Полицијски гласник

330 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 43

сад излечен од глувоће. Ја сам по том питао лекара како је учинио то чудо и дознао сам да је он сељаку просто извадио из ушију велику количину ушне масти. Сељак је због своје глувоће био као убијен, за време операдије преплашен и на послетку врло радосан, тако да се тим наизменичним све узбудљивијим расположењем може објаснити то уображење. Дакле то није била лаж, већ погрешна аперцепција. Неправилна послатраља услед новреда на глави Особито пажљиви морамо бити, кад саслушавамо сведоке, који су претрпели тешке повреде на глави, а то је случај који често имамо и који је у толико важнији, што је повређени по правилу најзначајнији, доста пута једини сведок. Овде је пажња у толико потребнија, што ни лекар не може никад с поузданошћу рећи, да ли је повреда имала утицаја на душевно стање сведоково. Питање о различитим „центрима" није још никако коначно решено. У књижевности се о душевним поремећајима приликом повреде главе наводе небројени примери. Тако вели Холанд у својој »Меп^аЈ-раШоЈоду« како је једном услед прекомерног умора заборавио немачки. Хирург Абркромби пао је једном с коња и повредио се на глави. Пошто на лицу места није било лекара, наредио је све што ]е било потребно око увијања и неге, али је био тотално заборавио, да има жену и децу. Карпентер прича, како је једно дете услед пада на главу било три дана онесвешћено. Кад је оздравило не беше изгубило ништа од свега што је научило, али су потпуно ишчезла сва музичка знања. Да испричам сад случај с једним сељаком, који је идући на вашар нападнут, тешко повређен и отет му новац, којим је хтео да купи краву; кад је тај човек сутрадан по делу испитиван, био је при чистој свести и причао је ток догађаја с вајвећом тачношћу, која ее подударала са свима околностима. Само што је тврдио упорно и уз пркос свима разлагањима: да су му отели купљену краву (а не новац за куповину краве). Кад му је представљено, да је он опљачкан на путу за вашар и на дан пре вашара, да је петнаест минута пре напада на њ виђен од људи, који су такође приметили, да није имао краве и т. д., он се поразмислио неколико тренутака и дао исти одговор: >,Све једно те једно, краву ми је он одузео, ја ие знам, како је крава изгледала и колико је стала, али имао сам краву«. У овом случају неправилност исказивања могла се лако доказати; али каквих би последица било, да то није био случај, да је трагано за кравом која није украдена? У једној већој тучи добио је један млад млинар снажан ударац коцем по глави, тако да је дуго лежао онесвешћен и претрпео повреду лобање. На свом првом саслушању (два дана по делу) причао је он с поузданошћу, како га је ударио један веома крупан човек с дугом црном брадом. Срећом у тој тучи није участвовао ни један човек, који би се ма и најмање подударао с овим описом; напротив с више сведока доказано је, да је учинилац био један мали момак с плавим брковима. Да ту није било сведока и да је учинилац могао бити какав крупан човек с црном дугом брадом, власт би га била одмах притворила, тако су иоуздани и јасни били искази повређенога. Узгред буди речено, повређени није имао разлога, да штеди учиниоца. Кад је млинар оздравио па поново саслушан, изјавио је као и други сведоци, и причао, како му се за време боловања у постељи увек причињавало, да га је хтео из постеље извући неки крупан човек с дугом црном брадом. (Наставиће се). општиноки поолови Од једног општинског писара добили смо овакво питање са молбом за објашњење: У вашем цењеном листу — Полицијском Гласнику, излазе многа објашњења за нас општинске писаре, која су од велике вредности за нас, па зато вас молим да нам објасните следећи пример, те како би знали за у будуће да се по њему управљамо. Пре извесног времена осуђен је један по тужби због самовласно заузетог извесног дела имања и посеченог једног

дрвета, на 5 дана затвора, и да заузето земљшите уступи тужиоцу и да му по ггроцени вештака плати за посечено дрво вредност истог. Путем највише милости осуђеном је опроштена казна, дакле пресуда се није извршивала ио кривичној части а остала је да се изврши, по грађанској части. Пресуда је изречена 1 јуна а саопштена двадесет шестог јула осу^еном, и он је предао жалбу првостепеном суду двадесет седмог јула, првостепени суд шаље жалбу са пресудом полицијској власти као надлежној за разматрање, но полицијска власт огласила је жалбу за неблаговремену и није се упуштала у расматрање. Сада, кад је суд благовремено жалбу примио а полициска власт каже да је неблаговремена, које је правилно, да ли оваку жалбу треба сматрати за благовремену или не. Смаграм да ми нећехе одрећи гостопримство у вашем цењеном листу. Одазивајући се овој молби ево нашег мишљења по овој ствари. Овде је дело самовлашћа, и узето је као дело иступне природе, које се казни по § 375 крив. закона. За расматрање оваквих пресуда надлежна је надзорна полициска власт, којој се има незадовољство поднети. И ако је путем Пајвише Милости осуђеном казна опроштена, ипак овај предмет за даљу своју процедуру, не може на себе узети вид грађанског спора, но се има сматрати да је први део пресуде, који носи казну, извршен, и има се расправити извршење другог дела који се односи на накнаду. Жалилац је погрешио што је жалбу предао првостепеном С УДУ! Ј е Р Ј е он за овакве предмете ненадлежаи. Шалбу је требао предати оном суду који је пресуду изрекао или надзорној полицијској власти. Да 'Је то учпнио суд по својој званичној дужности, а на основу познавања законских прописа, знао би којој би власти жалбу са актама упутио, те иста не би на себе добила вид неблаговремености, а овако када је жалилац сам отишао са жалбом ненадлежној инстанцији, онда нека себи припигле и све последице, које су отуда произашле, јер незнање закона никога не извињава. Дакле у овоме конкретном случају жалба је неблаговремена, јер је пред надзорну полициску власт стигла, после онога законског рока који се тражи § 15 и 16 полициске уредбе, и полициска власт је правилно узела када је жалбу за неблаговремену огласила и одбацила. Према овоме пресуда је извршпа и има се извршити у њеном другом делу, пошто је први део окончан иомиловањем. * Од једног општинског писара добили смо овакво питање: Молим учтиво уредништво да изволи преко свог цењеног листа дати ми следеће оббјашњење. По § § 461, 463 и 464 закона грађ. суд. постуика наређено је да пресуде првостепеног суда извршују полициске власти; према овом је ли општински суд надлежан извршивати пресуде првостепеног суда испод 200 дин.? Даље спадају ли и пресуде избраних судова у ред пресуда првостепених судова, и која је власт надлежна за извршење истих, т. ј. оних по којима се извесне наплате имају извршити ? Пресуде првостепених судова извршују јединствено полициске власти, а тако исто и пресуде избраних судова, па ма њихове вредности стајале ма на којој стопи. Општински судови само могу на основу § 9, 377, 378, 398 и 399 грађ. суд. поступка одобравати обезбеђења — забране и у том случају могу вршити и наплату; просто извршење пописа и продаје по пресуди не врши ни у ком случају општ. суд по таквим иресудама но само по оним које он у своме делокругу изриче. Овакве извештаје треба општ. судови да имају одштампане, које попуњавају и шаљу старат. судији ПРОТОКО! 0 иодношају извештаја о омрти умрлога за 1.) Име и ирезиме умрлога 2.) Стање или занимање 3.) Колико је имао година ; ' Које је вероисиоведи___