Полицијски гласник

БРОЈ 43. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. НОВЕМБРА 1900. ГОДИНА 1Ј. с«оо с«оо ооо ооо аоо с«оо соо ооо аоо аоо ооо соо ооо ооо ооо ооо ооо ооо с«оо ооо с<ок с«оо с«оо ооо с«оо оор оур ооо с«оо с-оо с^д с/у? едо ооо &ок ооо ооо ооо с«оо с«оо аоо с^г с«оо ооо осд ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊК <УУ> <УрО Сп&о ООО С<РО С«ОС ОРО ООО С«РО С/ЈГ> ОЈОО СЈОО с«00 СОО ОЈОО С»РО С.ОО 0X75 (У9С ОбО СОО ооо (у/: С/УР соо ооо ОбО С/У^ СОО О*5С сло с«оо ооо с«о^ С.ОО ОУ о?о сг>о С/УО с/у? ооо соо С/УЈ ооо ооо сдс с<^о суро

<ЉУБ, ОБРАДОВИЦ НАЧЕЛНИК III КДАСЕ ОКР. КРАЈИНСКОГ Правни Факултет свршио је на нашој Великој Школи у Београду. Године 1880 добио је прво указно звање, поставл>ен је за писара III кл. нишког првостепеног суда. Затим је аванзовао овим редом: 1882 за писара II кл. истог суда; 1883 за писара I кл. среза драгачевског; у почегку 1885 за секретара ужичког начелства, а на измаку исте за начелника среза драгачевског у бив. чачанском округу; 1886 премештен је за начелника ср. космајског, окр. београдског; 1888 за начелника среза краљевског; 1889 за начелника ср. златиборског, а на измаку ове године положио је испит адвокатски и упражњавао је адвокатски рад од '24 октобра 1889 до 18 новембра 1897 године. У години 1897 г. Обрадовић је поново ступио у државну службу као књиговођа II кл. пореске управе при министарству Финансија, а 1898 добио је I класу у истом звању. У 1899 постављен је за судију при првостепеном суду за варош Београд. Ове 1900 год. постављен је за нредседника прокупачког нрвостеп. суда а августа месеца за начелника III кл. крајинског округа где се и сада налази. Г. Обрадовић је добар и као старешина и као друг због чега је увек уживао поштовање потчињених, поверење претпостављених, а симпатије код другова својих. САСЛУШАВАЊЕ (НАСТАВАК) Један човек, бивши војник, кога сам ја познавао као врло разборита и мирна, ћуталицу и озбиљиа, причао ми је у јутру после неке железничке несреће, која се десила јучерашњег дана после подне и које је он био очевидац: како је морало бити мртво на сто људи; он је сам, кад је изишао из једног у пола смрвљеног вагона, видео многобројне човечје главе, које су точкови раставили од тела, како се котрљају низ железнички насип. Међу тим у истини погинуо је један човек

услед тога, што су му згњечене груди, пет људи је рањено, а све друго био је резултат узкасом узбуђене маште тога иначе мирног човека. Приликом исте железничке несреће показало се у осталом једним другим случајем, шта се у ужасу може чути и видети. Један нивар, човек херкулеске грађе у најбољим годинама и извесно без нервозе — беше такође искочио из једног раздробљеног вагона и трчао је преко поља читаве три четврти сахата до удаљене варошице, јер је чуо и видео, да га Фукћући и брекћући јури преко поља локомотива искоченог воза. Овај човек је услед свог уображења тако трчао, да је добио запаљење плућа, услед кога је после неколико месеца умро. Довољан доказ, да је његово уображено опажање било одиста врло јасно и пагнало га на то најнапрегнутије трчање. Пре кратког времена донели су немачки листови саопштење, да се неки чувени обијач по имену Гудор ослободио из једне норвешке тамнице тако, што је приликом једне шетње јурнуо на надзорннка. Овај је у Гудоровој руци спазио нож и утекао. Гудор је учинио то исто. Кад је доцније опет ухваћен и затворен, доказало се тачном истрагом, да је он на надзорника замахнуо једном харингом, коју је смртно уплашени човек сматрао за дугачак нож. Слична опажања учинио је извесно сваки од нас на себи или на другима, али ја мислим, да би то било од мале вредности за нашу ствар. У свима испричаним случајевима погрешка се сваки пут по посмагрању доказала. Ако је више лица посматрало једно исто, а једно од њих учинило неко чудновато опажање, оно је већ сумњиво. Дакле, кад је више лица учинило извесно опажање, лако је контролисати њихову истинитост; међу тим код једног лица то је врло тешко, управо немогућно. Да се у овом правцу не би поткрале грешке, најбоље је да се приликом саслушавања таквог сведока оцене околности, у којима се налазио, н. пр. у каквом је стању био, да ли узбуђен и т. д. Међу тим круг „узбуђења" мора се још већма проширити: узбуђење не мора бити тренутно. Сведок се може, услед прилика, које на њ утичу, налазити дуже времена у узбуђењу. Ја сам у том правцу имао један важан доживљај, који није криминалне природе, али који ме увек опомиње да се не затрчавам у поклањању вере таквим стварима. Једно сељачко момче, које сам познавао дететом и знао да воли истину, било је дошло први пут у свом животу у велику варош и врло живо ми причало о чудноватим доживљајима тога дана. Највећи утисак учинила је на њ једна путујућа менажерија. Он је причао о појединим животињама, описивао је како их хране и шта с њима раде укротитељи. На послетку је дошла једна огромна змија, која је јурнула на једног лава и хтела да га прогута. Тада су дотрчали многобројни голи дивљаци, ухватили се у коштац са змијом и убили њу и лава. — Објашњење овога врло је просто: пајпосле описана сцена била је представљена на једној великој слици, која је била обешена с поља на менажерији, као што то обично виђамо на свима менажеријама, које путују из места у место, а чему је циљ, да се намами публика да гледа. Сељак је тога дана у вароши видео толико нових и чудноватих ствари, да му се та представа учинила као са свим могућа, а кад ју је причао, бојадисана слика прешла је код њега у истину и он је оно што је видео причао с највећим уверењем као да га је доживео. Био је још један сличан случај. Један интелигентан, добро ситуиран сељак причао ми је једном, кад је имао посла код суда, да га је наш судски лекар на чудан начин излечио од глувоће. Лекар му се загледао у уво а за тим с великим трудом извадио једну велику црну бубу у појединим деловима и показао му је: ту су били и глава, и тело, и ноге, и он је