Полицијски гласник

БРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

339

Ожени се и жена му донесе у мираз своју очевину, као једина наследница, баштину која износи осам дана орања. Појављује се купац и жеаа хоће да отуђи ово имање, што и њен муж одобрава. Може ли жена ову земљу сву или од части отуђити или и овај принос имања има као задругарски део ући у састав затеченог имања при њеној удаји, па да се и њим дође до оне мере коју закон тражи да осигура земљоделцу или не? На ово питање ми дајемо наш одговор. Жена се не може сматрати као задругар и порез ндаћајућа правна глава у задрузи, према чему се на њу ни у ком случају не може применити и распрострти она заштита и благодејање које закон даје земљоделцу. Све имање које жена своме мужу приликом удаје принесе сматра се као мираз и ово је њена искључива својина. § 416 грађ. законика гласи: оно добро или имање, које жена мужу, ради лакшег живљења иренвсе сматра се као њена соаственост, и само ириалод од њега сиада иод иотрошак, за који муж није дужан одговарати, а оно иосле смрти женине ирелази на њене законите наследнике ио одређеном реду а ако ових неби било, онда насљеђује муж и мужевљеви закони наследници. § 763 грађ. закона гласи: »Наследство женино ... и мужу донешено сматра се такође као мираз.® По § 766 грађ. законика, муж има права уживати приход од овога приноса, и управљати истим, све докле год брак траје у сили и важности. Да овим руководи и управља савесно и тачно, одговара и својом имовином. Дакле овим законским прописима законодавац је се јасно и прецизно изразио, да мужу на имање женино признаје само право уживања на приход, а ни у ком случају својину, па чак ни после њене смрти, јер заоставштину одређује њеним сродницима »по одређеном реду" а тек ако ових нема онда мужу јој. Када овако стање ствари стоји онда се ни у коме случају не може принети део имања саставити са оним затеченим код мужа, те да би се имао састав који § 471 грађ. поступка за земљоделца тражи, јер жена са својом личном имовином тај састав не доприноси нити чини, нити се она може сматрати као задругар и правна глава у кући, Према овоме она ово своје имање увек и у свако доба, разуме се, ио одобрењу свога мужа може отуђити. А одобрење мужевљево нужно јој је зато што је удата и што је пропис § 920 грађ. за малолетну сматра све дотле док јој је муж жив, и докле брак траје у својој сили и важности § 417 грађ. законика. Дакле у оваквим случајевима на ово имање женино не може се узети у примену § 471 тач. 4. а, грађанског поступка, који важи само за земљоделца као мушку и порез плаћајућу правну главу, коју овај пропис законски штити и даје јој благодејање. — | М I ^ ПОД УТИЦАЈЕМ ДРУГОГА од Јове Адамови&а (СВРШЕТЛК) После твога одласка нисам знала шта радим. Читаве дане проводила сам закључана у својој соби оплакујући своју кратку срећу и проклињући своје срце које није могло без љубави, а после бих јурила из друштва у друштво, са једне забаве до друге тражећи заборава у друштву, ћаскању, кокетирању и љубакању. И у таквом једном гадном несретном моменту постадох љубазница човека којег у души презирах исто тако као и мога мужа. Постадох му љубазница као што пијанац испија последњу чашу за коју зна да ће га понизити до скота; да ће га бацити у каљугу. Постадох му љубазница у инат моме мужу који је обмануо невину девојку уверавајући је да ће заслужити њезину љубав; у инат теби кога сам љубила и који си ме зато оставио. У инат самој себи која сам поверовала у племенитост и великодушност људи... 0, кад би знао како је мизеран, како је гадан и душом и телом тај мој љубавник; кад би знао колико сам ниско пала подавши се. томе створу, ти би се заплакао од сажаљења, једа и стида. Као гадан, оли-

