Полицијски гласник

ИОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

Пошто су поседели од нрилике још једно пола сата, за које је време старешина са жандармима разгледао двориште, а писар са младожењом и комшијама уз врућу ракију, којом их служаше сирота млада, слушао пажљиво причу ковачеву о лепој Туркињи и Србину, и по што се за цело то време дуси не појавише, а не беше бојазни да се могу појавити, јер већ и петли запеваше, — г. Павле се најзад врати у кварт. Собом поведе и младожењу, да га о целој ствари Формално саслуша. Млада оста код сопственице куће, али само за кратко време, јер ова изјави званично пред писаром и комшијама, да ни њу — младу ни младожењу, неће више да трпи у својој кући, која је, вели, док се они у њу не доселише, била » чиста <( . — Море, не бих ти више у њој седео, па да ти мени платиш, одговори јој младожења. * * * Саслушање младожењино и нисање опширног рапорта г. члану, у који је била уиета и прича ковача М.... о Туркињи и Србину, трајало је до 4 1 / 2 часа. Г. Павле на кра.ју крајева опет беше задовољан, јер му преостаде још нешто времена за спавање. Нре но што хтеде лећи, позва »одаџију <( и предаде му рапорт, наредив му том приликом, да онај стари задржи, а овај нови пошаље г. члану тачно у 0 часова. — Мене немој будити до 7 1 / 2 часова, рече г. Павле, и леже... Тачан, као и увек, »одација« похита да одмах нађе оног жандарма, коме беше предао први рапорт, да сврши с њим што треба, па по том, да и он још мало проспава макар до 6 1 / г часова. Ну, и поред све своје хитње, он пробави пуних 10 минута око тражења »случајног"-, па га опет не нађе. Посматрајући остале жандарме како слатко спавају, наљути се и отпоче их будити и питати за Ђ случајног л . Онако буновни, они му на брзу руку одговараху да не знају и продужаваху спавање. Тек у зло доба присети се, да упита стражара пред квартом о »случајном", од кога дознаде, да је он, још пре 20 минута однео рапорт г. члану. Кад је то чуо пресекоше му се ноге, а дремеж га на мах прође. Припасав тесак одјури путем, који води кући г. члана, надајући се, да ће моћи стићи „случајног", или у крајњем случају, да ће га наћи у једној малој каФаници близу куће г. члана — на каФи. Његово полициско предосећање није га у овом случају изневерило. Он доиста нађе »случајног <( у помен. кафаници. Али, он већ беше предао рапорт. Кад је то чуо »одаџија®, у мало га није ошамарио. — Како си смео тако рано да однесеш рапорт? — Ти си ми казао, да је г. нисар тако наредио. Шта се сад правиш луд. — Знам, али ја сам казао у 6, а ти си однео у 4 часа. — Није истина. Казао си у пет, и ја сам, тачно у пет био код куће г. члана. — Ах, шта сад да радим... Који ме ђаво тера да мењам наредбу г. писареву. Он је лепо казао у 6 часова, а ја, ко велим, што пре то боље. Ето ми сад боље. За све, па и за оне проклете духове, бићу ја крив. Могу још и у затвор отићи, а већ место ћу извесно изгубити. А леио ми беше. Само од бакшиша имао сам још једну плату, а од кафе, бога ми, и три... Пропаде сад све... Проклети дуси... Премишљајући овако, »одаџија" се врати у кварт, пробуди г. нисара и саопшти му целу ствар. После силне треске и лупњаве, сличне оној подземних духова, г. Павле седе и по трећи пут да пише рапорт који, после ду^ог размишљања, отпоче овако : — У вези мога првог рапорта, част ми је г. члане и т. д. Док је овај нови рапорт био написан и однесен кући г. члана било је већ 7 часова. — Први рапорт беше већ нослат г. управнику... Примив сада овај накнадни рапорт, г. члан га онако целокупног посла г. управпику са једним малим својим објашњењем, да то чини само с тога, што се из овог рапорта може најбоље уверити, да г. писар Павле, који верује у приче ковача М...., није за престоничку полицију, као што је он, — г. члан до сада више пута тврдио...

