Полицијски гласник

354

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

ствари зна. У таквим случајевима дешава се, да иследник прави смеле комбинације и саопштава их сведоку. Овај по својој индивидуалности пристаје радо уз иследникове комбинације и још их допуњава. Иследник то употреби за даље конструкције, једно се ниже на друго и напослетку судија не зна више, шта му је саопштио сведок као посматрач, а ни сведок не зна више, шта је знао пре свог саслушавања а шта је извео заједно с иследником, и на крају крајева дође на ред протоколарни исказ, у коме је много што шта производ сведокове и иследникове маште. Не треба мислити да ће поштен сведок увек остати при истини. Шта све могу лако узбудљиви, иначе потпуно паметни људи, створити маштом, изгледа готово невероватно. Овде не треба заборавити, да се у таквим случајевима сваки од таква два учесника ослања на ауторитет другога: иследник на сведоков, који је био очевидац те мора ствар знати, а сведок на иследников, који мора познавати закон. И тако сваки од њих у ауторитету другога налази жељено средство, да, као што то радо чини, попусти узде својој машти. Посматрајте само једанпут ради своје поуке, како се лако узбудљиви људи могу навести да причају ствари, које нису никад видели ни чули; при бољој вољи, а остајући при истини, првом приликом ударе они десно и лево и напослетку никад више не знаду, шта је био доживљај а шта уображење. С таквим људима мора иследник бити и сувише опрезан, а нарочито онда, ако је у себи открро много маште. Готово супротно овоме што смо мало час рекли мора иследник да чини, кад му дође под руку сухопаран, ћутљив и одмерен сведок, који просто из равнодушности према ствари говори само оно што безусловно мора да каже. Ја сам далеко и од помисли да тврдим, да се у таквом случају са сведоком мора дотле окретати и навртати, докле се не дозна оно што је потребно, већ мислим, да је једино средство, да се у таквом случају до циља дође, кад се сведок поведе за собом, кад му се јасно представи његов сопствени интерес у тој ствари, кад му се објасни, шта је по тој ствари рађено, какву она има вредност и шта све од тога зависи ако сведок све каже, све истински исприча. Постепено тако се загреје сваки кад почне да појима иследника и његову ствар, а кад иследнику испадне за руком, да сведока дотле доведе, онда овај сам увиди да је вредно труда да се тачније размишља, да се сећа и саопштава оно, чега се лагано сећа. Тако иследник може с мало већим трудом од сасвим равнодушна сведока добити најважније исказе. И тако морамо најпре увек констатовати, какве је природе сведок, кога тренутно имамо пред собом, а за тим ћемо с њим поступати према његовој ирироди. Али не треба пазити само на духовне и карактерне диспозиције. Од врло великог је значаја положај, правац, мишљење и т. д. На многе људе може имати врло великог утицаја верски, политички, друштвени положај, па чак и породични и дружински обзири. Они неће ништа да виде или чују, они виде и чују друкчије, и тако може из једног сведока, који би по својој природи некога теретио, бити сведок, који му олакшава и обратно. Извесно се многом од нас десило, да је услед неког чудног одговора неког сведока био принуђен да се распита за његове личне одношаје, после чега је сведокове наводе судио сасвим друкчије но пре. Напослетку од врло су велике важности доба живота и пол сведоков. Наравно да се не може тврдити, у ком су добу сведоци најпоузданији, а у коме најнепоузданији; све друго, што чини човека човеком, његова природа и образовање исто су тако и још више меродавни, али извесне норме могу се ипак поставити у току времена. У извесном правцу понајбољи су сведоци деца тако од седам до девет година. Љубав и мржња, сујета и лаж, вера и сталеж, друштвени положај и новац — све је то њима непознато, код њих такође нема погрешног схватања услед претходног познавања ствари, нема нервозне надражености, нити дугог искуства. Огледало детиње душе показује бистро и неномућено оно што се пред њим налази. Али наравно да и дечји искази могу имати доста којечега што штетно утиче на истрагу. Прва и највећа је незгода та, што се ми никад не можемо ставити на оно гледиште, на коме се налази дете, па и ако се дете служи оним истим изразима којима и ми, оно везује за њих и друге појмове, чак шта више код аперцеп-

