Полицијски гласник

342

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

— Све је то маленкост!... Знаш ли шта, Соња, (он се одједном нешто осмехну, некако бледо и немоћно, аа секунд два), — сећаш ли се, шта сам ти синоћ хтео да кажем ? Соња узнемирено очекиваше. — Рекох ти, при поласку, да се мошда, праштам с тобом за увек, али ако дођем данас, да ћу ти казати... ћо је убио Лизавету. Она одједном сва уздрхта. — Е па, ево, дошао сам да ти кажем. — Одиста, јесте синоћ то напоменули... с муком и напором прошапуће она. — А откуда ви то знате? брзо рече она као да се одједном присетила. Поче дисати тешко. Лице јој све блеђе и блеђе. — Знам. Она поћута малко. — Ваљда су нашли његаЧ плашљиво упита она. — Не, нису га нашли. — Па како ви то знате? опет једва чујно упита она, и онет после ћутања од скоро једног минута. Он се обрте њој, па је дуго, дуго гледаше. — Досети се, рече он с оним унакаженим и немоћним осмехом. Њу као да прође целим телом трзавица. — Али ви ме... та што ме ви тако... плашите? рече она осмејкујући се као дете. — Мора бити, да смо ја и он велики пријатељи... кад знам, настави Раскољњиков, неодступно настављајући да је у лице гледа, као да и нема снаге скренути поглед. — Он ту Лизавету... није хтео да убије... Убио је... изненадно... он је хтео старицу да убије... кад је била сама... па је дошао... Али тада уђе Лизавета... Он убије и њу. Прође још један минут. Обоје се једнако гледаху. — И тако не можеш да се досетиш? намах упита он, с тим осећањем као да је скочио са какве звонаре. — Н-не, једва чујно прошапће Соња. • — Погледајде побоље. И тек што то рече, опет једно осећање, пређашње, познато осећање; следи му душу: посматрао је Соњу, и наједном као да у њеиу лицу виде Лизаветино лице. Он је живо и јасно запамтио израз Лизаветина лица онда, кад јој се са секиром примицао, а она се одмицала зиду, оируживши руке унапред, са савршено детињским страхом на лицу, у длаку као код мале деце, кад се она стану намах чега плашити, па непокретно и узнемирено гледају на предмет који их плаши, уклањају се назад, и пружајући ручицу унапред, спремају се да заплачу. Готово то исто се сад и са Соњом десило: тако исго немоћно, с онаким страхом гледаше га неко време, и одједном, пруживши леву руку, лако, једва малчице одупрла прст о његове груди, па се лагано стаде дизати с кревета, све више и више уклањајући се од њега, а њен поглед на њ постајаше све непокретнији. Њена гроза наједнои пређе и на њ: таки исти страх се појави и на његову лицу, исто тако стаде и он гледаги у њу, па готово и са истим детињским осмехом. — Погодила си ? шану најзад. — Господе! отме јој се из груди страховит јаук. Падне на постељу немоћна, лицем у јастуке. Али за тренутак брзо се подиже, брзо му се наже, ухвати га за обе руке. и својим танким прстима стежући их снажно, као тиском, она опет непокретна, као закована, стаде му гледати у лице. Тим последњим очајним погледом хтела је да усмотри и да ухвати ма какву, последњу наду за се. Али наде не беше; сумње не беше никакве; све је било гако! Чак и после, доцније, кад се тога тренутка сећала, њој беше и необично и чудновато: како је то она тако одмах онда опазила, да већ нема ту никакве сумње? Зар на пример, није могла рећи да је она тако нешто предосећала? Међутим, сад, само што јој он то рече, њој се одједном учини, као да је она то доиста и предосећала. — Доста, Соња, доста! Не мучи ме! паћенички замоли он. (Наставиће се).