* * * Већ је 10 часова пре подне а г. члан кварта дунавског још не долази у канцеларију. Чуде се томе и писари и прак-

тиканти, па, бога ми, и жандарми, јер знају, да г. члан до сада беше врло тачан човек. Једини, који се много не изненађује овим одсуством г. члана, то је г. Павле, који ходаше крупним корацима по својој канцеларији, и уз густе димове дувана, размишљаше о истрази, поводом подземних духова, и која ће се без сумње њему поверити. Колеге његове, који из рапортне књиге беху сазнали за догађај са подземним духовима, покушаваху да од г. Павла што више сазнаду о тој ствари, али он оста камен станац. У зло доба ето ти и г. члана. Беше већ 11 часова. По изгледу му се видело, да није расположен, те с тога »одауија« изгуби присуство духа. Г. Павле, по утврђеном обичају, хтеде, одмах, као дежурни ући код г. члана и усмено га известити о ноћним догађајима, али му овај рече, да чека, докле га он не позове. За тим, на велико изненађење свију, позва в протоколисту (< и нареди му, да задржи две нумере у деловоднику. Тек после тога позва г. члан г. Павла. Шта је г. члан говорио са г. Павлом за читавих 10 минута, то се ни до данас није сазнало, али оно што се зна, то је: да је г. Павле изишао из чланове канцеларије блед као крпа и са два табака плаве хартије у руци. Кад су његове колеге разгледале исте табаке, виделе су, да су то две тужбе, по којима је г. Павле морао одмах дати изјашњења. Једном га тужаше дежурни члан унраве због » неозбиљног вршења службе 1< , а другом старешина кварта због »н ебрежљивог вршења к исте. — Бога ми ће и теби, Павле, затутњати, као год и оном младожењи ноћас, рече писар Љ. — То су душе П.... кечига, додаде писар Д... Г. Павле ништа не одговори, већ несвесно гледаше у ону нову хартију, на којој беху поменуте тужбе... * * * На два дана после овог догађаја, за које се време младожења преселио у други стан, пође за руком двојици полиц. агената да пронађу узрок оној подземној тутњави. Ови агенти, који због овога беху нарочито одређени, од стране уираве, пронашли су у шупи једног суседног дворишта отвор од једиог подземног, старог и запуштеног канала, који је водио исиод једног подрума, из кога се чула лупњава. Два зидарска раденика, који су становали у том суседном дворишту и знали за овај стари канал, хотећи се мало «ашалити с младожењом, ушли су поменуте ноћи у канал, њим дошли до испод нодрума, и ту, маљевима ударали у зидове и свод канала, скачући и трчећи при том по истом. Кад су, сутра дан, видели шта су учинили, и како је ствар постала озбиљна, они се уилаше и не смедоше ником казати, већ допустише, да се, због њихове глупе шале, сиромах младожења сели на врат на нос из стана, и тиме изложи трошковима и непријатности. Што су ухваћени, има се приписати, колико случају, толико и пажљивости полиц. агената. Један од зидара, приликом оног трчања по каналу беше у исгом изгубио свој нож. Био је толико обазрив, да није отишао да га тражи првог дана и ноћи после оног догађаја, али су агенти били још обазривији, па су пазили и другог дана, и, баш кад је зидар са својим ножем хтео изаћи из канала, — пружили су му руке и тако му номогли да изиђе на површину... Пошто се није имало куд, признао је све, а то је исто учинио и његов друг. »С обзиром на то »м >ихово аризн ан>е 1< и „добро /владањс"-, — кварт дунавски казнио их је са но 15 дана затвора због »нарушавања ноћне тишине <( у стицају са »расиростирањем сујеверја к . За време издржавања затвора, по њиховој молби, допуштено им је, да преко дана могу ићи, разуме се већ, у пратњи стражара, и зазиђавати онај несретни канал. На три дана пред што ће изаћи из затвора, и канал је био зазидан. Г. Павле, кога његове колеге назваше одмах » Подземни иисар <( , кажњен је по оним двема тужбама губитком десетодневне плате, а на скоро за тим премештен је у унутрагањост. »Одаџија® није отишао у затвор, али је одмах смењен, а старешина жандарма остао је и даље да Ђ ревносно и савесно врши службу (< при дунавском кварту... Што се тиче младожење, он је, вели, потпуно задовољан с младом у новом стану...