Полицијски гласник

350

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 45

и чиновник сам лондонске криминалне полиције и као такав послан сам из Лондона овамо да похватам добро познате кесароше, који чине вашу изложбу несигурном. Ако сумњате у моју идентичност ...ево моје легитимације! При тим речима пружи ми тај Британац својим дугим прстима карту на којој је крупним словима било отштампано његово име и његов ранг. Захваливши му се, предадох карту натраг и рекох: — Стојим вам радо на услузи, али пре свега молим вас да ми објасните, како сте ме познали ? — Врло радо ! — рече он. — Ми имамо у 8соШпс1 Уагс1-у *) не само ФотограФије најчувениЈих зликоваца веК и најодличнијих париских полицајаца. Дакле, било ми је лако да вас познам... — На сваки начин! — одговорих ја смешећи се. Тај сусрет са мистер Б...., баш у том моменту био је за ме од особитог значаја. Свакодневно су се дизале многобројне тужбе због покрађа на изложби, а нарочито је била вешто извршена крађа над једним Енглезом пре два дана. Њега је покрао један његов земљак у договору са неком врло лепом Енглескињом; а сума није била мала, јер је износила преко 10.000 Франака. Преко мојих агената био сам дознао, да је несрећна жртва радо посећавала многобројне ресторане и да се са оном лепом мис нарочито дуже задржавао у једном енглеском ресторану, где је редовно с њоме заједно доручковао. После једног таквог богатог и отменог доручка осетио се лакши за де= сет хиљада Франака... У тим мислима како бих пронашао украдени новчаник ја сам се био и упутио на изложбу, када ме је енглески колега сусрео. Пошто нисам имао од њега шта да тајим, јер се дискреција разумевала сама по себи, испричах му ја у кратко целу ствар и рекох му за шта сам се унутио на изложбу. На то ме он позва да одемо на место где се пљачка десила и да тамо трагамо. — Пођимо само тамо, — рече он, — држим да познајем тога лопова у сукњи. Она се зове Палмер, и врло је лепа девојка, а коса јој је жута као злато, које је из џепа оног непажљивца извукла... Да бих му се захвалио за услугу, коју ми је намеран да учини, замолих га, да буде мој гост. Али он одлучно одби, јер, рече, чим уђе у енглески реоторан осећа се, као да је код куће, и он не може ни једном странцу па чак чи колеги дозволити, да за њега нешто плати... то је његова ствар. Када смо ушли у енглески ресторан, био сам изненађен множином свежих, румених и младих девојака. Једва да сам кад год толико лепотица у групи видео... Тек што смо сели, када ми Б...., обрати пажњу на једну дражесну келнерицу која је стајала иза биФе -а и точила шампањац. — Погледајте је добро, — шану ми он, — то је мис-Палмер. Она је, држим, макла оних 10.000 франака. Чим се ресторан буде мало испразнио, ја ћу је дозвати овамо, да вам прича о својој прошлости. По њеном ранијем животу, можете закључити какав ће јој крај бити. Ја изјавих своје чуђење, како је та женска са тако сумњивом прошлошћу могла добити места... На срећу или на несрећу објасни ми он, да кривци у Енглеској нису на веки жигосани. Чим своју казну одувају, заборави свет на н-их. А најбољи је доказ за то сама мис-Палмер, која ће нам своју прошлост да исприча. Докле смо се разговарали, ми смо довршили и ужину па пописмо по чашу шампањца. Међутим мистер Б...., даде знак, махнувши заповедајући руком и после неколико тренутака остави мис-Палмер своје место и приђе нам погледавши нас као да пита. Мој јој колега нареди да седне с нама за сто и поцјто је испила чашу секта, одазва се она његовом позиву. То је био диван створ са крупним очима и дугим црним трепавицама и сањалачким изразом; са уснама руменим и малим правилним мало савијеним носом — тако, да јој је права Милонова Венера могла позавидети. Сваки њен покрет имао је нечег бескрајног заношљивог у себи, а речи са гестикулацијом и нагласком чисто су ме опијале и електрисале...