њао пас коме се у моменту неког неразумљивог сажаљења баци комад хлеба, пратило ме је у стопу то несрећно, гадно створење не остављајући ме ни за тренутак самој себи. Понекад кад би се у мени пробудио остатак женског поноса, и кад би ми у души севнула искра самопоштовања терала бих га од себе најпогрднијим речима: са корбачем у руци терала сам то мрско створење од себе, гнушајући се при помисли да сам његова, да морам бити његова и телом и душом, али узаман. Побеђивана његовим псећим стрпљењем и кретинском насртљивошћу морала сам му се подавати само да га се бар моментано отресем. 0, да знаш шта сам све у тим тренутцима, када ми је сва гнусоба мога живота излазила пред очи, морала трпети; колико сам пута падала ничице на земљу ударајући лицем о под и чупајући косу при помисли у каквој се каљузи ваљам. И зашто? Зашто све то ? Зато што си, оставивши ме онако, натерао да се помирим са мишљу да за мене не постоји више ни част ни поштење; зато што си ми уништио и поспедњи морални ослонац, презревши ми једину моју светињу: моју прву и једину љубав; зато што си ме твојим понашањем бацио у такав вртлог, у такав хаос из којег ме је само тако страховити удар као овај могао истргнути. Укљештена као змија у процепу између ова два створа : између мужа кога мрзех и презирах и љубазника којег се гнушах, постадох до свирепости пакосна. Немајући храбрости да се са мужем упустим у часну и отворену борбу нити довољно чврсте воље да се љубавника отресем, светила сам се обојици онако, како то само жена може која ничег светог нема. Мужу сам се светила варајући га на сваком кораку са љубазником, а овоме, кињећи и мучећи га на све могуће начине. Једног вечера уђох случајно у кухињу у којој се обично после вечере скупљала послуга, па видех мога љубавника како седи укочено на једној столици са празним упртим погледом преда се. Пред њим стајаше надзорница дома говорећи му нешто заповедничким гласом а остала послуга сакупљена око њих посматраше их радознала. Спазивши мене повукоше се сви, само инспектор остаде и даље седећи укочено на столици. Запитавши шта је то, исприча ми надзорница устежући се, да забаве ради успављује хипнозом инспектора, заповедајући му да у хипнози врши разне послове, које она у себи замишља. Радознала да видим шта. је то и како се то ради рекох надзорници да му заповеди да учини нешто што бих јој ја насамо као њену идеју предложила. Изведох је напоље па јој рекох да затражи од њега, а без да му то изриком заповеди, да ми дода чашу воде. Ушавши опет у кухињу, запита га она оштрим заповедничким гласом : зна ли шта она хоће? Он ћуташе неко време па онда одговори устежући се да зна. »Добро, учини!" Он се диже махинално са столице, приђе лагано као размишљајући се орману са посуђем, па узевши једну чашу и напунивши је водом донесе је мени. Ја узедох исту а он оде опет на своје место. Надзорница га после овога пробуди и он дође к себи не зиајући ништа од свега тога. Овим догађајем дато ми је у руке једно сигурно средство и да се мужу светим и да љубавника кад год би то хтела од себе удалим. Надзорница ми је морала објаснити како се хипноза врши и Тнаскоро сам могла у свако доба да успављујем мога љубавника и да га терам да врши све што би хтела. Терала сам га да сече коњима гриве, да Фарба керове, да трује најмилије ловачке псе мога мужа, и друге сличне пакости. Услед оваквих пакости које је инспектор вршио без да је и сам знао зашто, и прекора и грдњи којима га је мој муж због тога обасипао, почели су се обоје све већма мрзети. А када мој муж једнога дана из разговора између нашег кочијаша и једног момка дознаде да се у велико говори о недозвољеним односима између мене и инспектора, реши се он да га одјури. Ја се бејах међу тим сасвим подала хипнотизирању. Уживала сам да гледам то бесвесно створење пред-а-мном и била сам сва срегна када би инспектор сутра дан после хипнозе а у будном стању вршио моје заповести које сам му у хипнози диктирала и с тога сам се противила његовом отпусту. Инспектор, који је од тога времена када сам почела вршити над њиме експерименте био још заљубљенији у мене, дознавши да га мој муж хтеде отпустити,' постаде као луд. Једнога дана запита ме он околишавајући, да ли бих му постала жена кад бих остала удовица. Ја га гледах зачуђено : све до тога тренутка нисам помишљала ни једном на смрт мога мужа. Ма ко-