Полицијски гласник

V .

ВРОЈ 48. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 10. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИНА IV'. с^о с^о ооо ојоп > ооо ооо ооо од>о ооо ооо ооо ооо о/оо ооо ојоо с«оо с<оо ооо ооо ооо о?о ооо ооо с«оо ооо ооо ооо с«оо ооо огго ооо ооо ооо с«оо ооо оса оор ооо ооо ооо ооо ооо с«оо об»о ооо ооо ооо ооо <иуа

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С ј С ^ ООО с«00 ооо ооо обо с/у5 ооо ооо 090 ос*> обо с^уз соо оу С*00 ооо оуо ооо ооо ооо ооо оу) ооо сгго обо 0<?0 ооо одо О ј ООО ј ОО О ј ОО ооо ооо ооо 0<90 оро с«ор обо ооо (ууо ооо ооо 090 с«оо оо о ооо ооо с^ »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељио. По потреби биће ванредних бројева. Нретплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг« до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се но овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Ноједини бројеви »Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи не враћају се. О јоо ооо о&о аоо О ј О о оор аоо соо ооо с«оо ооо аоо ооо ооо ооо оро су?о аоо ооо ооо 1У?о ооо ооо ооо оуо ооо сгјс адосдо ,о ^с ^^с ^ја<^с ^.о^дј9о ооо ооо ооо оео ооојжо ооо од»р осо ооо о оо о <ур осо

0А0ЛУШАВАЊЕ (НАСТАВАк) (12) Еад сведок неће да каже истину Свакоме је повнато, да се не могу дати никаква упуства о томе, како да се спречи да сведоци не лажу; али ће сваки признати и то, да би се много мање лагало, кад би иследник уложио мало више труда и кад не би с уобичајеном брзином саслушавао најважније сведоке. Брзо и површно саслушавање је главни узрок многим лажним исказима што их имамо у нашим актима. Од колике и какве је важности тачно и поуздано саслушавање, кад се открију лажни подаци, показују они елучајеви, у којима се употребљава читав компликован апарат, да се судије обману. Овде ћу споменути један такав случај, који се пре кратког времена десио и који су просто измислиле сасвим необразоване жене. Једно имућном, духовно ограниченом сељаку хтели су да подметну једно дете као да је његово. Ствар је откривена, детиња мајка и мајка ове оптужене су за превару; обе су порицале и позивале се на сведочанство једне жене, која је имала да да један важан исказ у корист њих двеју. Кад је та жена већ била добила позив да предстане суду, отидоше ове две окривљене, мајка и кћи, к њој и обрлатише је да каже онако како оне жвле. Ова не хте никако на то присгати, али посло дужих наговарања склони се, да им за новац да свој позив, којим ју је суд позивао. Сад је овим двема било лако да за паре нађу личност, која, снабдевена позивом, изиђе пред суд као прави сведок и исказа све оно што су је окривљене научиле. Срећом иследник се с том женском бавио подуже и кад је дошла реч на односе које је псевдо-сведок морао знати, да је био прави сведок, она ностаде узнемирена и стаде врдати. После малог труда утврди се, да је ту седела сасвим друга личност, а не она коју је требало саслушавати. Ја сам сматрао то као јединствен случај и причао сам га многобројним друговима, после чега су ми двојица од њих испричала, да су и они доживели сасвим сличан случај, т. ј., да им је у место праЈОг сведока, који се није смео одважити на лажан исказ, подаетнут с откупљеним позивом други сведок, који је имао мање савести. У једној прилици је лажни сведок откривен тако1)е тачним саслушавањем, други пут тиме, што је и сведок на крају саслушавања испао из улоге и потписао своје право име. На иследниково питање био је тако збуњен, да после није било тешко открити намеравану превару. Кад се у тако малом кругу сазнало за три случаја, у којима су сведоци хтели иследника да преваре на сразмерно раФиниран начин, како ли се често у опште морају дешавати такви случајеви, колико ли их је остало неоткривених. Али доста пута ни најтачнијом истрагом неће се моћи разбистрити вешто удешени лажни исказ. Ствар ће се тицати тога ко је лукавији, иследник или сведок, али иследник ће увек боше стојати него сведок. Пре свега он је мирнији, а сведок није миран,јер приступа дрској игри и доводи себе у опасност;за тим иследник познаје цео материјал, он зна већ отприлике бар шта може бити а шта не може, он с исказима сведока, кад већ уђе у истрагу, поступа као јувелир с драгоценим камењем, кад их прегледа да ли су истимити или лажни. Напослетку

