Полицијски гласник

ВРОЈ 50. и 51. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 24. ДЕЦЕМБРА 1900. ГОДИНА IV. ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо е/уо с<оо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо об>о сууо оро ооо с<бо ое>о с«6уј ооо"ооо ооо <&оп> ооо аос ооо сууз роо ооо сјор аоо ооо ооо с<оо с«оо (цуз ооо с«оо с>со оу 5ур

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКК РАДЊЕ с«оос<оооооооо ОООООо ооосоооооООООООооо ооо ооо ооооооооос>оо ооо ооо ооо о<?о ооо ооо ооо одо о&о ооооооооо оооооо оооооо ооо оооооо ооо оооооо осоооо ооо ОУ^ ооо ооо оооо<уа »ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. По потреби бићс ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »Краљев трг к до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Цена је листу: селииа, које улазе у састав општине а која је већ претилаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишае 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се ио овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Ноједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. ООО ОбО Обс ООО ОбС ОСО ООО ООО ОСО ООО ООО ООО ООО О СГ> ОбС ООС о ОП о^ оОО ооо ооо ооо ооо СОО ооо ООО ООО ООО ООО СјРРСДР ооо С^0_С<?0 ООО ООО ООО ООО ООО ООО сг?р ооо ооо ООО ОУР Обо (УУР

0А0ЛУШАБАЊЕ (СВРШЕТАК) (14) Саслуп1авање окривљених У погледу саслушавања окривљенога, најтеже иследникове дужности, можемо скренути пажњу само на неколико тачака. Ко је познавалац људи, ко има добро памћење и присебност, ко врши дужност с вољом и ревносно, бојажљиво се придржава закона и у окривљеном гледа увек свог палог или невино осумњиченог брата, добро ће га саслушати. Коме недостаје ма и једна од тих особина, тај неКе никад ништа учинити. Али још нешто друго мора иследник имати у виду, нешто што не сме никад занемаривати. Пре свега иследник треба да педантно љуби истину. До душе само се по себи разуме, да поштен човек треба да говори истину, али иследник долази доста пута у искушење, да исказе сведока, какво мишљење или неки акт, саопштавајући их окривљеном, малчицу нешто измени, да би окривљеног тиме довео до признања; у таквим приликама иследник се прави као да зна нешто што не зна или у чему није поуздан, или нешто тврди, што не сме тврдити. Али како се све то свети! Како се зебе, да се лаж не би сазнала; какав стид од окривљенога, ако он у неистину не верује, па онда каква грижа савести целога века! Она мала »некоректност", како то ми у тренутку замишљамо, у току времена постаје у успомени нечасном лажју, дејство, које је можда сасвим изостало, постаје недозвољеним путем постигнути успех, несумњиви кривац постаје невиво осуђеним! Да Бог сачува свакога од таквих прекора! — Исто тако потребан је бестрасан мир. Ко њега изгуби, пада под власт окривљенога, који је, будући паметнији од иследника, остао потпуно миран, па шта више као добар рачунџија иследника је намерно довео у узбуђење, да би дошао до повољнијег положаја. Има прилика кад није лако сачувати мир: кад је злочин такав, да је оправдано гнушање и гнев, кад окривљени сувише дрско пориче, кад намерно неКе да остане при ствари, кад неће да разЈ ме и говори бесмислице; па ипак поред свега тога иследник не сме никад заборавити, да врши своју дужност и да му његова дужност не допушта, да га окривљени надмудри. Ако увек има пред очима »ја не смем«, тада марљив иследник неће се дати завести ни онда, ако је узбудљив човек. Извесно је такође да је пропао и сваки онај иследник, који се боји свог окривљенога. До душе то је доста тешко не бојати се кад је човек бојажљив — али, као што смо већ споменули, ко није храбар и одважан, није за иследника. Онај, ко је по природи бојажљив, стрепи и дрхће само ако га кривац погледа оштро избеченим очима. Нисам рад примити на себе одговорност, да сваком одлучно саветујем, да се никад не служи заштитним средствима против окривљених (окови, стражари при саслушавању и т. д.); нека сваки ради како зна, али моје је лично мишљење, да су такве бојазни излишне. Како бедно и жалосно мора све то изгледати притворенику, кад дође окован у иследникову канцеларију, кад га праги стража, или кад само примети, да су пре његовог доласка склоњене маказе, ножеви, тешке мастионице

и сличпа опасна оруђа, која би он можда могао зграбити и иследника ударити, кад се иследник држи у пристојној даљини и одмах употребљава блажи тон чим притвореник почне говорити гласније или стегне песнице; такав иследник зацело му не умпонује и он никад неће допустити да га овај убеди. Па нека су учињене све мере, нека је иритвореник чак затворен у кавез, ако је он нешто наумио да учини, учиниће то у свима околностима. Али он не чини ништа. Случајеви, у којима је притвореник напао иследника, тако су ретки, као што је велика реткост да је кога убио метеор, а ако је некога иследника нападао притвореник, томе је извесно крив сам иследник. Најбоља су заштитна средства за иследника: потпун мир, опрезност и праведно, човечје поступање. До душе дешава се да иследник има пред собом злих притвореника, на које треба припазити. У таквом случају ваља се навићи, да се такав човек ни у ком случају ни за трен ока не испушта из очију, да се прати сваки његов поглед, сваки покрет. За тим кад имамо неку сумњиву индивиду-у никад не треба да седимо: сваки напад, свака одбрана предузима се стојећи, и кад се одиста деси какав напад, човеку је потребно толико времена док скочи и намести се, да знатно изостаје. Ако притвореник седи, а седети мора, а иследник стоји, то је иследник у много подеснијем положају. За тим треба стајати што ближе крај притвореника. Тада ћемо га увек моћи боље посматрати. Увек га треба добро гледати, те ће га тако проћи воља, да што покушава. Напослетку иследник је тако у положају, да притвореника увек дочепа пре но што би он могао њега да ухвати. У осталом овде је реч само о прибојавању. Ја сам саслушао стотинама притвореника, и никад нисам имао прилике, да је ма и један покушао, да што против мене учини. Ја бих могао замислити врло мало случајева, у којима би такав агентат имао смисла. Такав случај би н. пр. могао бити, кад би у неком малом суду, где у ходнику нема страже нити вратара, притвореник покушао доћи до прилике да утекне. Кад у таквом случају иследник не би имао протоколисте за неко кратко време и кад би био нешто удубљен у акта и. не би пазио на притвореника, а овај би имао оружје, могао би иследника да убије и да тако побегне, али ту је толико пута ноновљено оно „кад би <( , да је просто немогућно, да би се такав случај могао десити. Други један случај, кад би притвореник могао напасти иследника, могао би се десити, кад би се овај према њему понашао неправедно, бесно, сурово и подругљиво, те би га тиме разгневио. Не треба држати, да ту може бити и неког неспоразума да притвореник може само мислити, да се -с њим поступа неправедно, ма да у ствари није тако. То се не дешава. Окривљени, па ма ком сталежу он припадао, осећа сасвим правилно и као какво дете, да ли се с њим поступа неправедно или само озбиљно и строго; против таквог иследника неће он никад дићи руку, јер и најпокваренији човек нема ништа против тога, кад опази, да иследник ревносно врши своју дужност, те и највећа строгост не осећа се тако тешко, кад притвореник види, да му иследник показује човечанску благонаклоност и да се труди да га не само не терети, где је могућно, већ да такође ревносно изнађе оно, што би доказало његову невиност или учинило да његова кривица оуде мање кажњива.