Полицијски гласник

2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 1

Као министар унутрашњих дела нокојник је намеравао да изведе многе корисне реФорме у нашој полицији, а поменули смо већ, да је његовом моралном потпором и наш лисг угледао света, за који се увек одушевљавао и свеколику бригу водио за његов опстанак и напредак. Прилике нису допуштале покојном Ђорђекићу, да оствари све своје намере, али је ипак остало нешто, за што се му мора одати вечита хвала, а то је, што је он био први од паших министара полиције, који се постарао да у ову струку увуче у што већем броју школоване људе, У другој половини 1897 год. покојник је дошао на расположење, са кога је положаја, после кратког времена отишао у Букурешт као изванредни посланик и опуномоћенп мипистар Србије. Тамо је остао све до августа месеца прошле год. када је поново стављен на расположење, на коме је остао до носледње политичке промене у Србији, која га је промена довела у положај државног саветника. У том положају и смрт га је за текла. Мир пепелу пок. Ђорђевића, лака му била српска земља, за коју је толико радио и урадио. Породица врлога покојника нека је утешна, јер је велики број оних људи, који с њом потпуно деле саучешће у жалости.

КРВНИ ТРАГОБИ 0 траговима уопште, о стопама, донели смо претпрошле годпне оппшрну и исцрпну расправу, а сад ћемо пак, као наставак тога, нроучити крвне трагове или крвне мрље. Крвни трагови су од врло велике важносги по иследника. Њих можемо паћи готово у сваком злочину, иокрађи, обијању. Злочинац, вршећи своје недело. или се сам позледи или позлеђујући другога умочи руку, ногу и т. д. у крв и остави отисак. Према томе иследнику је у истрази први задатак, Да цотражи нема ли таквих трагова. Али овде има једна незгода, к«ја доста пута омета иследнике у њихном послу. Иследник готово увек стиже доцније од грађана на лице места извршеног дела. Ови пак из незнања разгазе и ногама пзбришу трагове, који се налазе по поду и т. д. Према томе добро би било, кад би месна полиција поучила становништво, да па месту где је, рецимо, извршен злочин остави све на свом месту онако, како је затечено; месна пак власт морала би се постарати, да се и онда, кад она буде извештена и позвата, ништа не мења, нигпта не брише или уклања. Али кад се на дотично место мора ступити, онда је власти први задатак, да крвне трагове, који се налазе на земљи, најбрижљивије заштити, н. пр. да их поклопи лонцима, корпама, сандуцима и т. д. Ако су трагови и сувише велики, онда се мора преко њих начинити као неки мост, тако што се са стране метну комади дрвећа, цигље, а преко њих наместе даске. Наравно да се морају чувати и мале, нејасне мрље, јер оне могу бити од врло велике важности. Мрље по зидовима, памештају и т. д. не морају се заштићавати, ту је главно само, да их ко не избрише наслањајући се на зид или намештај. У главном што се више пази тим боље. Ако се дело десило у некој кући, ваља гледати да се кућа по могућсгву сасвим затвори, а ако се десило у -пољу, добро је да се огради и изолује већи круг око места, где се дело догодило. Кад иследник дође на лице места, он мора највише пазити, да са својим људима не избрише трагове; ои ће дакле пре но што ступи на место догађаја тражити да му се каже, где су мрље нађене, шта се учинило да се оне сачувају и т. д. За тим он мора испитати, ко је већ био на месту догађаја нре но што се за дело сазнало. Кад се кажу та лица, онда их ваља тачно испитати, где су она била, да би се могло измерити, да нису она стала на крвне трагове што их има. Ако то буде било, неће бити згорега, да се набави обућа тих лица, да би се у случају потребе могла предати стручњацима. Кад иследник дође на место догађаја, било би најпаметније, да најпре почне рад с крвним траговима, јер је после слободнији у својим кретањима, и не страхује, да ће на свакој стопи и кораку згазити коју крвну мрљу. Пре свега ваља нам скренути пажњу иследника на то, да крвне мрље не морају имати увек познату сме1 )0 -црвену боју, већ да, према старости, подлози, температури и т. д. могу добити све могуће боје: смеђо-црвену, смеђу, смеђо-зелену, отворено маслинасту, отворено ружичасто црвену, готоко безбојну.

