Полицијски гласник

338

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44

САСЛУШАВАЊЕ (нАСТАВАк) Један истина не криминални, али по мом мишљењу за нас у више односа поучан случај десио се лично једном мом другу, човеку, коме се може апсолутно веровати. Тај мој друг, барон од С., беше се једном кренуо с добра својих родитеља у пратњи више пријатеља преко једне брдске косе на добро свог ујака, с оне стране брда, и тај пут везао је једновремено за лов на дивокозе. СлазеКи низ брдску косу сруши се С. с једне литице и претрпе знатне повреде, сломи једну ногу на више места и веома тешко повреди лобању, тако, да је нађен у несвесном стању, однет у замак свог ујака, ту је лежао у несвестици иуну недељу дана (!). Оно што је чудновато у тој ствари за нас то је, да се барон од С. не само ни најмање ие сећа пада, већ и ничега другога, што се пре један и по сахат догодило. Он се сећа најмањих појединости при поласку, при разговору путем и т. д. све до оног тренутка, кад је својим пријатељима показао с једног брежуљка једно дрво за које је била везана извесна ловачка успомена. Од тада му је ишчезло свако сећање, ма да и после нису говорене сасвим равнодушне ствари. Кад су прешла брдо, господа су доручковала (ваља приметити, да се пила чиста изворска вода) и договарали се за неки лов доцније. Кад је С. ступио на стену, опоменули су га његови другови да се причува, а за тим се десио онај несрећни пад. Од свега тога С. ие зна ништа, пад је збрисао сва сећања за сахат и по уназад. Рецимо да се такав случај десио неком разбојнику, који је тешко рањен при извршивању каквог злочина, и да он тврди, да не зна ништа о свему ономе, што се десило на сахат и по пре новреде. Ко би му то веровао? А да је он какав сведок, да ли би се њему с места веровало? Ми би смо му иросто објаснили, да то није могућно, и дотле бисмо га мучили с питањима, докле одиста не би исказао много што шта, што се сасвим лако могло догодиги, али о чему он у истини не зна ништа. Друга значајна ствар у испричаном догађају је та, што је барон С. у несвесном стању изговорио нешто сасвим правилно. На име кад је пошао од куће, његова је мајка послала једну поруку свом брату, ка коме је барон С. ишао. Кад је он у потпуно несвесном стању донет у кућу свог ујака и овај ужаснут узвикнуо јачим гласом, барон С. казао му је потпуно правилно и јасно поруку, која је била прилично компликована, а за тим је опет потпуно онесвеснуо. Да је тај случај био криминалан, не би се с једне страие никаква важност придавала таквом саопштењу повређенога у несвестици и све што он каже сматрало би се као Фантазије; с друге иак страее, ако би повређени био окривљени, његова несвестица означила би се као симулирање, пошто он није могао одједаред само за кратко време сасвим паметно говорити. Ево још једног врло чудноватог случаја: један врло угледан чиновник неки Ц. возио се са своје дужности кући; коњи се уплаше, Ц. испадне из кола, повреди се на глави и остаде тако сам на друму лежећи. После једно пола сахата дође он к себи, отиде до једне оближње сеоске куће свог пријатеља, па, и не јављајући се ма коме, уђе у трпезарију и седе на канабе. После једног сахата — то је било после подне нађе га ту господар куће, с којим је он врло разумно говорио. У току разговора примети господар куће, да Ц. полази с гледишта као да је он ту од ујутру и као да је ту ручао. Кад је напослетку примећена његова повреда, он није просто хтео ни да чује о њој, у опште о каквој несрећи, о каквом паду из кола и остао је при томе да је ту још од зоре. Тек у ноћ почела је грозница, бунило и несвестица, која је дуго трајала. И у овом случају као ни у пређашњем, да је то био какав злочин, не би се н. пр. веровало лопову, да је он и не знајући ушао у кућу; а да је Ц. био жртва какве кажњиве радње, он о њој не би знао ништа као год ни о свом паду, и својим исказом би судију из основа одвео на погрешан пут. У осталом слични случајеви дешавају се доста пута. Један инжињер пролазио је с једним старим човеком улицом поред крчме. Наједанпут га је напао један војник који је искочио из те крчме. Пијани војници били су се потукли у крчми, неколико њих избачено је и један од њих ударио је сабљом по глави иижињера, који је туда пролазио ништа и не слутећи.

