Полицијски гласник

ВРОЈ 45

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

т

вац који преноћи у устима каквог мртваца и да ће од тога престати да пије. И то сам урадила. Попио је, али никаква вајда, јер он не престаде да пије! Домаћица је немо посматраше, а кад Шивана довргии, она је упита за узрок, што је дошла? И Живана отпоче тихим гласом: — Дођох до тебе да бациш карте и видиш: шта ли ће напослетку бити. Нећу бадава.. Пара немам, али сам ти донела ово, и хтеде да одреши завежљај да покаже; али домаћица не даде, већ јој узе из руке и остави на постељу говорећи: Ниси требала, којешта, ја бих теби и без тога; па извади испод једног јастука карте, седе за сто и поче их разређивати. Шивана примаче столицу, на којој је седела, столу па гледајући час картару која разређиваше карте, а час у већ разређане карте нестрпљиво очекиваше шта ће јој се прорећи. — Несрећна друго, поче картара после кратког ћутања, пошто је разредила све карте, па теби не стоји најбоље, о, теби... не, не смем да кажем... Шивани се стеже око срца, а реч јој застаде у грлу, у први мах не умеде ништа да прослови; по лицу јој се просу бледило, па погледа уплашено у картару и једва прошапута: — Реци, молим те, реци, немој ништа крити. (Свршиће се).

ДЕТЕКТИВИ У АМЕРИЦИ Какву услугу чине детективи полицији сигурности, као помоћни њени органи, шта коштају у приликама кад се употребе за гоњење алочинаца и разних светских варалица, изнећемо овде читаоцима листа неколико случајева, који су се десили у Америци. Било је то пре неколико година, у Њујорку. На некакав непознати начин дошло је до руку једном човеку писмено од такве Финансијске и друштвене вредности, да би се многе личности из одличних америчких кругова могле компримитовати ако би се садржина истог писмена на јавност изнела. Непозната личност, знајући све то, користи прилику, и отпочне уцен-ивати, најпре неке даме, а после њих и друге особе, чијем би се угледу могло нашкодити. Најпосле је дошло до тога, да се ствар морала поверити једном приватном детективу, коме се нареди, да пошто по то или ухвати лопова, или да отме од њега писмено. И детектив се прими ове дужности. Он је трагао за лоповом, и, гонећи га непрекидно прошао је сву Америку, Јевропу, један део Азије и Африке —■ и на послетку нашао га у Аустрилији. Поверени му задатак савесно је извршио, али је учинио трошак на 6000 долара, или 25000 марака — сума, која није била претерана спрам онога што се је имало у овој прилици да постигне. Трагањем за лоповима, који су, пре неколико година, поарали чувену јувелирску радњу ТиФани и комп. у Њујорку, тајни полицајци коштали су јувелире преко 8000 долара. Фирма им је драговољно исплатила овај трошак, који није био велики, јер је вредност украдених дијаманата износила више од пола милијуна долара, јурећи непрекидно за лоповима тајни полицајци прешли су један пут од 10.000 енглеских миља. Издржали су невероватне тешкоће на путу, па и живот им је био на више места у ^пасности. Познати њујоршки детектив Дореј имао је једном приликом редак лов за једним злочинцем. Као што се прича, из Белгије један високи црквенодосгојник беше покрао више од милијун долара црквеног новца, и пошто је ову крађу извршио, побегао је отуда у Њујорк. Одатле оде у јужну Америку, и тумарајући које куда дође најзад на острво Кубу, где га Дореј, после непрекидног гоњења и неописаних тешкоћа, стигне и затвори. Пут, истина, није био велики, али су тешкоће у погледу трагања за лоповом биле такве, да рачун, који је изнео на хиљаде долара, није ипак био велики. Други опет један детектив из Њујорка, Голден, како се прича, издржао је на путу још веће тешкоће гонећи познатог ФалсиФикатора Робинзона.