тако да се такве мрље могу сматрати пре за све друго но за крвне мрље. » Крвни трагови нису на месту догађаја никада иотпуно без важности. Њих дакле треба у свима околностима: 1. потражити, 2. оиисати, 3, узети или нацртати. Тражење задаје доста пута великих тешкоћа. На месту догађаја ваља се ире свега упитати: где може бити мрља? т. ј. где су се оне могле створити изливом, прскањем, даље, где их је све могао донети злочинац ? Кад смо с тим на чисто, онда морамо корак гго корак, палац по палац тражити и ненрестано пазити, да се не избрише, не изгазе и т. д. Сучњамо лн, да ли је нека мрља крв, у цеколико. ћемо бити на чисто с тим," ако иепитамо, да ли је то крв, просто по току ствари. Дакле тражићемо најпре тамо, где је по-т вређени био најпосле (или где је лежао убијени) а за тим онде, где је био од тренутка новреде, или где је могао бити, напо^ слетку онде, где је учинилац могао бити после дела. Ово тражење није доста пута нросто. Крвне мрље лако је наћи на поду и по зидовима, али врло тешко на предметима, који су у соби, пошто различити облици истих, рђаво осветљење, боја намештаја и т. д. веома отежавају опажање крвних мрља. На политираном (али већином смеђо-црвеном) дрвеном намештају врло је лако видети крвне мрље. У таквим случајевима добро ћемо учинити, да се (чак и дању) послужимо вештачком светлошћу, свећом, а то с тога, што се тако мало по мало могу сва места да подвргну равномерном осветљењу, што код једностраног осветљења кроз прозор то није могућно, а за тим с тога што се тачније тражи кад се једно мање место иодвргне тренутном испитивању. На послетку при венггачком осветљењу виде се крвне мрље на затворенијој основи боље но при днев110 ј светлости. Пошто је по иравилу важно знати, да ли је повређени, и ако више не живи, могао што да чини, за тим да ли је учинилац сам повређен или упрскан крвљу повређенога, могао предузимати ову или ону радњу, за тим напослетку, да ли је учипилац био у опште повређен или иначе окрвављен, то се мора нарочито обратити нажња на таква места, која до душе нису изложена првом погледу, али се доста пута налазе умазана крвљу; н. пр. доњи део фијоке, која нема дршке за отварање, или се може отворити, а да се не хвата за ту дршку. Лопови већином' умрљају Фијоку оздо, кад траже новаца. Пада у очи, да готово увек, ако је злочинац имао крваве руке, налазимо трагове на доњем делу даске од стола. Више пуга могли смо имати ирилика видети код света ниже класе, да он обично прљаве руке брише о доњи део даске од стола, те тако и лопови то учине по навици. (Наставиће ое).

општинсжи послови Од г. Милије Ј. Ерића, писара општине текиске добили смо обрасце, које општински судови на основу расписа господ. Министра унутрашњих дела од 28 прошлог месеца 1900 год. ПБр. 23585, треба свакога месеца да подносе Министарству, о току својих радова, како по кривичним иступним предметима, тако и по свима грађанским споровима и предметима административне природе. Приликом ове пошиљке г. Ерић нас је замолио, да састав ових извештаја расмотримо, и да недостатке у истима поправимо, а затим, да их онакве, какве треба да буду, као Формуларе, ради једнообразности, ири поступању код опшг. судова изнесемо у нашем лиоту. Пе можемо, а да се не изјаснимо, да нам је мило, што су наши труди за ово три године дана, од како смо озбиљну бригу уложили, на наставу за спрему општинских писара. уродили добрим плодом, у интересу наших онштина, а поглавито у интересу наше администрације, коју на првом месту захтева, нравно-административно и сгатистичко уређење наше државе. Одазивајући се овоме његовом захтеву, ми сматрамо за своју дужност, да се овом приликом изјаснимо са благодарношћу г. Министру на овоме кораку, који је предузео. То чинимо с тога, што ће г. Министар овим извештајима, не само нрибрати потребне му статистичке податке, но ће пред собом имати и табеларни нреглед, најпре о свему ономе што се код наших општ. судова у земљи догађа. Даље знаће из исгих извештаја целокунно кретање грађанетва у поједииим општи-