*) Тако ое зове лондонока главва полиција. Прим. превод.

Што се тиче мога познаника, он се држао према живом приповедању младе девојке врло хладно, као што и приличи једном полицијском чиновнику. На против, ја сам опет на њу усредсредио сву моју пажњу да бих је што боље простудирао. У току свога причања она је у више маха испразнила своју чашу, а ја сам јој непрекидно пунио. Када је и последњу чашу хтела принети уснама на један пут прегледа и подиже се готово посрћућк. Руку беше подигла к челу и замоли ме плашљиво да је доведем до прозора, који је гледао у башту, да исти отворим, јер је глава јако болела и несвестица почиње да је хвата. Радо се одазвах њеној жељи и она ме обасу захваљивањем за ту малу услугу. Међутим се ресторан беше испунио дупке новим гостима, који су тако рећи опколили би®е, с тога јој је било немогуће, да се код нас дуже задржава, ако није хтела да је ресторатер укори, с тога се она с нама опрости и остави нас, ну ипак тек пошто ме још једном пријатно погледала и шанула: — До виђења, м'сје! Тек што је била отишла, и нас двоје проговорисмо две три речи о њој, када после неколико тренутака дахну један човек, врло узбуђен и приђе моме енглеском колеги, да му нешто саопштим. Мистер Б... слушао га је тако рећи не померивши ни једну црту на лицу. За тим се подиже и обрну се мени. — Опростите ми, колега, али морам вас оставити. Један од мојих детектива сад ми је баш саопштио једну врло важну ствар. У току сутрашњег дана на сваки начин опет ћемо се видети!... Ви ћете се зачудити, кад будете чули... — При томе се саже к мени и докле је плаћао рачун шану ми: — да су у Палмерове још дуги прсти. Она је та, која је опљачкала оног Енглеза... Међу тим, ствар по којој сац сад позван тиче се неке друге крађе, која ће, нема сумње, и вас толико исто интересовати колико и мене!... Сутра... ако не још и вечерас најдаље све ћете сазнати. Аи геуо1г, драги колега!... И пре, но што га ја могах запитати за саму ствар, која се такође тицала и мене, беше се он дохватио врата и ишчезао из ресторана. Погледах још једном на биФе, да бих угледао последњи поглед нз лепих очију мис Палмерове, али сам је тражио у залуд. После једно четврт часа, пошто сам изашао из ресторана, застадох случајно пред једном великом јувелирском радњом и разгледах скупоцене ствари у излогу. Једна особито фино израђена са дијамаитима и рубинама игла за краватне беше привукла моју пажњу. С тога се брзо реших да је купим. Турих руку у џеп, где ми је новчаник стајао са приличном сумом, али — он је био празан! — — — — — — — — — — —

Сад ми тек свану! Она дражесна Енглескиња била је заиста лопов. За оно неколико тренутака докле сам јој прозор отворио, она се беше лако на ме наслонила и новац дигла! Крв ми јурну у образе од стида и ја сам у залуд гризао уснице и беснео од гнева, што сам допустио да ми један обичан лондонски кесарош са својом љубазницом подвали издавајући се за лондонскот чиновника криминалне полиције, и сада ми се у слободи смеје. * * * Сутра дан када сам дошао у канцеларију приђе ми један колега и рапортова: — Тице су ту... — Мистер Б... и мис Палмер! Од радости бејах га тако јако загрлио, да сам га хтео удавити. Вило ми је мило, шго се опет нашао један детектив париски да доскочи лондонским лупежима. — Како је то било? — запитах га. — Просто, пазио сам и тако сам видео, да сте... — Добро, добро! — прекидох га ја, да не чујем своју сопствену бруку. После неколико дана мис Палмер спроведена је у СенЛазар. ^ ■ М ' —■