Полицијски гласник

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

■л/ 15

ћао се бар при здравој памети. »Ваља свршити са Свидригајловим, и то што пре, пошто-пото; и тај, чини ми се, чека, да му ја сам дођем (( . У тај мах букну у његовом уморну срцу таква мржња, да би можда у стању био убити једнога од њих: или ИорФирија или Свидригајлова. Бар тако је осетио да би напослетку могао то учинити, ако не сад. »Да видимо, да видимо", понавља он у себи. Али тек што је отворио врата он се судари с ПорФиријем. Раскољњиков стаде као укопан, али само за часак. Чудно, није се веома зачудио ПорФирију, није се готово ни уплашио. Само је уздрхтао, али се брзс, моментно, прибра и спреми. „Можда ће бити размршај! Али како се то прикрао, тихо као мачка, ништа нисам чуо. Да није приолушкивао ? — Нисте се надали госту, Родјоне Романићу ! повиче смејући се Порфирије Петровић. — Давно сам намеравао да свратим, пролазим, помислим, а што да не с.вратим на који мипут. Куда сте наумили? Нећу да вас задржавам. Тек само да попушим једну цигарицу, ако допустите. — Па седите, седите ПорФирије Петровићу — нуди Раскољњиков тако задовољно и нријатељски, како изгледаше, да би се одиста сам себи задивио кад би се могао посмотрити. Остатци, погрепци готови су! Понекад тако бива, човек претрпи по часа самртна сграха с разбојником, а чим нож одсудно поднесе под грло, одмах и страх прође. Седе право према ПорФирију, и нетренимице гледаше га. ПорФирије зачкиљи очима и стане пушити цигару. »Е, говори, говори само (( , као да се хтеде Раскољњикову из душе отети. „Е гга шта је, шта је, што не говориш?« II. — Иовецигаре! започне најзад ПорФирије Петровић, пошто је припалио и дахнуо. — Шкодљивост, чиста шкодљивост, а не могу да оставим ! Кашљем, гребе ме у грлу, имам и сипњу. Ја сам, знате, плашљив, па одем опомад Б-ну, — он сваког болесника гтштит пола часа испитује и посматра; па се и насмеја гледајући ме; и куцао и слушао, па, вели, вама уосталом, не прија дуван; имате раширена плућа. Али како ћу да га осгавим? Чиме да га заменим? Не пијем, ето, то је невоља, хе-хе-хе, што не пијем невоља је! Ето, све је односно, Родјоне Романићу, све је односно! »Шта то хоће он, да се не лаћа својег пређашњег оружја? (( помисли Раскољњиков с одвратношћу. Намах сети се њиховог недавног састанка, и оно исто ондашње осећање као талас иавре му у срце. — Него ја сам вам доходио пре три дана, с вечера; а ви то и не знате ? настави ПорФирије Петровић разгледајући собу. — Улазио сам у собу, баш у ову исту. И онда сам, као и сад, пролазио овуда мимогред, па помислих, дај да мало свратим. Уђем, а соба широм отворена; осврнем се, очекнем, а не јавих се ни вашој служавци, и одем. Ви не затварате? Раскољњиков све мрачнији у лицу. ПорФирије као да погађа његове мисли. — Дошао сам да се објасним, голубићу Родјоне Романићу, да се објаснимо! Дужан сам и обвезан да вам се објасним, настави он с малим осмејком, иа чак и куцну Раскољњикова по колену. Али скоро у исти мах лице му одједном посга озбиљно и забринуто; шта више као да га пређе и сенка жалости, на дивно чудо Раскољњикова. Никад још није ни видео ни слутио такав израз на његову лицу. (Наставиће се). ■ т* П 0 Т Е Р А Ђира Атанацковић, предузимач из Београда, решењем првостепеног београдског трговачког суда, од 30 октобра пр. године бр. 17872 кажњен је са 20 дана затвора, због неиријаве престанка плаћања. Он је отумарао незнано куд и казна се ни до данас није могла наплатити. Управа града Београда актом бр. 31226 моли полицијске власти да Тгиру пронађу и њој стражарно спроведу. Неиознати крадљивац поћу између 11 и 12 пр. мес. развалио је обор Мијајла Миладиновића из Белог Потока и из истог украо два вепра, матора по 1 '/ г годину, једног длаке суре, а другог црне. Начелство окр. нишког актом бр. 31138