Инжињер је пао на земљу као свећа. Пошто се туча на улици наставила, пратилац повређеног инжињера утекао је и отрчао у оближње село, да дозове људе у помоћ. Кад су ови били на путу ка крчми, срео их је инжињер, који о целом том догађају није ништа знао и само није могао појмити где се део његов пратилац. 0 каквом нападу и повреди није хтео ништа ни да чује, ма да је позледа била тако дубока, да је доцније приликом лекарског прегледа сонда могла да додирне мозак. Овде нам ваља напоменути још и то, да се заборављања околности, које се десе пред повреду, појављају_ и код оних људи, које згоди гром, па после се опораве (0б1;ег1еп. а Ма8сћкаа §;егчсћШсћег МесНст 1 '). Врло. је поучан у многом погледу по нас један случај, који је у почетку 1893 год. изазвао велику и оправдану сензацију. На дан 28 марта 1893 извршено је разбојничко убиство у кући учитеља Брунера у Диткирхену у Баварској. Два учитељева детета убијена су ударом мотике, жена и служавчица опасно рањене истим оруђем и нађене су у несвесном стању. Учитељ Брунер, који је становао у засебној соби, на свом првом саслушању говорио је тако збркано и заплетено, да је он сматран за учиниоца и није пуштен одмах чак ни онда, кад је његова жена дошла до свести и била саслушана. Она је причала иследном судији, да се пробудила из дубоког сна и осетила да је цела постеља влалша; пошто је свањивало, опазила је да је то била крв, те је опет онесвеснула. Иначе на сва и најподробнија питања није умела ништа да каже; на име није могла ни издалека казати ко ју је, како и кад повредио по глави, шта више чак јој је трећа личност казала, да је повређена. Кад је био довршен протокол саслушања, потписа она у место свог имена и презимена (Марта Брунер) без икаквог премишљања: „ Марта Гутенбергер." Иследник се распита код околних, да јој није можда девојачко презиме Гутенбергер, и ови су му одговорили да није, а кад је иследник даље упитао, да ли се ко иначе презива Гутенбергер, одговорено му је, да се тако зове пређашњи љубазник Брунерове служавке, коме је учитељ Брунер због његове покварености забранио приступ у своју кућу. Иследннк је одмах схватио ствар. За Гутенбергом је иредузега потера, притворен је у Минхену и признао је дело. Из овога се внди, да је госпођа Брунер у часу напада одређено познала учиниоца, али да је иосле услед тешке повреде цео ток догађаја заборавила. Али не све. Представа о Гутенберговој радњи била је код Марте Брунерове у ствари ступила у неку другу СФеру свести, тако да јој се као кроз маглу учинило: да је име Гутенбергово у том тренутку од значаја. Ту магловиту представу мислила је да ће довољно исказат# тако, што је значај Гутенберговог презимена нашла у томе, да га сматра за своје презиме. Један нов доказ, да Макс Дезоар има право, што држи да имају две СФере свести; прва, или горња свест, у којој се увек или готово увек одигравају догађаји, који нам бивају јасни делимично или измењени. Али повреде главе треба још и друкчије имати у виду и то доста дуго пошто се оне залече на злочинцима. Сандер и Рихтер скрећу с правом пажњу, да ни дан данас многи лекари не питају за повреде на глави, па ипак нашао је н. пр. Делбрик између 58 душевио болесних криваца 21 с повредом главе, а Кнехт је код 214 прегледаних злочинаца нашао 73, који су имали залечене повреде на глави. (Наставиће се).

ошптински послови § 471 тач. 4 а грађ. судског ностунка. Да ли се и имање женино ноје жена мужу као мираз ариноси може отуђити ако муж нема онолико неаокретног имања колико § 474 грађ. аостуика за земљоделц а тражи и штити. Један општински писар упутио нам је овакво питање. По § 471 тач. 4. а., грађанског судског поступка земљоделцу се не може узети у попис и продати за дугове кућа са окућницом од једног дана орања и пет дана орања зиратне земље, а и он сам ово не може отуђити. Али има оваквих случајева. Земљоделац, има само кућу и свега два дана орања.