Полицијски гласник

БРОЈ 50 и 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

395

узнемирила... »Ваше превасхоство, рекох, заштитите сироте, познавао је покојног Семјона Захарића веома добро. и пошто је његову рођену кћер најподлији од подлаца оклеветао на дан смрти његове..." Опет онај солдат! Браните нас! повиче она чиновнику. — Зашто се тај војник врзе око мене? Ми смо се већ склонили од једнога овамо са Машчанске... е па. шта се тебе тиче, будало! -—■ Забрањено је по улицама иравити ларму. Изволите бити пристојнији. — Ти си непристојан ! Шта се тебе тиче, ја идем с верглом. — За верглање треба имати допуштење, а ви и сами собом и таким понашањем грађанство узбуњујете. Где станујете? — Шта, допуштење! запеваше Катарина Ивановна. Ја сам данас мужа сахранила, па сад зар за ово треба допуштење. — Госпођо, гоепођо, умирпте се, почне као чиновник, хајдете, ја ћу вас одвести... Овде у гомили није лепо тако... ви нисте здрави... .— Поштовани господине, господине, ви још ништа не знате ! викаше Катарина Ивановна. — Ићи ћемо на Невски... Соња, Соња! Та, где је сад она? И она плаче! Али шта је то вама свима, шта вам је!... Коља, Лења, куда ћете? узвикну, одједном, уплашено. — 0, глупа деца! Коља, Лења, та куда ће они!... Коља и Лења до краја наплашени уличном гомилом и испадима полуделе матере, опазивши, најзад, војника, који хтеде да их узме и некуда одведе, намах, обоје, као да су се договорили узеше се за ручице па нагнуше да утекну. Јадница Катарина Ивановна јаучући и плачући појури да их стигне. Ружно и жалосно беше гледати је онако где трчи, плаче и гуши се. Соња и Пољечка за њом — Врати их, врати их. Соња! 0, глупа, незахвална деца!... Поља! Држи, хватај их... Та ради вас ја сам... Она се спотаче у трку и паде... — Повредила се! Окрвавила се! 0, Боже! повиче Соња нагињући се над њом. Сви се скуае и опколе их. Раскољњиков и Лебезјатњиков стигоше међу првима; и чиновник похитао, а за њим и чувар прогунђавши »Ех-ех! и махнувши руком, слутећи да ће ствар задати посла. — Даље! Даље! одбијаше он људе који се гураху. — Умире! повиче неко. — Полудела! повиче други. — Сачувај, Боже ! изусти једна жена крстећи се. — Ухватише девојчицу и дечачића? Ено де, воде их, старија их узела... Ви'ш ти, како су полудели! Али кад Катарину Ивановну лепо прегледаше, видеше да се није ни угрувала о камење, као што је Соња помислила, и да је крв, која оцрвени помост, потекла из њених груди на уста. — Знам ја то, видео сам, мрмља чиновник обративши се Лебезјатњикову и Раскољњикову — она је јектичава, па бива да крв тако појури и загуши. Био сам сведок, недавно, кад нека моја сродница тако чашу и по крви избаци, одједном... Џа шта ће се, ипак, умреће таки... — Овамо, овамо, код мене, дајте је! мољаше Соња. Ево овде ја живим!... Ето, она кућа, друга одавде... К мени, што пре! што ире! обраћаше се она свима. — Пошаљите по лекара... 0, Боже ! Чиновник се на!,е при руци, па и чувар припоможе да се Катарина Ивановна пренесе. Унеше је у Соњин стан готово мртву и спустише на постељу. Крв је још текла, али Катарина Ивановна као да се освешћиваше. У собу уђоше у исти мах, осим Соње, Раскољњиков и Лебезјатњиков, чиновник и чувар, пошто су прво растерали гомилу светине, од које су их неки допратили до самих врата. Пољечка уведе за руку Кољу и Лењу, који дрхтаху н плакаху. Дођоше и од Капернаумовљевих: и он сам. хром и крив, не >бична изгледа човек са косом и бакенбардима чекињастим и усправљеним; његова жена некако вазда уплашена изгледа, и неколико њихове деце, лица одрвењених од непрекидна чуђења, и отворених уста. Намах се међу свима њима појави и Свидригајлов. Раскољњиков га гледаше задивљено, не схватајући откуда се појавио, и не сећајући се да је био међу светином.