иследник је у повољнијем положају, јер може постављати питања, а сведок то може чинити само у изузетним случајевима. Подробиим и поновљеним питањима долази иследник напослетку до таквих момената, на које сведок није претходно помишљао, те се није о њима са својим друговима споразумео, а кад се докаже једва једина противуречност, онда иследник зна оно место, на коме је споразум био нетачан. Он ће у том правцу наставити рад и ускоро пробити мрежу исплетену од лажи. Али да би могао тако радити, он ће се користити својим повољнијим положајем: питаће, много ће гштати, и све одговоре мораће да запише. Ја не мислим, да се увећањем правог материјала иродуже протоколи; кад је иследник тачно проучио случај, кад он испитује само оно шго је важно и то у кратко и стварно записује, биће више садржине а мање речи и протокол неће бити ништа дуаш. Свакако да ће се овакве ствари иследнику понекад веома досадити, али иследник се мора мучити и онај ко неће да се мучи нека не буде иследник. Узмимо за пример кад иследник има да се бори против лажног доказа о аПМ-ју (кад кривац доказује да је за време извршења дела био на неком другом месту). Карло Штилер вели : „За добра крадљивца дивљачи потребне су три сгвари: пушка, нагарављено лице и поуздан доказ о аШл-ју. У немачким плапинским пределима дешава се ствар обично овим током: Чобанин се крене да краде дивљач, ловци га виде, али га не ухвате, пошто је доста унапред измакао, пушку сакрије у неку пукотину од стене, а станар и његова жена тврде, да је чобанин у оно доба, кад ловци веле да си га видели, седео у стану и крпио се. То је све лепо и брижљиво унапред скројено и слаже се да не може бити боље, докле год иследннк не уђе у појединости и не почне на врло досадан начин испитивати: како су седели, колико су седели, шта су радили, како је шта ишло редом и т. д. Ако иследник овде буде пажљив, те позове окривљеног и сведока једновремено и саслушање удеси тако, да се саслушани сведок не може договарати са несаслушаваним, противуречности мора бити. По мом мишљењу сваки лажни доказ за аШл, па ма га удесили и најпрепреденији људи. може се открити само ако иследник употреби доста рада и труда. Ако је окривљени у затвору, не треба се тешити сигурношћу, коју даје апсана. Докле год нам није могућно, да притвореника сама држимо, да га и у шетњи издвајамо и окружимо са апсолутно неподмитљивим стражарима, све дотле нам је немогућно да спречимо договор са спољним светом. Највећа опасност у том правцу су другови у затвору, јер кад се оставе заједно ма и притвореници који су под ислеђењем, не може се унапред знати, да ли се истрага против једнога или другога неће одједном прекинути и човек пустити. За такве случајеве притвореници се увек унапред побрину и уговоре, шта ће сваки од њих да каже сродницима и пријатељима другога, ако који изиђе из затвора. Услед таквих договора и дешава се већина оних познатих нам случајева, да понеки притвореник, који је под ислеђењем већ подуже времена, одједном изјављује како му је баш тога часа пало на ум, да се за време извршења дела налазио на другом месту. Ствар ће бити појмљива, кад се дозна, да је пре кратког времена из исте ћелије, у којој је тај „заборавни човек«, пуштен у слободу други притвореник, који је могао да ујдурише цео доказ за аИШ,