моли нолицијске власти, да непознатог крадљивца и покрађу потраже и по закону поступе. УБр. 84. Непозпати ЛОНОВИ 3 ов. м. пре подне отерали су из баште Сретену Милошевпћу из Вранића три краве и два јунца. Краве су маторе по 5 година, две зелепе, а једна беле длаке, ова још и стеона. Јунци су матори по две године, један длаке сиве, а други зелене. Начелство округа рудничког актом бр. 122 моли иолицијске власти да покрађу потраже и о резултату известе. УБр. 473. Бидосав Стојановнћ, из Тумбе, који је био под ислеђењем и у притвору код власти среза пољаничког, за више опасних крађа, утекао је из затвора. Начелник среза пољаничког актом бр. 308 моли све полицијске власти, да Видосава иотраже и њему стражарно спроведу. Видосав је омалена раста, плав, сувоњав, ћосав; одевеи у сељачко одело и опанке са белим врпцима — од кучине. УБр. 1192. Милан Алексићз редов 5 батерије „Дунавског артиљериског нука (( , иуштен је био још 21 новембра ирошле године на дводневно одсуство. да оде кући својој у Београд да донесе одело, пошто се имао отпустити из кадра; јер је одслужио свој рок. Како је тада отишао, није се више вратио. Том приликом однео је на себи државно одело. Командант Дунавског пољског артиљериског пука актом бр. 138 обраћа се полицијским властима с молбом, да Милана потраже и нађена стражарно снроведу командиру 5 батерије — у Смедереву с позивом на Бр. 7. УБр. 1030. Г. Живку Барловцу, трговцу из Београда, са станом у Призренској улици бр. 17, извршеиа је крађа адиђара, коју је он приметио 11 ов. мес. Адиђари су се налазЦли у једној орманској фијоци , која је увек закључана била. Покрађено је следеће: 1, један пар минђуша, којима је горњи део — ружица, био скинут. Минђуше су од брилијанта и вреде до 500 динара, 2, орден Меџедије II и III степена у брилијантима, добивен од Њ. В. Султана 1850 године, у вредности до 1000 динара; 3, златна бразлетна широка два прста и састављена од малих квадратића, удешених на зглавкове. Сваки квадрат ишаран је иравим гравирама. У средини бразлетне налази се један већи квадрат — црно емаљиран. У с.редини самога квадрата има 5—7 малих дијаманата, постављених у накрст, у вредности до 300 динара; 4, дијамантска игла, у средини се налази велики бриљант, на горњем крају један мали дијамант засебан, а на доњем 3—4 врло ситна дијаманта. С једие су стране три листа дијамантска сједињена, а с друге нека Фигура, у вредности до 360 динара; 5 златне мииђуше, плаво емаљиране, у Форми трубе, у којој се налази по неколико бисера, у вредности до 60 динара; 6 два до три стара дуката, од којих је један турски, тако звани „Фондук (( , у вредности до 60 динара; 7, покидана су три до четири мала дијаманта, који су висили на једном кољеу, а вреде око 40 динара и 8 пет наполеона и пет дуката, који су били у једној кесици. Управа града Београда, актом бр. 1032 моли све полицијске власти, да предузму живо трагање за проналазак адиђара и крадљивца, па по проналаску да по закону поступе. Нарочито ваља скренути пажњу часовничарима и позлатарима, да обрате пажњу приликом куповине напред поменутих ствари, па ако би им ко понудио, да одмах власт известе. Јоца Симоновић, који се издаје за надничара, родом из Аустро-Угарске, стар 32—35 год. омален, погрбљен, у лицу плав, извршио је ноћу између 9 и 10 тек. мес. једну опасну крађу у Београду и побегао. Од одела има шубару, кожух, чакшире и банаћанске опанке. Управа града Београда позива све полицијске власти, да Јоцу у својим домашајима најживље потраже па у случају проналаска њој стражарно спроведу с позивом на акт Бр. 121. Ненознати лопови ноћу између 12 и 13 децембра прошле године, украли су из затворене појате општиие блендијске шесг оваца Богосаву Стевановићу из Дугог Поља, од којих пет белих а једну црну ровашену у Десно ухо. Начелство окр. нишког актом Бр. 31738, моли полицијске влас-ти да лопове и покрађу потраже и по пронатаску по закону поступе. УБр. 834. Иван Васић, из Ропочева, слуга код Тодора А. Стојановића, механџије из Баничине, нобегао је једногд, дана при крају децембра прошле год., пошто је претходно покрао своме газди следеће ствари: 10-75 динара у готовом новцу, два пара кошуља и гаћа од танког српског платна, капу шајкачу плаве боје, штап са натписом „Т. А. С. (( , стављеном на куки, чакшире