ције се детету развијају представе друкчије него код нас одраслих. Већ појмови о великом п малом, о брзом и лаганом, о лепом и ружном, о далеком и близом у дечјој глави су сасвим друкчији но у нашем мозгу; за нас равнодушни догађаји доста пута су за дете дивни или ужасни а оно што је за нас красно или нас жалости не додирује детињу душу ни најмање. Какав то пак утисак чини на дете, ми не знамо. Друга тешкоћа је у томе, што је дечји хоризонат у опште ужи него наш, тако да један велики део онога што ми опажамо иепада из оквира, у коме дете уопште може чинити опажања. Колики је тај оквир, познато нам је само у опредељеним односима: ми нећемо питати неко дете, како се збила нека компликована превара, или како се развијао неки браколомни одношај, јер извесно знамо, да дете о томе не зна ништа, Али у многим другим односима нису нам познате границе, где почиње моћ дечјег посматрања. Нама је више пута нејасно, што дете не може појмити ово или оно, а много пута опет се пренеразимо, да се дете јасно оријентисало у стварима, за које смо мислили да су куд и камо изван његове моћи схватања. Ја сам ретко где наилазио, да се од деце очекивало много у посматрањима, али сам наилазио да су деца много више знала и много више опажала но што се уоиште мислило. (Наотавиће ое). ОПШТИНОЕИ П0010БИ Од једног општинског писара добили смо овакву једну општинско-судску радњу. Н. Н. из Н. купили су на пијаци у вароши Н. три јагњета и платили трошарину. Јагањце су заклали на општинској кланици и платили прописну кланичну таксу, на шта су и добили признаницу и месо однели ради потрошње својој кући. При излазу из вароши, контролор општинске трошарине одузео им је месо, као кријумчарско, затим је продужио извиђање и истрагу по овоме делу, а за тим донео овакву нресуду са овим разлозима: Пресуда. Окривљени Н. Н. из Н., на испитима својим казали су, да су они јагањце за које се окривљују, да су их укријумчарили, купили на сточном тргу, а по томе да су их поклали на општинској кланици, на што и признанице имају. Пошго су јагњад поклали, однели су их и оставили у кући Н. Н., ради тога да ту остану докле се воз не крене за полазак њиховој кући. Кад је дошло време за полазак воза узели су човека да им јагњад-до истога донесе. Овај је заклату и уређену јагњад метнуо у џак и понео, но у путу га је срео контролор општински, и упитао га шта има у џаку, на шта су му купци одговорили да имају месо од три заклана јагњета, на које имају кланичне признанице. Но овај, се на то није хтео освртати, но је наредио, да се месо носи у општински суд, што је по његовој наредби и извршено. Сопственик од куће где је месо са кланице до поласка воза донето, на испиту изјавио је : да су оптужени њега питали, били они могли код њега да оставе два—три јагњета, које ће на сточном тргу купити и заклати, до поласка воза. Он им је одобрио. Пошто су оптужени јагњад' куггили и на општинској кланици заклали, они су исте на оставу код њега и донели, но како у његовој ашчиници није било места за три јагњета, он им је казао да га оставе у кућу, која је позади што су они и учинили. У вече када је било време за полазак воза, оптужени су заклану јагњад узели и однели, шта је даље било не знам. Најзад казао је и то, да за оно кратко време док су јагњад код њега била, није на исту обраћао пажњу, те да би се уверио, да ли су била штемплирана или не. Сведок Н. Н. на испигу казао је, да су њега оптужени потодили да им однесе један џак са три заклата јагњета до железничке станице и када је јагњад узео са места где су иста била, пошао је станици, но у путу га је срео општински контролор, и питао га шта је у џаку, он му је одговорио да је месо. Контролор је тада наредио, да се џак врати, што је он и учинио, и донео исти у једну каФану где је био оптужени Н. Н. Џак са месом је оставио на каФански сто а потом је отишао.