Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

7

Поводом тим, што је пало у део органима наше престоничке полиције да овога звера човека ухвате, наша је штампа опширније обавестила наш читалачки свет о овом крвавом догађају, и заинтересовала га толико, да се још и данас у свима друштвеним редовима понављају говори о томе. Један велики део грађана нрестонице интересовао се да внди тога зликовца, било лично, било у слици која је израђена у атељеу »Полицијског Гласника«, и ми, одазивајући се тој жељи и интересовању осталих наших читалаца у унутрашњости Србије и на страни, — доносимо слику зликовца са описом по полицијским податцима. Зликовац Марић, родом је из села Деча три сата удаљеног од Земуна. По занимању је земљоделац, ожењен но без деце. Има му 23 године. Због сумње, да је новембра месеца нрошле године у селу Дечу убио Рајка Ракића, земљоделца, његову мајку Соку, жену Даницу и дете Лепосаву, стављен је у затвор у Митровици и на месец и по дана по томе а то је у првој половини месеца децембра протнле год., спроведен је из Митровице иследном судији у Земун, где је несрећник извршио још ужаснији злочин и по извршењу пребегао у Београд. * »Ноћас, не сећам се тачно у које доба — нричао је зликовац — решим се, да на ма какав начин побегнем из земунског затвора. Ради тога затражим од апсанџије Ђуре Певца да ме пусти из затвора у кујну да се напијем воде, што ми је он најзад и допустио. Мислио сам да ћу том приликом моћи заварати га и побећи, али, како он не хтеде одступити од мене, већ ме у корак праћаше, то дошав до места где је вода и смотрипши на истом један тег од два-три килограма тежине, изненада ми се појави мисао да тим тегом ударим неколико пута апсанџију и тиме га свалим, а ја пак за то време да цобегнем. Не мислећи ништа више и у жељи да извршим своју намеру, ја дохватим онај тег и њиме неколико пута ударим апсанџију по глави. Услед тих удараца Ђура падне, али пре тога почне звати у помоћ. На његов узвик дотрчи његова жена која је била у другој соби, али је ја присретнем и ударим је истим тегом неколико нута од којих удараца и она паде. За то време дотрчала је већ била и свастика Ђурина као и његово троје деце

али их ја сачекам те једно по једно, почев прво од свастике, изударам по иеколико пута и све их побијем. 11 Тако је убица код власти у Београду испричао свој извршени злочин, али се доказало да ово његово причање није тачно. При повратку из кујне, где га је апсанџија одвео да се наиије воде, зликовац је спазио један нож забодеи удувар, па како је апсанџија Певац прошао напред да увуче кључ у апсанска врата где ће га затворити, он је употребио прилику, нож из зида извукао, и у моменту, кад је Певац увлачио кључ у браву, удари га мучки ножем у ребра. Ударце је понављао све, докле год иије несрећног апсанџију с душом раставио. Затим је убио и ножем заклао жену, која је на запомагање Ђурино из собе истрчала. После овога, спазив свастику Ђурину на прозору од собе, где се беше појавила да види шга се то дешава, јурне у собу, па прво убије њу, затим троје деце и најзад ирободе и најмање дете које је у колевци спавало... По извршеном делу, или боље рећи неделу, зликовац је прескочио зид и ускочио у авлију тамош. грађанина г. Стеве Капамаџије. Ту је прикривен ћутао док је сваиуло, па кад је капија отворена иобегао право на земунску жељезничку станицу. Тамо је причекао воз за Београд, угпао у њ и превезао се. Кад је воз стигао на београДску станицу, он изађе са платформе последњег авагона и нри покушају да у сграну прође, спази га жандарм Милија Неншћ, коме одмах паде сумња на њега, потрча за њим и ухвати га. Пос.ле иодужег изговарања код комесара жељезн. полиције* г. Милана Татаревића, као да је из Београда н да је дошао код родбине, —• он најзад признаде шта је те ноћи учинио. Како је Раја признао дело то је по одобрењу г. г. министра сиољних и унутрашњих дела, Управа града Београда на тражење земунске власти издала кривца. Возом који у подне иде из Београда у Земун, 7 ов. мес., Раја је спроведен и предат тамошим властима. Спровод је извршио писар ломесаријата жељ. станице г. Коста Костић са још неколико жандарма. На земунској жељезничкој станици, и дуж целога пута до вароши Земуна, изашла је маса људи, скоро цео Земун беше се слегао да види зликовца. Наши полицијски органи беху поздрављени гласним узвицима: „Живела српска полиција". Било је и покушаја од светине да се кривац линчује, али је земунска полиција за ту евентуалност била спремна и то спречила. Зликовац је по законима аустро-угарским пепунолетан, јер је тамо пунолетан човек тек по навршетку 24 године. Дакле за десет убистава неће бити осуђен на смрт! Управник града Београда г. Божа Марпшћании, ценећи оданост служби жандарма Милије Нешића, који је зликовца ухватио, — издао му је иисмену похвалницу. Наређено је да се та иохвалница прочита свима жандармима у Земљи. Вредни жандарм без сумње добиће и 400 динара одређене награде од стране земунске власти.

ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД КРИМИНАЛИТЕТА У БЕОГРАДУ у месецима: јулу, августу, сеитембру, октобру, новембру и децембру (ао службеним аодатцима Уараве Београда)

ГОДИНЕ

Разбојништва Убијства

Нокушај. убијства

Паљевина

Тешки тел. повреда

Лаких повреда

Опасних крађа

Проотих крађа

Превара

Утаја

Од 100 извршених дела пронађено. извршиоца

. Иступно кажњено ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНИ ИЗВРШИОЦИ

ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

ИЗВРШЕНО

° ММ § 3 м К, о м 0. ГО И К

ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

о Н н 0 л и ГО 3

° 4 М Н ™ § 1° 8 м 3 Н Дн о д а. п р В

ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

о м к 0 Сц « та В

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

ИЗВРШЕНО

ПРОНАЂЕНО ИЗВРШИОЦА

1896

1

1

1

1

1

36

12

37

15

39 7»

—

—

3

3

5

—

—

■—"

—

2

2

•—

1897

1.

1

2

2

3

3

2

—

1

—

4

4

36

16

46

25

1.

1

1

1

54

—

1898

—

—

1

1

—

—

6

4

—

—

. 4'

4

36

16

24

19

1

1

—

—

62'Уз

2724

1899

1

1

2

1

—

—

5

2

1

1

—

—

37

10

21

12

2

2

—

42

3286

1900

—

—

3

3

—

—

3

—

1

1

—

20

10

20

16

2

2

—

—

05 Уз

2252

113. Податци за раније године нису се мог.-ш нронаћи у архиип Управо Београда.