решења на задатке из броја 4 1. ниомо могли донети у овом броју, јер и при завршетку листа стигоше многи одговорн од општ. писара. У идућем броју донећемо их.

■"- Л ВД]А КРАЉ. СРП. ДРЖАЗНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ! - ТЕ/1ЕФОН БР. 296.