СТРАНЕ ПОЛИЦИЈЕ Нештанска полипдја у прошлој години. Сваке године све полицијске управе по свима важнијим местима у Европи,

као и по осталим континентима издају своје извештаје, као резиме њихова рада и као огледало делатности полицијске управе на свима пољима јавнога и друштвенога живота. Ти су извештаји особито занимљиви, јер с једне стране дају грађу за свој прошли рад, а с друге и материјала за поправку свега онога што не ваља. За то се данас поједине полицијске управе такмиче с другима, како у савршености својој, тако и у брзини и сигурности. Пре неки дан дошао нам је до руку извештај пештанске полиције за прошлу 1899 годину. То је читава књига са 500 страна у Формату велике осмине, у којој је ше® пештанске полиције г. Бела Руднај, не само објавио значајна статистичка дата, већ се потрудио, да и из изложеног материјала изведе логичне конзеквенце, и с обзиром на њих учини и потребне предлоге за поправку свега онога што не ваља. И као резултат свога рада и своје студије, г. Руднај предлаже ове реФорме, које треба што пре увести: 1. Реорганизацију пријава странаца; 2. Оснивања једног засебног бироа, који ће држати у евиденцији све отпуштене осуђенике као и индивидуе које стоје на „злом гласу 8 ; и 3. Уређење односа између слугу и газда. Из опсежног овог извештаја шеФа пештанске полиције навешћемо ове детаље. Територија, која стоји под надзором пештанске полиције износи са Новом Пештом и Ракош палатом 42309 катастралних јутара земље са 2705 улица и пијаца. Становништво са војском бројало је 666722, а Нова Пешта и Ракош палата скупа 50000. Од тога становништва било је странаца 131368. У иолицијској служби било је 220 чиновника, 109 детектива и 1672 жандарма. Кривично одељење пештанске полиције имало је 67059 предмета на раду. Тужба је било 167 у кривицама противу државе и јавних установа, 1 против вере, 89 против морала, 476 противу части, 90 противу живота-злочинства; даље је било 2002 кривице за телесну повреду, 4 двобоја, 10795 крађа. — У крађама износила је штета 921488 круна од које је суме спашено 258740 круна. — Од 7166 ухапшених криваца, полиција је морала њих 6083 да пронађе. Разбојништва било је 62, мање 12 но у 1898 години ; у 57 случајева кривце је полиција пронашла, а само у 5 случајева истрага је остала безуспешна. Што се тиче несреКних случајева било је мање нарочито при грађевинама услед удвојене контроле од стране полиције. Прегажених било је: жељезницом 40, електричним трамвајем 108, приватним екипажима 23, Фијакерима 33, коифортаблима 20, омнибусима 4, теретним колима 195 особа. Ишчеали су и нису се могли пронаћи 1224, од којих 749 људи и 328 жена и девојака и 152 детета испод 14 година. СаобраКај странаца у Буда Пешти био је у години 1899 за 7213 особа мањи но у 1898 години, иизносиоје 131388 особа. Број самоубистава био је у 1899 г. за 2 мањи но у 1898 год. Самоубистава је дакле било 404, од којих је највише случајева било у месецу јулу — 50, а најмање у месецу децембру — 22. Питање о односима слугу и газда заузима читаву главу у овом извештају. У једној вароши као што је Пешта, где има близу 50.000 слугу, мора се наравно том питању поклонити озбиљна пажња. И шеФ пештанске голиције на крају овога одељка вели, да је крајње време да уређење односа између слугу и газда пређе са свим у компетенцију полиције, што до сада није био случај. Половина целокупног овог извештаја посвећена је тамошњем социјалистичком радничком покрету, који наравно за нас нема интереса. Постараћемо се, да на овом месту прикажемо извештаје бечке, берлинске и париске полиције чим их добавимо; ну ипак не можемо пропустити, а да у исто времз не учинимо овде згодну напомену. Познато је, да се и код нас прикупљају статистичка и остала полицијска дата, али се не објављују. Зашто? — Потребно би било једном интелегентном чиновнику поверити онај материјал који лежи у управи града Београда покривен прашином да га среди и за аетнаест дана ми бисмо имали у рукама дело, које би за све полицајце било поучно а за све људе