Полицијски гласник

БРОЈ 1. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 14. ЈАНУАРА 1901. ГОДИНА Уг ООО ООО ООО ООО ООО ОСО ОО У ООО ОСО ООР'С.00 ООО (У?р СУОО ООО С.ГУГГоОО С/?г' ООО ООО ООО С/УЗ сгур ОбС (^ОО сгуо ООО С<УО ООО 050 С.ОО Об"Р СУУО С/?Р ОбО соо ОбО ОУР е^ЈО ОУО С.ОО ООО С»бС ООО 0*00 С.ОО ооо с/уа

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А С В Е ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

Ј.

МИКА КР, ЂОРРВИЋ БИВ. ЧгДАН ЛРЖАВНОГ САВЕТА

Црпа и иеумитна смрт, 3 ов. меоеца у I 1'/ 2 часова нре подне уграбила је за свагда из паше средине Мику Кр. Ђорђевпћа, бив. министра полиције, правде, иностраних дела, оиуномоћеиог мииистра у Паризу п Букурешту, а у последње време државног саветника. Колико је покојник био цењен и уважаван, не само од овојих познаника и иријатеља, већ п са највишег места, најбољи је доказ, поред многобројпих пријатеља и позианика који га испратише до вечне куће, и изјава саучешћа, коју је Његово Величап. Краљ благоизволео упутити породици покојниковој. Ми пак, који смо толико били обавезни пок. Ђорђевићу, као бив; министру нолиције, веома смо дирнути овим 110 нас великим губитком и не можемо пропустити, а да у листу, који је покренут његовом моралном потпором, не ожалимо прерану смрт покојникову. Потнуно смо убеђени, да тиме испуњавамо само своју дужност. Пок. Ђорђевић родио се у Крагујевцу год. 1850. Пошто је у месту рођења свршио основну школу и нижу гимназију, дошао је у Београд, где је, са одличним успехом, довршио гимназијско образовање, а по том и правни ®акултет свршио, са истим успехом. На универзитетима у Минхену, Хајделбергу, Боиу, Лајпцигу, Гану и Паризу, покојник је остао до 1871 г. студирајући правне и државне науке. Те године пак стунио је у

државну службу, најпре судску, а којој је, псњући се постепено уз лес

стра правде; њих дела.

а крајем

1896

годипе

по том динломатску, у твице чиновннчког живота, остао до 1882 године. Његова велика интелигенција, као и све остале добре особине, које је притежавао, учиииле су, те је у год. 1887 изабран за народног посланика, а његови говори у скуппгпшским сесијама, уздигли су га ме1)У прве наше говорнике. Год. 1890каонародни посланик и адвокат постао је министар правде, год. 1892 минисгар спољних послова, за тим поново министар иравде, са кога је положаја у брзо отишао у Париз као изванредни посланик и опуномоћени министар Србије. Познато је већ свима читаоцима шта је пок. Ђорђевић претрпео у Паризу од затуцаног анархисте Лотија, иа с тога нећемо о томе нарочито говорпти. Помињемо само то, да је покојник и иосле тог несрећног догађаја остао онако исто непоколебљив у својим идејама, какав је и пређе био. Пос-ле шесто-месечног боловањауПаризу, за које време су први париски лекари, заузимањем Француске владе, лебдели над њим, иокојни Ђорђевић вратио се у Србију где је осгао на расноложењу све до октобра месеца 1894 год. када је и по трећи пут дотнао за миниза министра унутраш-

соо оуа сгу: а.б>о сгуг ооо суу с/?о с/?о с/?о ооо с/?о сгзо с /у? слг оуг (ујо с/уг о/јг> с/?р с/?о оу? (ул г/у? с// с/у с/у? ОјСп 05с с/уг с/уг оу орр оу? (уу руг с/уг с/у. оро