Говораху о лекару и свештенику. Чиновник је истина шапнуо Раскољњикову како је лекар сад већ неиотребан, али ипак нареди да се по њега пошаље. Оде сам Капернаумов. Међутим је Катарина Ивановна одахнуда, и пренула, крв одишла. Катарина Ивановна гледаше болним, али сталним и проницљивим погледом на бледу и уздрхтаиу Соњу, која јој брисаше марамом капље зноја с чела; напослетку замоли да је придигну. Усправише је да седи у постељи, придржавајући је с обе стране. — Где су деца? упита слабим гласом. — Ти си их, Поља, довела? 0, глупаци!... Па, што сте побегли?... Ох!... Крв је још покривала њене усахнуле усне. Она пређе очима на наоколо. — Дакле ево како ти живиш, Соња! Нисам ни једном била код тебе.., би... Погледа је са осећањем. —• Изнурили смо те, Соња... Поља, Лења, Коља, одите овамо... Ево, Соња, ево све троје, узми их... из руке у руку... а од мене је доста!... Свршен је бал! Х'а! Спустите ме, дајте бар да умрем спокојно... Спустише је опет на узглавље. — Шта? Свештеник?... Не треба... Камо вам залишан сребрњак?... Ја грехова немам!... Бог је и без тога дужан да опрости... Он зна како сам ја патила!... Ако и не опрости, не треба!... Све више и више падаше у немирно бунцање. Каткад се стресе, погледа уоколо, позна гренутно све њих, па одмах губи свест и поново се занесе. Дисала је храпаво и тешко; нешто јој као крчаше у грлу. — Ја му кажем: „Ваше превасхоство !... с< узвикиваше одмарајући се после сваке речи. — Та Амалија Лудвиковна... ах! Лења! Коља! Подбочите се, брже, брже, глисе глисе, паде-баск! Лупај ножицама... Буди грациозно дете... Би ћав4 ОхатагЦеп ип4 Рег1еп... Како даље ? да се испева... Би ћаз4 сИе зсћбпзЈеп Аи§еп... МасЦћеп, луав -№11181; с1и тећг ?... Па, јест, зар није тако? уаз лу Ш з! с!и тећг, — смишља безјак! Ах, јест, ево: У додини Дагеотана у по врела дана... Ах, како сам ја волела.., Ја сам до обожавања волела ту романсу, Пољечка... Знаш, твој отац певао је као женик... 0, дни!... Да је испевамо! Али како ће се, како ће се... ето сам и заборавила... подсетите само, како оно?... (Наотавиће ое.)

УХВЂЕНИ Тихомир Дужић, — »Шубаран« позната варалица и коцкар, чију смо слику донели у претпрошлом броју нашега листа, ухваћен је и налази се у рукама престоничке полиције, и за то је престала потреба за тражење његово. Коста Николић, из Врање, осуђеник нишког казненог завода, за кога смо у прошломе броју нашег листа јавили да је побегао, и том му приликом и слику изнели, ухваћен је, те је престала потреба за тражење његово. УБр. 30789.

СКРЕЂЕ ОЕ ПАЖЊА. Драгутин Кузмановић^ из Оклетца, општине стрмовске, пуштен је са робије на коју је био осуђен за више крађа, па кад је у месецу августу ове године пуштен у слободу, није се вратио у родно место, где би се имао подврћи издржању трогодишњег полицијског надзора, већ је некуда отумарао. Драгутину је 17 година, раста средњег, дежмекаст, црномањаст, без браде и бркова. Начелство окр. ужичког актом Бр. 18646 моли све полицијске власти, да именованог Драгутина у случају проналаска иодвргну издржању полицијског надзора. УБр. 30787. Изгубљен печат. — Председник општине каланске, 9 ов. месеца кад је обилазио оправку друма Пирот — Књажевац, идући од суднице до места »Коренатца", изгубио је печат своје