Овај Робинзон тако је вешто умео да подражава поједине речи у једном рукопису од велике вредности да је на тај начин измамио велику суму новаца, како се прича на 187.000 долара, па је са тим новпем из Ланкастра побегао у Виргинију. За тим је отпутовао у ФиладелФију, а одатле опет у Њујорк, где је пробавио неколико дана. Из Њујорка пак побегне у Лондон. Ту је био неколико дана у познатом делу вароши у Витшапену. За тим, осетив да се трага за њим, побегне у Шпанију, а одатле, преко планина спусти се у Португалију, где му се неко време беше траг изгубио живећи прикривен код неких тамошњих лопова. После овога, поплашен да не падне у руке власти преруши се у женско одело, Само је тако могао побећи из Португалије у Америку. Ну, Голден, који га је дотле једнако пратио, навезе се и он за њим на море и дође у Перу, где се Робинзон тако вешто умео био да прикрије да му се сваки траг беше изгубио. Али окретни тајни полицајац не изгуби наду да ће Робинзона ипак пронаћи. Није помогло што се одавде Робинзон беше навезао на море и преко магелавог мореуза, побегао у Монтевидео, јер после 10 дана, за њим стигне у ову варош и Голден. Из Монтевидеа побегне Робинзон у Бујенос Аирес, а одатле у Рио Де Шанеиро. Ту му се неко време опет беше траг изгубио, докле није за њим стигао и Голден, једва после толиких безодморних дана и непроспаваних ноћи месецима испаде најпосле за руком Голдену те Робинзона ухвати и затвори. Често бива да се с овим детективима условљавају велики издаци на разне трошкове, које они морају да чине имајући одређену улогу и циљ да постигау. Тако, у вишим круговима у Њујорку сећају се и данас, после толико година, једног младог човека, који се беше издавао за члана једне угледне племићске породице у Инглеској. Као такав он покуша да запроси кћер богаташа такође из Њујорка. Отац одмах посумња у овог младића, који му је изгледао по свима знацима швиндлер, и да би се ближе о њему обавестио, пошто је он био већ освојио срце његове кћери, најми једног детектива, коме стави у дужност да му прибави све што треба о њему. Ну, пре свега беше потребно да се овај детектив упозна с овим младићем, и да ступи с њим у ближе односе. А, да би то постигао, он му се морао преставити као богаташ и син Албијона. Одсео јје у једном познатом хотелу, купио одмах кола и коње, најмио лакеја и, после тога уредно је морао посећивати коњске трке. Ручавао је у једном од најскупљих хотела, и — једном речи, немилице просипао новац док му најпосле не испаде за руком да сазна све што му је требало. Видело се по свему, да је сумња старог господина била оправдана, и да је исти младић доиста швиндлер. На тај начин само могло се успети, да се разувери једна млада дама, чију је руку био запросио један овакав неваљалац и варалица, који је могао нашкодити угледу једне одличне породице. Рачун окретног полицајца изнео је истина, на 10.000 долара, али је и дама сачувана од бруке и беде у коју у мало није била допала. Д.

ЛША ЕНГЛ.ЕСКИЊА — ДОЖИВЉАЈ ЈЕДНОГ ПАРИСКОГ ДЕТЕКТИВА То је било баш у суботу ове 1900 године, у очи Духова... Ја сам се још за времена упутио на изложбу, да пазим на кесароше, који су сада нарочито, ради празника поврвели из Енглеске у Париз, јер знају да ће посета бити огромна. Лагано сам корачао поред многобројних каФана свију народности, када ми на једанпут приђе један господин, који ме је већ неколико тренутака посматрао. То је био висок и крупан човек са оштрим цртама на лицу, широким раменима и дугим ногама. Из његовог погледа, из сваког његовог покрета видело се да је Енглез и ако уста још не беше отворио. — Молим вас за опроштај, сире, — отпоче он, — што вам досађујем. Али, не знам како бих вам се на други начин преставио. Време брзо пролази, а мени као странцу потребан је не само ваш савет већ и помоћ. Ви ћете ме на сваки начии извинити, кад вам кажем, да смо колеге. Ја се зовем Г)....,